|
Građani Srbije koji su u procesu readmisije vraćeni iz zemalja EU i imaju zvaničnu potvrdu o tome moći će da od ove godine računaju na pomoć nemačke nevladine organizacije Help. Za te namene u okviru projekta "Upravljanje migracijama i podrška povratku tražiocima azila" Help ima budžet od skoro tri miliona evra, izjavio je 12. marta šef kancelarije Helpa u Vranju Bane Stanojković.
Stanojković je za agenciju Beta izjavio da su sredstva za projekat određena na osnovu podataka republičkog Komesarijata za izbeglice, prilikom zvaničnog registrovanja povratnika na aerodromu ili autobuskoj stanici u Beogradu, kao i da su opštine sa juga Srbije pri vrhu liste po broju svojih žitelja koji su vraćeni u procesu readmisije.
"Da bi neko imao pravo na pomoć za nas nije bitno da li je u zemljama iz kojih je vraćen proveo pet godina ili pet meseci, već samo da je zvanično vraćen odatle, za šta mora da ima pečat na aerodromu ili povratnicu autobuske karte koju plaća država iz koje su vraćeni. Takvo pravo imaće svi koji su u procesu readmisije vraćeni od 2007, kada je potpisan sporazum o readmisiji", kazao je Stanojković.
Cilj projekta, prema njegovim rečima, jeste podrška povratnicima u procesu reintegracije, poboljšanje uslova života ugroženih porodica, stvaranje mogućnosti zapošljavanja kroz ohrabrivanje preduzetništva, pomoć pri dokvalifikaciji, ali i pomoć za rekonstrukciju kuća i pomoć u uključenju dece u obrazovani sistem.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, samo na beogradskom aerodromu u 2017. je registrovano 1.891 lice vraćeno u procesu readmisije, od čega je od opština na jugu Srbije najviše vraćeno u Bujanovac – 67, u Vranje je vraćeno 63, dok je u opštinu Preševo vraćeno 20 lica.
U 2016. je kancelarija Komesarijata za izbeglice na aerodromu registrovala skoro dvostruko više povratnika u procesu readmisije – 3.655 lica, dok ih je u 2015. avionom iz zemalja EU vraćeno 2.866.
novosti.rs
Dačić naložio hitnu kontrolu po ambasadama
Konkursi Ministarstva kulture i informisanja
Odbor o unapređenju prava manjina u Srbiji i Hrvatskoj
Kakvi su odjeci izložbe o Jasenovcu u UN
Izložba „Jasenovac - pravo na nezaborav" u UN
Zašto se u pasošu menja oznaka državljanstva?
Kakva je sudbina imovine srpskih firmi u Hrvatskoj?
Odalović: Od 123 objekta SFRJ u inostranstvu, bivše republike treba da podele još 51 objekat
Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore počinje sa radom
Asimilacija Srba u Hrvaskoj izvesnija od očuvanja identiteta
Reciprocitet u kontaktima stranih diplomata
Srbija kupuje zgrade za ambasade
|
