|
Srbija planira da prvi nacrt pregovaračke pozicije za poglavlje 27 – životna sredina, pripremi do juna a da konačna verzija bude spremna do decembra. U pregovorima o tom poglavlju verovatno će se tražiti 16 prelaznih perioda za primenu direktiva. Srbija će morati da radi na uspostavljanju stabilnog mehanizma finansiranja i jačanju administrativnih kapaciteta u oblasti životne sredine, rečeno je na treningu za medije o životnoj sredini koji je ove nedelje održan u Sentandreji, u Mađarskoj.
Sekretar pregovaračke grupe za poglavlje 27 Sandra Milićević Sperlić je rekla da je u planu da se prvi nacrt pregovaračke pozicije priremi do juna a finalna verzija uputi na usvajanje Vladi do decembra, pošto prođe konsultacije sa Evropskom komisijom, i zatim dostavi Komisiji.
Sažetak pozicije bi od juna bio dat na komentare javnosti, a plan je da se do septembra unesu eventualne izmene na osnovu toga, rekla je Milićević Serlić na treningu koji je za srpske novinare organizovao Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC) od 9. do 11. aprila u svom sedištu - "pametnoj", energetski efikasnoj zgradi sa niskim nivoom emisija, u Sentandreji.
Srbija se nada da bi, pod uslovom da se sve odvija u skladu s njenim planovima, u martu naredne godine mogla da usledi i pregovaračka pozicija EU, rekla je ona.
Milićević Serlić je rekla da je, na osnovu plana Vlade Srbije da se usklađivanje sa zakonodavstvom EU dovrši 2018, cilj da se to poglavlje privremeno zatvori do kraja 2018.
Sekretar pregovaračke grupe za poglavlje 27 je rekla da pošto se otvori poglavlje počinju razgovori o prelaznim periodima. "Verovatno ćemo tražiti 16 prelaznih perioda", rekla je ona i dodala da se o tome još razgovara.
Priprema za pregovore o prelaznim periodima podrazumeva izradu specifičnih planova implementacije za direktive za koje će se zi periodi tražiti, rekla je ona i dodala da ti planovi treba da sadrže finansijske procene.
Milićevi Sperlić je rekla da je počeo projekat u okviru koga će se raditi planovi implementacije za osam direktiva a da će se kasnije raditi za još osam.
Sada se pripremaju planovi za Okvirnu direktivu o vodi, Direktivu o komunalnim otpadnim vodama, Nitratnu direktivu, Direktivu o vodi za piće, Okvirnu direktivu o otpadu, Direktivu o ambalažnom otpadu, Direktivu o baterijama i Direktivz o električnom i elektronskom otpadu.
Prelazni periodi počeli bi da teku sa stupanjem u članstvo u EU, što bi prema sadašnjem cilju koji je postavila Vlada Srbije, bio 1. januar 2021.
Milićević Sperlić je rekla da, kada je reč o takozvanoj industrijskoj direktivi, odnosno Direktivi o industrijskim emisijama, postoji specijalni plan implementacije ali da on mora da se ažurira.
Za reviziju tog plana ključne su informacije o troškovima i potrebama usklađivanja koje treba da dostavi industrija, ali ih ona teško dostavlja.
U Srbiji ne postoji mehanizam pritiska na industriju da dostavi te informacije, kazne su male, a Miilićević Sprelić kaže da će se na tom pitanju intenzivno radi jer su te informacije neophodne kako bi se dobio što bolji pregled.
Skrining za poglavlje 27 je pokazao i da su ključni izazovi Srbije u oblasti životne sredine razvijanje stabilnog mehanizma finansiranja i jačanje administrativnih kapaciteta, posebno na lokalu.
Zamerki je bilo i zbog ukidanja Agencije za hemikalije i Fonda za životnu sredinu, kao i velike fluktuacije zaposlenih.
Milićević Sprelić je rekla da će se praviti plan jačanja administrativnih kapaciteta na svim nivoima.
Direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg rekla je da i organizacijama civilnog društva koje se bave životnom sredinom u okviru Nacionalnog konventa EU nedostoje ekspertiza i da se pokušava da se napravo uži krug organizacija koje su više osposobljene za stručne poslove poput analize evropskih direktiva, planova i drugo.
Ona je podsetila da postoji i Koalicija 27 koja okuplja sedam organizacija i prati napredak u tom poglavlju.
Upitana da li su nevladine organizacije zadovoljne saradnjom s vlastim u domenu životne sredine, Nataša Đereg je rekla da je zadovoljna saradnjom sa Ministarstovm poljoprivrede i životne sredine a da problem više predstavlja saradnja sa drugim ministarstivma, poput ministarstva finansija ili zdravlja.
U cilju institucionalnog jačanja organizacija civilnog durštva u Srbiji u domenu životne sredine REC je pokrenuo trogodišnji program podrške CSOnnect, od 2015. do 2018. Program sprovodi kancelarija te organizacije u Srbiji uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunaodnu saradnju i razvoj sprovodi.
U okviru programa je u oktobru prošle godine dodeljeno 11 institucionalnih grantova.
Cilj je da se organizacije što bolje pripreme za praćenje pregovora o poglavlju 27 i ostvare dijalog sa institucijama Srbije i EU o tome.
|
