|
Glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, čija je nova serija „Senke nad Balkanom” počela sa emitovanjem prošle nedelje i već izazvala veliku pažnju javnosti i publike, rekao je da se u Srbiji danas izdvaja više novca za film, kao i da kvalitet programa nema veze sa trenutnom vlašću, već sa „primitivnim kapitalizmom”.
„Kada su krenuli rijalitiji i serije koje se bave isključivo selom? Pa za vreme vlasti Demokratske stranke. Dakle, nema veze sa tim ko je na vlasti, već sa jednim primitivnim kapitalizmom, koji u potrazi za brzim i lakim profitom nema vremena i volje za ambicioznije projekte”, rekao je Bjelogrlić u intervjuu za „Nedeljnik”.
Dodaje, da je u tranziciji „nestala srednja klasa” što čini jedan deo problema, dok je drugi deo „zaseljačivanje” koje, kako kaže, „traje godinama i kontinuirano bez obzira na to ko je na vlasti”.
„Imam neslaganje sa većinom kolega koji smatraju da su izlaskom na binu određenih stranaka izvršili svoj zadatak. Nemam ništa protiv, naravno, ali ostaje činjenica da mi nismo uspeli da se svojom profesijom izborimo da menjamo ambijent”, kaže Bjelogrlić i dodaje da je toga bilo u filmovima devedesetih, dok je sada „nastao haos i neshvatanje pozicije sa koje treba da delujemo”.
„Elita se nada će neki novi političari da promene stanje. To je iluzija, samo mi sami možemo to da promenimo i bijemo bitku”, ističe Bjelogrlić.
Upitan za političke podele na „naš” i „nije naš” i na vezu između pripadnosti nekoj od političkih opcija i finansiranja filmova, Bjelogrlić kaže da „u Srbiji to uvek postoji, nekad manje, nekad više”, kao i da je radi snimanja filma spreman na kompromise koji ne ugrožavaju „ljudski i umetnički integritet”.
Kaže, da ostankom u Srbiji želi da se bori, a ne da se „po kafanama i intervjuima zgražava nad primitivizmom”, kao što to čini elita danas.
„Mislim da je drugosrbijanska prepotencija i arogancija jedan od glavnih razloga srozavanja ideja 5. oktobra. Nisu hteli da uđu u arenu. Da vidimo gde smo. Umesto toga pravljene su tribine i novine za istomišljenike. Dijalog sa drugom stranom, ljudima koji su se pogubili u novim surovim pravilima tranzicije gotovo da nije postojao. Na kraju, ovi su ustali i rekli: Marš, dosta je bilo!”, rekao je Bjelogrlić.
Upitan za izjavu premijerke Ane Brnabić na otvaranju Muzeja savremene umetnosti da je kultura prioritet vlade, Bjelogrlić kaže: „Ja se tome nadam, i za to se borim”.
„Kada je u pitanju film, bolje je nego što je bilo, više se radi, više je para”, kaže on i dodaje da Hrvatska izdvaja 14 miliona za film, dok Srbija izdvaja pet, „što je opet bolje nego 2,5 miliona koliko je bilo ranije”.
Povodom odluke da Vlada Srbije iz budžetskih rezervi izdvoji 62 miliona dinara za snimanje filma „Bela vrana” u režiji britanskog glumca Rejfa Fajnsa, Bjelogrlić kaže:
„Reći ću odmah da sam protiv toga, ali i da se u Srbiji snima više nego ikad. Ako se izborimo za zakon po kojem će to da dođe na korektan nivo, onda nemam ništa protiv da država ima strateške projekte i da zbog određenih razloga pomaže strance. Dakle, ako stvarno dobijemo 10 miliona koliko nam je obećano, a 2012. smo imali 2,5 miliona, u tom slučaju nemam ništa protiv Fajnsa”, kaže Bjelogrlić.
Milerovu je trebalo pozvati na vojnu paradu ili u Kragujevac
Miler: Srbi sebi naneli patnju i sa tim moraju da žive
Počeo 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga
Otvoren Muzej savremene umetnosti
Sajam knjiga: Na "književnom vatrometu" od nobelovke do princa Lihtenštajna
Matici srpskoj remek-dela na poklon
Ljubiša Ristić: Usred smo zavere sa neizvesnim ishodom
Počeo 8. „Bosifest“
Otvoren 49. BEMUS: Glinka pred beogradskom publikom
Više od 20 sastava na 33. Beogradskom džez festivalu
|
