Slučaj je hteo da u godini u kojoj je Mađarska navršila deceniju od ulaska u Evropsku uniju, predstavnik tamošnjih Srba prvi put kroči nogom u fascinantno neogotičko zdanje mađarskog parlamenta u Budimpešti.
Dogodilo se to na nedavnim parlamentarnim izborima, a Ljubomir Aleksov, aktuelni predsednik Samouprave Srba, poput predstavnika svih drugih manjinskih nacija u susednoj nam državi, ipak nema zvanje poslanika, nego portparola. On prisustvuje svakoj sednici, ali u diskusiji može da učestvuje samo ako je na dnevnom redu tema iz života manjina.
Za utehu Srbima, kojih je na poslednjem popisu pre tri godine bilo 10.000, pravo punopravnog poslanika u Skupštini Mađarske nisu uspeli da ostvare ni Nemci, mada su dvadeset puta brojniji. Aleksov, ipak, kaže da od svih sunarodnika u regionu, Srbi u Mađarskoj imaju najbolje rešen status.
- Susret srpskog i mađarskog premijera Aleksandra Vučića i Viktora Orbana u Beogradu, njihov zaključak da su odnosi dve zemlje u usponu, ulio nam je nadu da bi se naš položaj dodatno mogao popraviti - rekao je juče Aleksov „Novostima“.
Pomoć se očekuje sa obe strane - iz srpske matice i iz mađarske domovine. Za razliku od Mađara u Srbiji, Srbi u Mađarskoj samo ovlaš učestvuju u političkom životu, ali zato imaju pravo i mogućnost da neguju svoj identitet i to na tri nivoa. Najviši je Samouprava Srba u Mađarskoj, kao krovna organizacija u kojoj su izabrani predstavnici mađarskih Srba. Srednji nivo obuhvata Srbe iz Budimpešte i okoline, gde su skoncentrisani u najvećem broju, a najniži nivo su mesne samouprave u kojima žive naši sunarodnici.
- Jedino u samoupravi, na državnom nivou, imamo obezbeđena sredstva za škole i institucije u kojima je moguće ostvarenje nekakve kulturne autonomije - kaže Aleksov.
Za obrazovanje Srba na maternjem jeziku najznačajnija je Gimnazija „Nikola Tesla“ u Budimpešti, koja je ujedno i jedina srednja škola na srpskom jeziku. Ovde se poslednjih godina upisuje veći broj đaka iz Srbije, nego iz Mađarske. Njihov cilj je da se domognu diplome koja omogućava upis na fakultete u zemljana EU.
Imaju ovdašnji Srbi četiri osnovne škole - u Budimpešti, Batanji, Lovri i u mestu Deska. U još nekoliko osnovnih škola srpski se izučava kao jedan od predmeta, u okviru nastave na mađarskom jeziku.
- Za nas je veoma važno što su Gimnazija i škole u Lovri, Batanji i Deski vraćene nedavno u nadležnost srpskoj zajednici, a finansije za te škole i nadalje će obezbeđivati mađarska država - naglašava Aleksov.
Srbi, međutim, nemaju mogućnost izbora studija na mađarskim univerzitetima. Izuzetak su fakulteti u Budimpešti i u Segedinu, na kojima postoji katedra za studije srpskog jezika.
Poredeći se u oblasti informisanja s Mađarima u Srbiji, naši sunarodnici u Mađarskoj kažu da su zakinuti. Objavljuju nedeljnik na srpskom jeziku, dnevni list nemaju, radio emisije na njihovom maternjem jeziku traju samo dva sata, a na državnoj televiziji srpski jezik zastupljen je samo 26 minuta nedeljno.
ORBAN IH NIJE POZVAO
Aleksov je neprijatno iznenađen što premijer Orban nije u svoju delegaciju koja se sastala prekjuče sa premijerom Vučićem, nije poveo i predstavnika Srba iz Mađarske.
- Imali smo obećanje premijera da će svaki put kada ide u našu matičnu zemlju pozvati i predstavnika Srba, ali je to ovoga puta izostalo, a razlog ne znam - kaže Aleksov.
MINISTARSTVO DIJASPOR
E Srbija i Mađarska su pre nekoliko godina osnovale zjedničku Komisiju za zaštitu manjina, ali ona ne zaseda već duže vreme. Poslednji put, 2011. godine kada je trebalo da sastanak sazove Srbija, ona to nije učinila. Mađarski Srbi nisu baš radosno primili ni vest da Vlada Srbije više nema Ministarstvo za dijasporu.
