Donji dom nemačkog parlamenta, Bundestag, izglasao je 3. jula dve značajne mere za nemačko društvo - uvođenje minimalne zarade i mogućnosti dvojnog državljanstva za decu imigranata. Obe mere su donete na insistiranje socijaldemokrata koji sa konzervativcima kancelarke Angele Merkel čine vladajuću koaliciju. Opšta minimalna zarada u Nemačkoj se uvodi prvi put a procenjuje se da će ta mera poboljšati položaj oko četiri miliona zaposlenih. Nemačka je imala jedan od najstrožih zakona o dvojnom državljanstvu, a od novog zakon će najviše koristi imati pre svega velika turska zajednica u Nemačkoj.
Budestag je izglasao da se od 2015. uvede u Nemačkoj opšta minimlana zarada od 8,50 evra bruto na sat. Za taj zakon je glasalo 535 poslanika od 601 koliko je ukupno glasalo.
Uvođenje minimalne bilo je ključan uslov Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) za ulazak u koaliciju sa Hrišćansko-demokratskom unijoma (CDU) Angele Merkel.
Uvođenje minimalne zarade za sve u Nemačkoj predstavlja revoluciju, pošto se u toj zemlji pitanje minimalne zarade tradicionalno prepuštalo socijalnim partnerima, odnosno predstavnicima poslodavaca i zaposlenih u nekoj privrednoj grani.
Opšta minimalna zarada je bilo predmet velikih sporenja u Nemačkoj. Poslovni krugovi su smatrali da će to značiti manje radnih mesta ili primorati kompanije da presele proizvodnju u druge zemlje gde je radna snaga jeftinija. Protivnici ove mere takođe su rekli da će zbog toga Nemačka biti manje konkuretna.
S druge strane, oni koji podržavaju ovu odluku su izrazili nezadovoljstvo zbog raznih izuzetaka koje predviđa zakona o minimalnoj zaradi. Predviđen je, između ostalog, prelazni period za sektore u kojima će još važiti ugovori socijalnih partnera o minimalnoj zaradi u toj privrednoj grani. Dvogodišnji prelazni period, koji je po oceni konfederacije sindikata DGB predug, omogućiće sektorima u kojima su minimalne zarade daleko ispod budućeg iznosa, da se prilagode.
Od minimalne zarade su izuzezti mlađi od 18 godina, osobe koje su na praksi - šegrti i stažisti, i u prvih šest meseci osobe koji se zaposle nakon dugotrajne nezaposlenosti.
Prema procenama instituta za ekonomska istraživanja DIW, 4,5 miliona nemačkih radnika će zarađivati manje od 8,50 evra na sat u trenutku stupanja na snagu mere o minimalnoj zaradi. Nemačka ima 39 miliona zaposlenih i 42 miliona radno aktivnih stanovnika.
Minimalna zarada u Nemačkoj biće niža od one u Francuskoj koja iznosi 9,53 evra po satu, ali i nešto viša od minimalne zarade u Velikoj Britaniji koja je 6,31 funti ili 7,60 evra.
U Srbiji je neto minimalna zarada za period januar-jun 2014. godine 115 dinara po satu, a na osnovu toga bruto minimalna zarada bi bila oko 164 dinara.
Mera stupa na snagu 1. januara 2015. a visina zarade biće preispitana svake druge godine. Zakon još treba da usvoji i gornji dom nemačkog parlamenta Bundesrat 11. jula, što će verovanto biti formlanost.
Nemačka je do sada bila jedna od sedam zemalja u Evropskoj uniji bez opšte minimalne zarade, piše BBC.
Dvojno državljanstvo za decu imigranata
Nemačka je odlučila da dozvoli dvostruko državljanstvo deci stranaca koji žive na njenoj teritoriji čemu su se dugo protivili konzervativci navodeći kao argument da se ne može istovremeno bitii lojalan dvema zemljama.
U donjem domu nemačkog parlamenta 463 poslanika je 3. jula glasalo za tu meru a 111 protiv novog zakona cije usvajanje je SPD postavila kao uslovb za ulazak u veliku koaliciju sa konzervativcima, posle izbora na jesen 2013, piše AFP.
Do sada, deca stranih državljana koja su rođena u Nemačkoj morala su da između 18 i 23 godine odluče koje će državljnstvo uzeti - nemačko ili državljanstvo svojih roditelja.
Od sada, deca stranaca će moći da imaju dva pasoša ako u 21. godini dokažu da su živela u Nemačkoj najmanje osam godina ili su u toj zemlji išli šest godina u školu, navodi Rojters, preneo je EurActiv.com.
Novi zakon će se najviše odnositi na mlade Turke druge ili treće generacije, koje zovu "Dojčtirken" (nemački Turci). U Nemačkoj živi najbrojnija turska zajednica van Turske, odnosno tri miliona ljudi, od kojih je većina rođena u Nemačkoj.
Novi zakon ne menja propise o državljanstvu za građane EU i Švajcarske, koji i dalje mogu dobiti nemačko državljanstvo posla osam godina boravka u Nemačkoj.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (Thomas de Maiziere) iz redova CDU ocenio je da je usvajanje novog zakona veliki korak.
Lideri turske zajednice u nemačkoj kritikovali su novi zakon pošto se primenjuje samo na mlade a ne i na stare osobe, od kojih mnogi žive decenijama u Nemačkoj, piše Rojters.
Većina članica EU dozvoljava dvojno državljanstvo, dok Češka, Danska, Estonija, Poljska, Slovačka, Litvanija i Holandija imaju različite vrste ograničenja.
