Države u regionu razmatraju mogućnost da koriste zajedničke zgrade za smeštaj ambasada. Ovakav model ne bi podrazumevao zajednički nastup država u inostranstvu, već samo podelu troškova. Ipak, o tome još uvek nema zvaničnog dogovora.
Na zakup reprezentativnih zdanja ambasada i diplomatskih predstavništava odlazi gomila novca. To nije novost. A da ne moraju da štede, zemlje bivše Jugoslavije se verovatno ne bi dosetile podele troškova. Da dele zgrade u inostranstvu razgovarali su za sada samo neformalno.
"Jedan je model da se koristi zajednička zgrada za smeštaj diplomatsko konzularnih predstavništava radi racionalizacije troškova. Ovakav dogovor ne bi podrazumevao zajednički nastup Srbije i zemalja regiona već samo zajedničko smeštanje naših ambasada i predstavništava. O ovome svemu nismo postigli još nikakav dogovor", kaže ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Najbolji uzor su nordijske zemlje. Niti su sve u Evropskoj uniji, ni u NATO-u, ali ih to ne sprečava da sarađuju. Prvu zajedničku zgradu ambasada izgradile su u Berlinu. Švedska i Norveška na isti način sarađuju i u Sarajevu.
"Ako otvorite sopstvenu ambasadu morate imati, između ostalog, svoju administraciju, sopstveno obezbeđenje. Deljenje troškova sa drugim zemljama je ekonomski podsticaj, ali je to i pokazatelj veoma bliske saradnje između nordijskih država", rekao je ambasador Švedske Kristen Asp.
Veliki broj ambasada koje smo nasledili od bivše Jugoslavije su ogromne, dotrajale i skupe za održavanje. Neke su i zatvorene ili izdate.
"Ja ću vam reći da u Braziliji ili u Nju Delhiju postoje ambasade koje se prostiru na nekoliko hektara", rekao je Jovo Ilić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta.
Nordijske zemlje se ispomažu i u konzularnim poslovima. Međutim, pretpostavka za tako nešto, kažu stručnjaci, jesu dobri odnosi i visok stepen poverenja. Među zemljama severne Evrope rata nije bilo već 200 godina. Na ruku im ide i zajednička prošlost, tradicija, slični jezici.
"Kada se osvrnem vidim samo dva regiona gde su tako čvrsti osnovi da se izgradi regionalna saradnja kakvu smo izgradili među nordijskim državma. Taj drugi deo Evrope je upravo ovde", ističe Asp.
"Ako se to sada ponovo javlja u odnosima između Srbije i Crne Gore, možda će to biti podstrek za nastavljanje toga, jer to je razumno, to je ekonomski opravdano i politički na kraju, na taj način šaljete u svet poruku o zemljama koje su složne koje uzajamno sarađuju", rekao je Jovo Ilić.
Iznajmljivanje prostora za ambasadu u inostranstvu državu može da košta i do pola miliona evra godišnje. Veliki izdatak je tek kupovina ambasade, koja je, primera radi, Makedoniju samo u Beču koštala oko 3,5 miliona evra.
