|
Protest migranata u Ljubljani/Porast broja izbeglica koje stižu u Grčku/OECD:Rekordan broj azilanata,iako je manji protok migranata/Kočotel: Izbeglička kriza je rešiva, pogledajte BiH
izvor: agencije foto: tanjug 19.09.2016
Protest migranata u Ljubljani
LJUBLJANA - Tridesetak migranata započelo je jutros protest u ljubljanskom domu za azilante zbog sporosti u rešavanju njihovih zahteva za azil i međunarodnu zaštitu i, kako tvrde, neće odustati sve dok ih ne primi ministarka unutrašnjih poslova.
"Neki od nas čekaju na dobijanje statusa već godinu dana", rekao je za STA jedan od protestanata poreklom iz Sirije.
Ukazali su da ni 10 odsto onih koji su aplicirali za azil nije dobilo odgovor o svom budućem statusu, a s njima niko ne kontaktira niti pokušava da ih integriše u vođenje tečajeva, pa se većinom osećaju "kao u zatvoru" iako imaju slobodan izlaz iz doma za azilante ako to prijave upravi.
"Ovde sam već više od mesec dana, ali nisam video nikoga od nadležnih i nije rešen nijedan slučaj izbeglica koji su sa mnom u domu", rekao je omenuti Sirijac.
Protestanti su na domu za azilante istakli transparent na engleskom jeziku s porukom "I mi smo ljudi", kojim upozoravaju na "neizdržive uvjete" u kojima žive i činjenicu da je među njima mnogo mladih porodica sa decom.
Prema zvaničnim podacima policije, kroz Sloveniju je od lanjskog početka migrantske krize pa do zatvaranja balkanske rute prošlo pola milona migranata, najviše iz Sirije, Iraka i Avganistana, a među njima 52 posto žena i dece. Za status koji im garantuje međunarodnu zaštitu molbe je u tom razdoblju dalo 952 migranata, od čega 267 Avganistanaca i 225 Sirijaca.
U Sloveniji se trenutno nalazi 297 onih koji su zatražili azil, pozitivno ili negativno rešeno je 614 molbi.
Status izbeglice do sada je dobilo 27 migranata i izbeglica.
Prema zvanicnim podacima vlade, Slovenija je zbog izbegličke krize u godinu dana imala trošak od 46 milijuna evra, a iz evropskih je fondova za tu namenu dobila do sada 9,4 milijuna evra, prenela je Hina.
Porast broja izbeglica koje stižu u Grčku
ATINA - Broj migranata koji je stigao u Grcku se povećao, a za poslednjih 48 sati više od 300 migranata stiglo je na ostrva u Egejskom moru, javila je grčka agencija ANA.
Kako se navodi, 93 izbeglica stiglo je na Lezbos, 155 na Hios, a 60 na Samos.
Ukupan broj izbeglica zarobljenih na ostrvima u severnom delu Egejskog mora premasio je 10.000, prvi put za poslednjih nekoliko meseci.
Migrantima koji se iskrcaju na grcka ostrva nije dopušten prolaz do kopna. Umesto toga oni moraju da čekaju nekoliko meseci dok im ne budu obrađeni zahtevi za azil, ili im u suprotnom preti deportacija nazad u Tursku, prenose mediji.
OECD:Rekordan broj azilanata,iako je manji protok migranata
PARIZ - Izbeglička kriza uzrokovana krizom u Siriji globalno je povećala broj azilanata na rekordan nivo, objavio je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
OECD, koja se sastoji od 35 država clanica, zabeležila je u 2015. godini 1,65 miliona azilanata, navodi ta organizacija u svom godišnjem izveštau o međunarodnim migracijama.
"Ovo je istorijski trenutak. Kada pogledamo 2016, vidimo
povećanje broja azilanata, čak i ako je protok migranata smanjen" rekao je Žan-Kristof Dimon, predsednik Odeljenja za medunarodne migracije pri OECD-u.
Svaki četvrti azilant došao je iz Sirije tokom prošle godine, dok oko 16 odsto čine Avganistanci.
Tri četvrtine njih traži azil u Evropi, a veći deo tog procenta je podnelo zahtev u Nemačkoj, navodi se u izveštaju koji se poziva na podatke agencije za migracije pri UN, prenosi Rojters.
Izveštaj OECD-a je objavljen neposredno pre sednice UN na temu migracija.
Kočotel: Izbeglička kriza je rešiva, pogledajte BiH
BERLIN - Ponekad nam se nameće osećaj da države nisu zaista spremne da izvuku pouke iz migrantske krize 2015. godine, izjavio je šef UNHCR-a za Evropu Vinsent Kočetel.
"To je nešto poput mamurluka i glavobolje -probudite se ujutro i zapitate: bože, šta sam to sinoć uradio?" rekao je Kočetelo u intervuu za Dojče vele.
On očekuje da će UNHC uspetida uveri predstavnike država iz kojih izbeglice dolaze i u koje odlaze, predstavnike tzv. zemalja azila, ali i tranzitnih zemalja, da se obavežu na pridržavanje osnovnih smernica, ali i na bolju saradnju u prevladavanju ovakvih kriza.
Ove nedelje u Njujorku se održavaju čak dve konferencije o izbeglicama. Jednu je sazvao Ban Ki Mun, drugu SAD i Nemačka.
Kočetel poručuje da "ne treba da paničimo"
"Nije ovo prvi put da se Evropa susreće s ovakvom seobom ljudi. Nije svako izbeglica. Moramo da obezbedimo bolje funkcionisanje sistema vraćanja onih koji nisu izbeglice, ali i da integracija onih koji ostaju ne bude prepuštena slučaju. To je investicija za budućnost", kaže Kočetel.
On je istakao da "ljudima ne treba zaštita za ceo život".
"Pogledajte izbeglice iz Bosne i Hercegovine. Mnogi su se vratili u svoju zemlju, poneki čak i sa pasošem druge zemlje. Oni uvek ostaju jednom nogom u zemlji iz koje dolaze, drugom u zemlji u kojoj su našli utocište", prenosi DW.
Zamoljen da odgovori koja pitanja bi zemlje EU trebalo same sebi da postave, šef UNĆR-a je istakao da je jedno od pitanja da li smo sigurni da je Evropa bolje pripremljena nego što je bila sredinom 2015. godine i šta je to što bi moglo da ponovo izazove masovni priliv izbeglica u Evropu.
"Nakon izbijanja krize, ključni pokretači i razlozi prisilnog raseljavanja i ekonomskih migracija i dalje su tu i deluju. Problem Avganistana nije rešen – još uvek imate rat u toj zemlji. Ni konflikt u Siriji nije rešen. Još uvek imate rat u Libiji, ali i niz drugih konflikata koji bi mogli da dovedu do raseljavanja ljudi. Zašto je trebalo toliko dugo vremena da se krene sa preraspodelom izbeglica. Nakon godinu dana od dogovora, samo je 13 odsto ciljeva ispunjeno za Grčku i svega pet procenata za Italiju", napomenuo je on.
Kao konkretna rešenja, Kočetel navodi da je kriza pokazala da moramo da imamo zajednički sistem registracije u Evropi – ne samo otiske prstiju, već i dosijee.
"To bi olakšalo planiranje i sprovođenje Dablinskog sporazuma, preraspodelu izbeglica i spajanje porodica, ali bi i preduhitrilo gubitak podataka o deci-izbeglicama koja se kreću po Evropi bez pratnje", prenosi DW.
Ovaj predlog je tehnički izvodljiv, moguće ga je napraviti u Evropi, a potrebno je malo zajedničke volje kako bismo dobili zajednicki sistem registracije, dodaje Kočotel.
U daljem tekstu, DW navodi da se Evropa stavila u položaj zavisnosti od zemalja koje su smeštene na njenim spoljnim granicama, kao i da možemo samo da se nadamo da će sprovodenje sporazuma EU-Turska biti nastavljeno.
k
|
