|
Sajam knjiga u Beogradu, koji je završen u nedelju, pratilo je 1.200 novinara, snimatelja i foto-reportera iz zemlje i inostranstva, a na velikoj svetkovini pisane reči učestvovala su 922 domaća izlagača i 116 stranih. Tokom sedam dana pod sajamskim kupolama održano je 525 programa i otvoreno je deset izložbi. Podaci o broju posetilaca biće izneti danas, a organizatori očekuju da brojke pokažu da je poseta bila na prošlogodišnjem nivou.
Saopštavajući ove podatke na konferenciji za štampu, dr Zoran Avramović, iz odbora Sajma knjiga, rekao je:
- Kvalitativni i kvantitativni podaci govore o značaju i vrednosti Sajma knjiga. Ova manifestacija potvrđuje da je naša kultura utemeljena na knjizi. Knjiga je zlato srpske kulture.
Pored izlagača iz Srbije, na najvećoj regionalnoj smotri pisane reči učestvovali su izlagači iz Angole, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Indije, Irana, Japana, Kanade, Kine, Makedonije, Rumunije, Turske, Ukrajine, Hrvatske, Crne Gore, Češke i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Počasni gost bile su zemlje nemačkog govornog područja, Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn, koje su predstavile svoju književnost. Kao i prethodnih godina, proglašeni su izdavač godine, izdavački poduhvati godine, najbolja dečja knjiga, najbolji izdavači iz dijaspore... Na Drugom festivalu stvaralaštva mladih predstavljeno je 19 programa.
- Beograd je opravdao epitet kulturne prestonice ovog dela Evrope - rekla je Ivona Jevtić, beogradski sekretar za kulturu.
Završnoj konferenciji prisustvovali su i Aleksandar Jung, zamenik ambasadora Nemačke u Srbiji, Paulin Mentoneks, zamenica ambasadora Švajcarske, i Johanes Iršik, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.
- Program "Četiri zemlje - jedan jezik" postigao je veliki uspeh - naglasio je Jung. - Zato smo veoma zahvalni organizatorima, izdavačima, ali i publici. Beograd je našim zemljama omogućio da predstave svoju književnost.
Zamenik ambasadora Nemačke svečano je predao Otvorenu knjigu Muhamedu Aminu Belhažu, ambasadoru Kraljevine Maroko u Srbiji, koja će biti počasni gost sledeće godine.
- Maroko će biti prva arapska država koja ima čast da učestvuje na Sajmu knjiga u Beogradu - rekao je Belhaž. - To će omogućiti srpskim i stranim posetiocima da otkriju bogatstvo muslimanske kulture u svim njenim dimenzijama. Istovremeno, biće to i izvanredna prilika da se upoznaju sa marokanskim vrednostima, sa Marokom kao zemljom dijaloga, tolerancije, stvaralaštva i prožimanja kultura, budući da Maroko povezuje Evropu sa Afrikom, Istok sa Zapadom. Ponosni smo na svoju kulturu, na svoju posebnost, ali i na svoju otvorenost prema svetu. Marokanski paviljon će predstavljati prostor koji će dočarati naše bogatstvo, ali i različitost. Organizovaćemo promocije knjiga, susrete sa piscima i diskusije sa našim izdavačima.
ZA TINEJDžERE I RODITELjE
U završnici Sajma "Kreativni centar" predstavio je na svom štandu novu knjigu "Sve je u redu" Jasminke Petrović, sa ilustracijama Dobrosava Boba Živkovića. Delo je namenjeno adolescentima, ali i roditeljima i nastavnicima jer podstiče na razgovor o tabu temama poput maloletničke tudnoće, neslaganja u porodici i problema u školi.
- Dosta sam koristila društvene mreže i ostale komunikacijske puteve kojima se služe mladi kako bih im približila ove teme - kaže Jasminka Petrović. - Nije lako ni mladima ni roditeljima, ali mislim da u tome za početak mnogo može da pomogne razgovor. Na kraju knjige pokušavam da dam nadu mladima da znaju da uvek imaju nekome da se obrate. Jl. B.
ŠVAJCARSKI PUBLICISTA GI METAN O ZAPADU I ISTOKU
Velike sile mogu ratovati protiv Libije, Avganistana, Srbije i drugih malih zemalja koje mogu uništiti, a da pritom sebi ne nanesu veliku štetu. Takav rat se ne može voditi ni protiv Rusije, ni protiv Kine, zato koriste druga sredstva.
Ovo je rekao švajcarski publicista i novinar Gi Metan, autor knjige "Rusija - Zapad, hiljadu godina rata" ("Akademska knjiga", prevod Kristina Bojanović), predstavljajući ovo delo u nedelju u sali "Borislav Pekić".
- Ono što me je nagnalo da napišem ovu knjigu jesu predrasude prema slovenskom svetu koje postoje u zapadnim zemljama poput SAD, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, kao i u mojoj rodnoj Švajcarskoj - kazao je Metan. - Konstatovao sam tu tendenciju još tokom ratova devedesetih na teritoriji bivše Jugoslavije i potom tokom bombardovanja 1999. godine, kada sam primetio da su zapadni mediji stalno imali tendenciju da Srbe okrivljuju za neke stvari umesto da daju objektivnu sliku svih događaja.
Predrasude prema istočnom svetu i Rusiji, prema Metanovim rečima, sada su još prisutnije u zapadnim medijima zbog dešavanja u Siriji.
- Da bih sagledao otkud potiču te predrasude i dvostruki aršini, morao sam da se vratim hiljadu godina unazad, do šizme koja je razdvojila crkvu na katoličku i pravoslavnu - kazao je Metan. - Religija više nije plodno zemljište na kojem se dodatno razvija rusofobija, ali to sada jesu sudari geopolitičkih ambicija.
Autor se bavi i satanizacijom Putinove Rusije, koja se dešava na isti način na koji je Srbija satanizovana tokom devedesetih godina u zapadnim medijima.
- Ne tvrdim da je Putin savršen državnik, ali sam pokazao kako se on negativno predstavlja u štampi. Putin na naslovicama deluje preteće, što nikada nije slučaj sa slikama predsednika SAD - rekao je švajcarski publicista. - "Tajms" se 1850. godine pripremao za Krimski rat, te su ruskog cara Nikolaja na karikaturi predstavili kao vampira koji leti nad Londonom, baš kao što danas karikaturalno predstavljaju Putina kao medveda koji pokušava da napadne ostatak sveta. Jl. B.
U FOKUSU STRIP, CRTEŽ I GRAFIČKE NOVELE
Jedan od najjačih utisaka proteklog Sajma knjiga svakako je dominacija izdanja istkanih od reči i slika: stripova, grafičkih novela, knjiga - umetničkih dela obogaćenih vrhunskim crtežima... Tako se Barbara Jelin u višestruko nagrađivanoj knjizi - stripu "Irmini", objavljenoj u izdanju kuća "Modesti" i "Komiko", obračunava sa demonima nacizma.
"Čarobna knjiga" je, osim "podviga" likovnog umetnika Petra Meseldžije koji je sopstvene, nove (!) deseteračke pesme o Marku Kraljeviću upotpunio vrhunskim klasičnim, od ULUPUDS nagrađenim crtežom, objavila i neke od klasika devete umetnosti. Tu je luksuzni "Flaš Gordon", ali i novi albumi iz riznica "Bonelija", "Marvela", DC... Peta knjiga "Linije fronta" nastavak je višegodišnjeg izdavačkog poduhvata kuće "Sistem komiks", koja se može pohvaliti srpskim izdanjem stripa "Drako" Valeri Manžen i našeg maestra Alekse Gajića. Veliki francuski autor Zep na srpskom je "progovorio" kako u "Titefu" ("Sistem komiks"), tako i kod izdavača "Darkvud" - gde je objavljen naslov "Happy sex", a posle luksuznog, ćiriličnog, za sad dvotomnog "Korta Maltezea", i novi albumi stripova "Gaston", "Torgal", atraktivni "Ju Tarzan" domaćih autora, "Liga pravde" kao uvod u predstojeći superherojski film...
JUBILEJ DILANA DOGA
Izdavač "Veseli četvrtak" gotovo je u potpunosti u znaku 30 godina Dilana Doga, naglašava urednik Marko Šelić Marčelo, radostan što je naslov "Majke i očevi" rasprodat na početku Sajma knjiga. Marčelo ističe najnoviju ediciju o Dilanu Dogu koji ponovo pronalazi sebe u ne tako dalekoj distopičnoj budućnosti - "Planeta mrtvih".
HRABRO I ODVAŽNO DO ČITALACA
Novinarska nagrada za najboljeg izdavača uručena je u sali "Ivo Andrić" juče "Akademskoj knjizi", dok je "Laguna" primila nagradu za najprofesionalniji odnos prema medijima. Glasala su 32 akreditovana novinara iz 15 redakcija, a komisiju su činili predsednik Dragan Bogutović ("Večernje novosti") i članovi Tatjana Nježić ("Blic"), Meliha Pravdić (Radio Beograd 2) i Marija Miljević Rajšić (RTS).
Priznanje, koje čine povelja i umetničko delo slikara Dragana Stojkova, primila je direktorka "Akademske knjige" Bora Babić. U obrazloženju komisije navodi se da je ovaj izdavač između dva sajma objavio pedesetak naslova, biser do bisera .
- Prave knjige menjaju svet, a da bi one došle do čitalaca, potrebno je hrabrosti i posvećenosti, spremnosti da se izdrži i odlučnosti da se istraje uprkos svemu. "Akademska knjiga" je dokazala da je najbolje ipak moguće - istakla je članica komisije Tatjana Nježić.
Treći put je "Laguna" ponela priznanje za najprofesionalniji odnos, a povelju i umetnički rad Dace Mar primila je direktorka marketinga Ana Spasojević. Članica komisije Marija Miljević Rajšić podsetila je i da se "Laguna" trudi da decentralizuje kulturu otvarajući knjižare tamo gde ih u Srbiji nema, ali i da podstiče razmenu mišljenja o pročitanim delima preko književnog kluba koji broji više od pola miliona članova.
novosti.rs
Dodelom nagrada završen Jesenji pozorišni festival
33. Beogradski džez festival: Vizije za 21. vek
Bjelogrlić: Kvalitet programa nema veze sa trenutnom vlašću
Milerovu je trebalo pozvati na vojnu paradu ili u Kragujevac
Miler: Srbi sebi naneli patnju i sa tim moraju da žive
Počeo 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga
Otvoren Muzej savremene umetnosti
Sajam knjiga: Na "književnom vatrometu" od nobelovke do princa Lihtenštajna
Matici srpskoj remek-dela na poklon
Ljubiša Ristić: Usred smo zavere sa neizvesnim ishodom
Počeo 8. „Bosifest“
Otvoren 49. BEMUS: Glinka pred beogradskom publikom
Više od 20 sastava na 33. Beogradskom džez festivalu
|
