|
Proglas povodom Svetskog dana slobode medija
Sloboda medija u zemlji ugrožena, jer novinari nisu nikada bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima, stoji u Proglasu UNS-a.
Proglasu je navedeno da su izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu, navode iz UNS-a.
Posledica je siromašenje medija, njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma.
Kako se dodaje, sada čak i Ministarstvo kulture i informisanja priznaje da treba utrostručiti izdvajanja iz budžeta opština i gradova za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja.
U godini za nama vlast, ali i opozicija, demonstrirali su bahat odnos prema novinarima i medijima. Urednici su ekspresno smenjivani ili nezakonito otpuštani, a novinari su diskriminisani zbog uređivačke politike svojih redakcija, piše u Proglasu.
UNS zato zahteva da Vlada pokrene izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja i da za te namene lokalne samouprave (osim velikih gradova) izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta. Kao garancija za izvršenje ove obaveze treba da budu predvidjene i kazne za funkcionere lokalne samouprave ako ne izdvoje novac za projektno sufinansiranje medija.
UNS zahteva i da vlada i medijska zajednica uspostave dijalog o važnim pitanjima medijskih sloboda i potrebe unapredjenja kulture javne komunikacije značajne za demokratizaciju srpskog društva.
Traže i da se to pre reši status Novinske agencije Tanjug i dovrši privatizacija Večernjih novosti i Politike.
UNS zahteva da u izradi Strategije razvoja sistema javnog informisanja i medijskog zakonodavstva postojanje socijalnog dijaloga u medijima bude važan kriterijum za podršku države medijima.
Traže i da Vlada pruži svu neophodnu podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara, kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubice jagodinskog novinara Milana Pantića i rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović.
Zahtevaju i da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u gradjanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije, umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS-a, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.
UNS zahteva i da se pregovarački tim Vlade Srbije za pregovore s kosovskim institucijama najzad zauzme za zaštitu interesa srpskih medija na Kosovu i Metohiji, a posebno za formiranje nezavisnog televizijskog kanala na srpskom jeziku koji će signalom pokrivati celo Kosovo i Metohiju, imati nezavisan Upravni odbor i finansiranje.
NUNS podseća:
Novinarstvo se danas suočava sa sve većim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, nesigurnošću rada, ugrožavanjem bezbednosti, nedostatakom profesionalne obuke, rodnom neravnopravnošću, kršenjem autorskih prava i mnogo čime još što nije za pohvalu, naprotiv.
U izveštaju Reportera bez granica, Srbija je u odnosu na prethodnu godinu doživela pad od sedam mesta, pa je sada na 66 mestu.
I prema izveštaju istraživačkog centra Evropskog parlamenta, Srbija se suočava s politizacijom, problemima u sprovođenju medijskih zakona, zastrašivanjem novinara i autocenzurom.
U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišući je do krajnjih granica, kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim, uskim i sebičnim interesima i kad je stotine naših kolega ostalo bez radnog mesta, a više stotina njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, rade za smanjene i neredovno zarade, novinari moraju postići jedinstvo, dići glas i nepristajanjem na te “uslove” pokazati da su slobodni građani koji imaju slobodu, pravo i obavezu da ljudima, pre svega, prenesu istinu. A sloboda je i da javnosti kažete i ono što vlast ne želi čuti.
Uloga medijskih poslenika nije ispunjavanje želja moćnika, već odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti. NUNS i “Nezavisnost” pozivaju sve medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljoj eroziji profesije i učinimo sve kako bi podigli ugled novinarstva i vratili poverenje građana.
Na kraju apelujemo na celokupnu javnost Srbije da se na ovaj dan sete i nekažnjivosti zločina protiv novinara: 23 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Dadu Vujasinović, da se ni posle 18 godina ne zna po čijem nalogu je ubijen kolega Slavko Ćuruvija i da već 16 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića.
Preti opasnost da javni servisi u Evropi postanu državni servisi
Savet Evrope upozorio je povodom Svetskog dana slobode medija, koji se obeležava 3. maja, da su javni servisi u Evropi ugroženi. Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks u komentaru objavljenom na svom sajtu ukazao je na problem "pokušaja vlada da utiču na nezavisnost i pluralizam javnih servisa". Kako je dodao, "zemlje koje imaju popularne, dobro finansirane javne servise imaju manje problema sa desnim ekstremizmom i korupcijom i veću slobodu medija".
Muižnieks je ocenio da "situacija na terenu pokazuje da ima razloga za brigu - analiza upozorenja dostavljenih Platformi Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara od kako je pokrenuta 2015. ukazuje na novi trend pretnji nezavisnosti javnih servisa ili njihovih regulatornih tela".
Komesar navodi primer Poljske koja je reformom 2016. stavila javni TV i radio servis pod direktnu kontrolu vlade i ograničila ulogu postojećeg regulatora medija. To ima, kako je istakao, "štetne efekte na slobodu medija, posebno na same novinare".
Muižnieks je ukazao na žalbe Društva novinara, nezavisnog udruženja u Poljskoj, koje su otkrile da je od početka godine 228 novinara javnih servisa premešteno na druga radna mesta, otpušteno ili su u znak protesta dali otkaz.
Komesar navodi i napore vlade Hrvatskoj da utiče na nezavisnost i pluralizam javnih servisa, zakon iz oktobra 2016. u Rumuniji kojim je ukinuto više od 100 neporeskih nameta, uključujući naknade za radio i TV koje su bile glavni izvor finansiranja javnog servisa, kao i na odluku Grčke iz juna 2013. da zatvori javni servis ERT (koji je ponovo otvoren 2015.), što je (privremeno) bio veliki udarac za medijski pluralizam u zemlji.
U tekstu je Muižnieks ukazao i na više upozorenja registrovanih u Savetu Evrope, poput onog o političkom imenovanju rukovodstva javnih TV kanala u Španiji ili onog o pritisku političke partije da smeni člana regulatornog tela javnog servisa u Ukrajini.
Ti primeri "pokazuju da su napori vlada da pretvore javne servise u vladine servise i dalje rašireni". U nekim okolnostima, "potreban je zaokret da bi državni servisi sa snažnim vezama sa vladom i slabom odgovornošću prema široj publici i civilnom društvu postali pravi javni medijski servisi koji su uređivački i operativno nezavisni od države", dodao je komesar Saveta Evrope.
Muižnieks, začudo, nije pomenu Mađarsku.
Navodi se niz preporuka čiji je cilj da pomognu članicama da ojačaju organizacije javnih servisa za radiodifuziju, uključujući zakonske mere kako bi se garantovala njihova uređivačka nezavisnost i institucionalna autonomija i izbegla njihova politizacija.
Među preporukama su i održivo finansiranje javnih servisa, imenovanje uprava i članova nadzornih tela u transparentnom procesu, pri čemu se vodi računa o njihovim kvalifikacijama i profesionalnim veštinama i njihovim dužnostima u vezi rada javnog servisa, kao i obezbeđivanje resursa potrebih za proizvodnju kvalitetnog programa koji odražava kulturnu i jezičku različitost uz posebnu pažnju prema jezicima manjina.
"Javni servisi su važan faktor pluralističke komunikacije, jedna od glavnih karakteristika demokratskog društva", zaključio je komesar za ljudska prava Saveta Evrope.
|
