|
EU očekuje da Srbija dobije što pre novu, rekonstruisanu vladu posle predsedničkih izbora i da srpske vlasti uspostave dijalog sa demonstrantima koji su nezadovoljni stanjem u zemlji. Izražavanje nezadovoljstva mirnim putem, kako je rekao 24. aprila evropski komesar Johanes Han, pravo je građana. Pojedini analitičari ocenjuju da je, s obzirom na podele, takav dijalog teško ostvariv a da iza Hanove izjave stoji poruka da se ne ide oštro prema demonstrantima.
Han je posle sastanka 24. aprila sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem u Briselu rekao da očekuje da što pre dođe do rekonstrukcije srpske vlade posle predsedničkih izbora da bi se nastavile neophodne reforme.
On je naglasio da je nužno da vlasti uđu u dijalog s demonstrantima u Srbiji da bi se negodovanja okončala. Han je rekao da se od zemlje koja je kandidat za članstvo u EU, kao što je Srbija, očekuje da svi imaju pravo da negoduju i demonstriraju da bi izrazili ono što ih brine.
"Kad je u pitanju zemlja kandidat za članstvo u EU, očekujemo da svako ima mogućnost da izrazi ono što ga zabrinjava i da može da negoduje i demonstrira....To se odvija na miran način i to je u redu i smatram da je dužnost vlasti u zemlji da na pravi način reaguju na to i uđu u raspravu s ljudima, jer mora postojati interes da je u pitanju zajedničko kretanje ka evropskoj perspektivi", rekao je Han.
On je rekao da se to mora poštovati što "pretpostavlja da vlasti budu u kontaktu s demonstrantima, da pokušaju da uđu u raspravu i nađu rešenja".
Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević ocenio je da iza Hanove izjave da je nužno da vlasti u Srbiji uđu u dijalog s demonstrantima, stoji poruka da se ne ide oštro prema demonstrantima.
"Iz neke demokratske države tako bi postupali. To je ono što oni (EU) na neki način priželjkuju. Verovatno da se ne ide oštro prema demonstrantima", rekao je Pavićević agenciji Beta. On je rekao da njemu to deluje kao "najnormalnija pozicija".
"Faktički bi to značilo da se pokaže dobra volja prema opoziciji i ljudima koji se ne slažu, kritikuju vlast. U ovom trenutku to je jako teško, s obzirom na 'rovove' koji su iskopani sa obe strane. Pozicije su takve da bar u neko dogledno vreme teško može doći do nekog produktivnog dijaloga", kazao je Pavićević.
Protesti građana, nezadovoljnih uslovim u koji su održani predsednički izbori, počeli su u Beogradu i drugim gradovima Srbije 3. aprila, dan posle održavanja tih izbora.
Učesnici protesta traže smenjivanje "političke elite", fer i slobodne izbore, smenjivanje članova Republičke izborne komisije i Regulatornog tela za elektronske medije, slobodu medija i smenjivanje "svih korumpiranih funkcionera".
Učesnici 22. protesta "Protiv diktature" u Beogradu, održanog 24. aprila, najavili su da će 25. aprila doći u Savamalu, na godišnjicu nelegalnog rušenja objekata u toj beogradskoj četvrti.
Godišnjica rušenja u Savamali
Povodom godišnjice rušenja u Savamali Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd" održaće 25. aprila protest "Tragovima fantoma" u Hercegovačkoj ulici u kojoj su u noći između 24. i 25. aprila 2016. grupa osoba s fantomkama na glavama bagerima porušila nekoliko objekata.
Inicijativa je na protestima više puta zahtevala da zbog noćnog i nenajavljenog rušenja u Hercegovačkoj ulici budu smenjeni gradonačelnik Beograda Siniša Mali, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i direktor policije Vladimir Rebić i političku i krivičnu odgovornost svih onih koji su umešani u slučaj.
Poslanici dela opozicije u Skupštini Srbije interesovali su se 25. aprila, između ostalog, da li će premijer Srbije Aleksandar Vučić doći u Hercegovačku ulicu u Beogradu. Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković je rekla da Vučić neće moći da dođe jer otvara rekonstruisanu prugu u Leskovcu i radi ono što je građanima od značaja.
Ramina izjava i dalje u centru pažnje
Han i Dačić su razgovarali i o situaciji u regionu a evropski komesar je odbacio kao neprihvatljive i kontraproduktivne izjave pojedinih lidera na Zapadnom Balkanu koji impliciraju promene granica.
Albanski premijer Edi Rama nedavno je u intervjuu za portal Politiko reako da se ne može isključiti unija Albanije i Kosova, ako ne bude šanse za članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU. Taj stav je zatim ponovio i predsednik Kosova Hašim Tači koji je ocenio 24. aprila da je Srbija podstakla Hanovo reagovanje na njegovu i izjavu albanskog premijera.
"Koristim ovu priliku da izrazim svoje razočaranje i ako mogu da kažem ljutnju zbog zapaljivih izjava određenih lidera u regionu. Ovakve izjave, koje mogu biti protumačene kao uplitanje u susedne zemlje i impliciraju izmene granica, nisu prihvatljive i više su nego nepotrebne i kontraproduktivne", rekao je Han.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 25. aprila da su svakodnevne izjave albanskih političara o stvaranju "Velike Albanije" posledica dobro koordinisane akcije, i da su srpske službe bezbednosti "našle tragove" zajedničkog delovanja najmanje jedne strane službe sa obaveštajnim agencijama iz Tirane i Prištine.
|
