|
Niš – mesto sastanka dijaspore i matice
izvor: agencije 22.08.2014
U Nišu je nedavno održan okrugli sto na temu „Niš i dijaspora". U Velikoj sali niške Gradske kuće okupili su se predstavnici srpske dijaspore i gradski čelnici Niša. Vođena je diskusija o načinima unapređenja odnosa matice i rasejanja, a čuli su se i konkretni predlozi za saradnju.
Odraz matice u svetu, u vidu predstavnika udruženja Srba iz svih krajeva planete s jedne i čelnici gradskih institucija Niša s druge strane stola, slika je koja je obeležila 15. avgust u Velikoj sali niške Gradske kuće i brojnim medijima tog i sledećeg dana. Niš, mada ima aerodrom koji ne radi, iako je funkcionalan i poseduje odličan geostrateški položaj, sve je češće mesto susreta ljudi iz rasejanja sa zemljom iz koje su otišli, ali koju uvek nose sa sobom. Pamte je, ali ona često zaboravlja na njih.
Okrugli sto Niš i dijaspora, koji je samo po pravu na reč i stav bio okrugao i pristupačan svima podjednako, okupio je na jednom mestu Slavicu Petrović, glavnu i odgovornu urednicu lista Ogledalo, jedinog srpskog lista u SAD, i direktorku teatra Mira Sremčević pri Srpsko-američkom muzeju Sveti Sava, Ljubišu Simića, predsednika udruženja Sedmica iz Frankfurta na Majni, veoma aktivne oganizacije koja deluje na tlu čitave Evrope, Ružu Mijović, potpredsednicu Sedmice, poznatu po literarnom, ali i po stažu izvođača pesama sa Kosova i Dubravku Maksimović iz udruženja Spas iz Melburna, udruženju poznatom po humanitarnom radu i donacijama niškom Kliničkom centru.
Da ih saslušaju, da bliže i bolje razumeju njihove probleme i predloge, stavili su se na raspolaganje: gradonačelnik Niša prof. dr Zoran Perišić, gradski većnik za kulturu Srđan Aleksić, šefica Kancelarije za saradnju sa dijasporom Grada Niša Tamara Ćirić sa svojim službenicima, zatim predstavnici, direktori i načelnici institucija kulture, poput Uprave za kulturu, Uprave za obrazovanje, Uprave za omladinu i sport, Kancelarije za mlade, Studentskog kulturnog centra, Pozorišta lutaka, Dečjeg centra, Narodnog muzeja, Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Filozofskog fakulteta, Srpske pravoslavne crkve, zatim ljudi iz medija, nevladinih organizacija, pojedinci...
Skup je otvorio gradonačelnik Niša prof. dr Zoran Perišić istakavši da je Kancelarija za saradnju sa dijasporom Grada Niša napravila značajan korak u očvršćavanju i uspostavljanju veza za srpskim rasejanjem. Perišić je potvrdio da će Grad Niš nastojati da i dalje u najkraćem mogućem roku daje odgovore na pitanja dijaspore i realizuje njihove zahteve, za šta je u narednim pojedinačnim obraćanjima podržan od strane većnika za kulturu Srđana Aleksića i šefice Kancelarije za dijasporu Tamare Ćirić, koja je podvukla važnost ovakvog susreta Niša i Srbije sa našim građanima u svetu, podsetivši prisutne na primere proteklih uspešnih zajedničkih projekata Kancelarije sa udruženjima prisutnih predstavnika, čega je organizacija ovog okruglog stola logičan sled i epilog.
Predsednik frankfurtskog literarnog udruženja Sedmica, Ljubiša Simić, bio je prvi od predstavnika dijaspore koji je prezentovao rad Srba u emigraciji. Naglasio je da se Sedmica prevashodno zalaže za očuvanje srpskog jezika u Nemačkoj i da je nastava na maternjem jeziku „goruće pitanje" poniklo iz nedostatka pravih prosvetnih radnika, udžbenika i nemogućnosti finansiranja, zbog čega veliki broj učenika nema priliku da se školuje na maternjem jeziku. Simić je kraj svog izlaganja fokusirao na naglašavanju važnosti projekta Besplatni tromesečni kurs srpskog jezika preko Skajpa, u organizaciji Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu i niške Kancelarije za saradnju sa dijasporom, u okviru kog prvi časovi počinju već od septembra. On takođe smatra da bi bratimljenja srpskih sa gradovima u inostranstvu proizvela različite vidove aktivnosti koje bi uključile i pomalo uspavanu dijasporu.
Ruža Mijović, potpredsednica udruženja Sedmica, govorila je o motivima okupljanja stvaralaca koji pišu na srpskom jeziku, od kojih se jedno tradicionalno organizuje svakog marta u Parizu, drugo maja i oktobra u Frankfurtu, treće septembra u Švajcarskoj, četvrto jednom ili dva puta godišnje u Štutgartu, kao i u Beču, u kome susrete pisaca organizuju udruženja SPKD Prosvjeta i Bečke poete. Ruža Mijović je kao veliki problem srpske zajednice u Nemačkoj navela (ne)brigu za starija lica.
Iz daleke Australije u srcu bliski Niš došla je Dubravka Maksimović, članica udruženja Spas, koje Nišlije pamte po sakupljanju sredstava za kupovinu hirurške kamere, ali i kompletne opreme Odeljenja grudne hirurgije Kliničkog centra. Dubravka je u prvi plan stavila potrebu za ponovnim uspostavljanjem vazdušnog saobraćaja iz i do Niša, na čemu se, smatra ona, moraju zalagati Nišlije sa ove i one strane granice. Predočivši okupljenima na koji se način Srbi u Australiji organizuju, Maksimović je govorila o radu nekoliko udruženja istakavši determinišuću ulogu Srpske pravoslavne crkve u životu naših građana u toj zemlji. U ime udruženja Spas, ona je predložila organizovanje još donatorskih večeri u Australiji, poput one na kojoj su sakupljena sredstva za Klinički centar, na kojima bi se prodavala umetnička dela koja bi donirao Grad Niš, a prihodi bi se koristili za kupovinu nove medicinske opreme ili bilo čega drugog što iziskuje hitnu nabavku.
Boje američkih Srba na okruglom stolu Niš i dijaspora branila je Slavica Petrović, osnivač Ogledala, lista koji se distribuira širom Amerike i Kanade, posebno na istočnoj obali, i dugogodišnji rukovodilac pozorišta pri muzeju Sveti Sava u Čikagu. Slavica je izrazila spremnost na saradnju medija i muzeja koje vodi sa svim institucijama u Srbiji. Takođe je podsetila prisutne na sopstvena iskustva uspešne saradnje sa Kancelarijom za saradnju Grada Niša, kao i na podršku promociji usluga servisa Virtuelni matičar za dijasporu, koji je pokrenut iz Niša i pokriva celu Republiku Srbiju, tačnije 103 opštine iz Centralnog registra resornog ministarstva.
Sastanak je upriličio i Dejan Jovanović, dizajner i fotograf iz Čikaga, koji je pobedio na foto konkursu Srbi u svetu i tako stekao status VIP fotografa Nišvil džez festivala 2014. Dejan je iskoristio ovu priliku da ukaže na svoje motive prijavljivanja i važnost povezivanja Srba u svetu sa maticom.
Nakon izlaganja i prezentacija predstavnika dijaspore, usledili su diskusija i konkretni predlozi saradnje. Danijela Marković, direktorka Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, ponudila je pomoć niških prosvetnih radnika u učenju srpskog jezika i nastavi koja bi obuhvatila i druge predmete, dok je Aleksandra Davinić, direktorka Dečjeg centra, uputila poziv na učešće na konkursu Radovićev venac, namenjenom deci i mladima koji pišu na srpskom jeziku u matici i rasejanju, dodavši da na jesen počinje i implementacija projekta Međunarodni klub prijatelja, koji uključuje dopisivanje dece iz raznih krajeva sveta.
Direktor Studentskog kulturnog centra Miroslav Jović predložio je saradnju i organizovanje gostovanja folklornih ansambala i ostalih umetničkih grupa mladih u zemlji i inostranstvu, pozvavši srpsko pozorište Mira Sremčević iz Čikaga na učešće u Urban festu 2015. godine, međunarodnom studentskom pozorišnom festivalu, ali i folklorne ansamble iz rasejanja za učešće na VIII međunarodnom festivalu folklora koji se održava u Nišu od 16. do 21. jula 2015.
U ime Pozorišta lutaka, Zorica Filipović je predložila zajedničko učešće na konkursima Ministarstva kulture za finansiranje organizovanja lutkarskih radionica za decu iz dijaspore, na kojima bi ona, pripremajući predstavu sa niškim glumcima, učila i jezik. Slaviša Popović, direktor Narodnog muzeja u Nišu, otkrio je da je u toku skeniranje zbirke muzeja, koja će, konzervirana, moći da se predstavi i našim građanima u dijaspori.
|
