|
Ostaci moćnog srpskog srednjovekovnog zamka Solotnika na Tari neće još dugo biti obavijeni velom tajne. Posle pisanja "Novosti" o baštini ove lepe planine, lokalna samouprava Bajine Bašte odlučila je da zatraži nastavak istraživanja ovog značajnog i tajanstvenog lokaliteta.
Pre nekoliko dana održan je sastanak na kome su o ovoj temi razgovarali čelni ljudi bajinobaštanske opštine i Nacionalnog parka "Tara" sa stručnjacima Arheološkog odeljenja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Narodnog muzeja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.
Dosadašnja kratkotrajna iskopavanja Solotnika, kojima je rukovodio dr Đorđe Janković, prekinula je smrt velikog arheologa, ali njegovi nalazi upućuju na to da je lokalitet stariji i značajniji nego što se mislilo. Trenutno na Solotniku kopaju samo tragači za mitskim blagom srpskog srednjovekovnog velmože, koji ga je, prema predanju, sakrio u tvrđavi na vrtoglavoj ivici ponora Solotuške reke. Nalazi dr Jankovića potvrđuju da su zidine Solotnika podignute u vreme srpske despotovine u 15. veku.
- Pretpostavlja se da je utvrđenje štitilo obližnji važan karavanski put od Podrinja ka Užicu preko Tare, a istovremeno je sa ivice klisure savršeno kontrolisana dolina u kojoj se nalazi današnje selo Solotuša - kaže arheolog dr Dejan Radičević, docent na Filozofskom fakultetu.
Pronađeni ostaci oružja ukazuju na to da je posada Solotnika vodila bitku do poslednjeg protiv Osmanlija pre nego što je tvrđava konačno osvojena u vreme propasti srpske despotovine. Neočekivano, u blizini srednjovekovnog grada, dr Janković je pronašao i ostatke predrimskih i kasnoantičkih utvrda. Za naučnike je zagonetka zašto je tvrđava, za koju se pretpostavlja da je branila put, potpuno neuobičajeno sagrađena ispod planinskog grebena kojim je drum vodio, što znači da je sa te strane teško odbranjiva.
- Strateški položaj tvrđave je takav da pre svega kontroliše dolinu duboko ispod nje, što prirodno navodi na pitanje šta je to dole bilo tako važno. Tuneli probijeni u nekoliko nivoa u stenama litice kao osmatračnice su takođe neuobičajeni - kaže dr Radičević.
Ukoliko su tačna lokalna predanja o rudnicima u Solotuši i okolnim selima, gde se po legendi kopalo i zlato, namena utvrđenja je bila, pre svega, njihova zaštita. Stamenko Stamenić, hroničar ovog kraja, zabeležio je svedočanstva meštana:
- Božo Trić iz Lipe pripovedao mi je da je nekad bio rudnik zlata u urvinama ispod lipljanskih kuća, a da su s vremenom rudarska okna zatrpana i zarasla. Još uvek se kod starih ljudi čuje da se Solotuška reka zove Zlatica. U današnjem Pustopolju je sigurno bilo građevina iz doba Rimljana. Za njih je vezana i lokacija u centru Solotuše. Poslednji ostaci rimskog kaldrmisanog puta se nalaze u Prijerovu.
TARABIĆI
Proročanstvo Tarabića iz Kremne sugeriše da će bolje dane u Srbiji najaviti pojava majdana soli u susednoj Solotuši. Interpretacije proročanstva, zavisno od toga ko ih je prepričavao, potpuno su suprotstavljene. Mitar Tarabić je, navodno, prorekao da će u Kremnu doći stranci "da kopaju i nose" kamenje sa Tare i da će država živeti od tih rudnika, a da će tad u veliki rudnik soli u Solotuši "celu srpsku carevinu hraniti". Po jednoj verziji proročanstva taj slani majdan će proraditi kad Srbija bude carevina, a po drugoj će ona postati carevina kad rudnik proradi.
SVI TRAŽE MISTERIOZNI ĆUP
Priče o rudnicima soli i zlata u Solotuši i legende o zakopanom blagu Solotnika prenose se s kolena na koleno i privlače tragače za bogatstvom da kopaju po ruševinama.
- Zna se odvajkada da je u Kulini ili Solotniku zakopano zlato. Slušala sam o tome kad sam bila dete. Kopali su na sve strane, ali blago još nisu našli. Zna se da su u Solotniku zakopani kantar, verige kukače za bakrač, kazan i ćup pun zlata. Moj rođak je kopao i našao te verige, i deo kantara, ali ništa drugo - pričala nam je baka Milosava Stamenić iz Solutuše, koja dočekuje posetioce crkve iznad vrela Solotuške reke.
novosti.rs
Pomeranje kazaljki kroz istoriju: Od "ratnog" do "božjeg" vremena
Hutovo blato, opet, izgorjelo
Crnogorska mobilna kultura
Carinici za 14 sekundi pronađu svaki skriveni tovar
Alas ponos "srpske NASA"
Mladima su kockarski portali nadohvat ruke
Slovenija od 2030. izbacuje automobile s motorima na benzin i dizel
„Špigl“: Zagreb najdosadniji evropski grad, podseća na nemačku provinciju
5. oktobar repriza 27. marta
Četvrtina Srbije nikada nije koristila računar
U Srbiji stradalo više od 220.000 jedinki divljih ptica
Nema Noći vještica u Republici Srpskoj
Građani Srbije 20 puta više vole Rusiju od Crne Gore
Arhiv SANU u Sremskim Karlovcima u veoma teškom stanju
Anine - raskoš iz rimskog carstva
Tesla znao za tajnu letećih tanjira još 1911. godine
Proizvodi u Hrvatskoj i Nemačkoj samo naizgled isti
|
