|
Na današnji dan pre 19 godina počeli su vazdušni napadi NATO na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji su trajali 11 nedelja i u kojima je, prema nezvaničnim podacima, poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 policajaca i vojnika.
Devetnaesta godišnjica biće obeležena polaganjem venaca i cveća na spomenike poginulih, a centralna manifestacija povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji biće održana u Aleksincu, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović položio je u Ulici kneza Miloša u Beogradu venac na spomen - ploču pripadnicima MUP-a koji su poginuli u NATO bombardovanju 1999. godine i poručio da je obaveza uvek se sećati njihove žrtve.
"Danas obeležavamo sećanje na sve pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova koji su dali svoje živote za nešto što je najznačajnije za Srbiju, našu slobodu. Ti ljudi su tokom NATO agresije branili svoju zemlju, borili se i u toj borbi dali svoje živote. Želim da izrazim poštovanje prema ljudima koji su u tim teškim danima bili uz svoju zemlju, borili se za nju, branili je i koji su svojim životima pokazali kako se voli Srbija", rekao je Stefanović, a prenosi MUP.
Ministar je istakao da je obaveza uvek se sećati njihove žrtve i brinuti o njihovim porodicama. On je najavio da će se ove godine podići spomenik svim poginulim policajcima, jer i na taj način Srbija želi da im se oduži za njihovu čast, poštenje i za sve što su uradili za građane Srbije, boreći se svakoga dana za njihovu bezbednost.
Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je da sve žrtve i uništena zemlja NATO agresijom obavezuju sve koji danas vode Srbiju da nikada više ne dozvole da ponovo se uruši budućnost i uđe u sukob sa najmoćnijim zemljama sveta.
"Srbija danas ne želi sukobe ni sa kim, želimo kompromisno rešenje za pitanje Kosova, koje je više desetina godina gurano pod tepih, jer želimo bolju budućnost za neke nove generacije i Srba i Albanaca", navodi se u saopštenju iz kabineta potpredsednice Vlade.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.
Akcija NATO, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je Kumanovskim sporazumom 9. juna 1999. godine. 10. juna usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak međunarodnih vojnih trupa.
Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.
Ljudska prava u Srbiji: Odsustvo dijaloga i gušenje slobode medija
Vučić: EU rekla Prištini da mora da ispuni dogovor o ZSO
Dijalog u Briselu, Tači najavio sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji ove godine
Brnabić: Neophodno tragati za novim, 'unikatnim rešenjem' za Kosovo/Dačić: Nema rokova za Kosovo
Na dnevnom redu samita EU i Zapadni Balkan
Vučić u Njujorku: Nadao sam se većem razumevanju za Srbiju
Brnabić: Neophodna rekonstrukcija, neki članovi "guraju" lične agende
Šta radi predsednik Srbije u Njujorku?
Reljić: Balkanu treba više para iz EU fondova ili bespovratna pomoć
Joksimović: ZSO ključ napretka/Đurić: Nisu poznati ni obrisi pravno obavezujućeg sporazuma/Nova runda dijaloga Beograda i Prištine
Vučić: ZSO – mrtvo slovo na papiru
Opozicija bez lidera kao poslednja nada?
Srbija traži podršku Nemačke za otvaranje više poglavlja u junu/ Grubješić: Bez napretka u poglavljima, nova se ne mogu otvoriti
Srbija nije primenila nijednu preporuku za sprečavanje korupcije
|
