|
Odsustvo javnog dijaloga, gušenje medijskih sloboda, kritičkog mišljenja i urušavanje pojedinih već ostvarenih prava i sloboda obeležilo je 2017. godinu u Srbiji, izjavila je 23. marta programska direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović. U izveštaju tog centra navodi se da je politički život u 2017. obeležen temama koje već godinama opterećuju političku scenu Srbije i imaju veliki uticaj na evropske integracije zemlje.
"Sve to praćeno je često bezobzirnim napadima na sve koji drugačije vide budućnost srpskog društva i nisu spremni da bezrezervno podržavaju poteze i odluke vladajuće strukture", rekla je Petrovićeva na predstavljanju izveštaja tog centra o ljudskim pravima u Srbiji 2017.
U izveštaju je navedeno da je politički život u 2017. obeležen temama koje već godinama opterećuju političku scenu Srbije i imaju veliki uticaj na evropske integracije zemlje.
To su, kako je navedeno, na prvom mestu pitanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, evrointegracije, definisanje spoljne politike Srbije i regionalna saradnja, dok je na unutrašnjem planu godina bila obeležena predsedničkim izborima, formiranjem Vlade Srbije i reformama u svim oblastima koje je neophodno sprovoditi u skladu sa zahtevima iz usvojenih strategija i akcionih planova.
Ono što je obeležilo prethodnu godinu su ustavne reforme koje se tiču pravosuđa, a koje bi trebalo da doprinesu nezavisnosti sudske vlasti i oslobađanju od političkog uticaja.
Međutim, prema rečima istraživača Beogradskog centra za ljudska prava Dušana Pokuševskog, sumnja se u iskrenost vlasti oko tih reformi zbog amandmana Ministarstva pravde, kao i odnosa predstavnika tog ministarstva prema članovima profesionalnih organizacija sudija i tužilaca i stručnjaka iz civilnog društva, čija predložena rešenja se ne prihvataju.
Govoreći o stanju u medijima novinar Ivan Protić ukazao je da su se u 2017. medijske slobode sve više gušile, a da je materijalni pložaj medija i novinara sve gori.
"Izdvojile su se dva negativna trenda - kršenje profesionalnih i ljudskih prava samih novinara i kršenje ljudskih prava medijske publike, pre svega od provladinih medija koji masovno krše profesionalne kodekse", rekao je Protić.
Kako je dodao, raslo je nekažnjeno nasilje nad novinarima, pritisci, vređanje, ometanje, sudska zaštita je bila retka, a istrage i suđenja za ubistva novinara iz prošlog veka ni u 2017. nisu završena.
On je naveo da vlast potpuno kontroliše većinu medija i koristi ih kao sredstvo za promociju i PR, dok samo mali broj medija obavlja svoj posao profesionalno, ali je pod konstantnim pritiskom vlasti i izložen optužbama da rade protiv države.
Ono što je jako loše i čime se krše prava ne samo novinara nego i publike, jeste tabloidizacija medija koja, po njegovim rečima, ima dalekosežne posledice.
Dodatno zabrinjava što provladini mediji šire strah i paniku kod građana svakodnevnim naslovima o skorom napadu na Srbiju i vestima o spoljnim i unutrašnjim zaverama protiv Srbije, dodao je Protić.
On je kazao da je u 2017. zabeleženo 84 napada na novinare, najčešće istraživačke, koji izveštavaju o organizovanom kriminalu i korupciji.
U delu izveštaja koji govori o ekonomskim i socijalnim pitanjima se navodi da oko pola miliona stanovnika nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe.
Navedeno je da je, iako neki ekonomisti pozitivno ocenjuju reforme koje sprovodi srpska vlada, privredni rast u 2017. bio mnogo manji od planiranog i značajno zaostaje u poređenju sa privrednim rastom zemalja u regionu.
Ukazano je i na donošenje Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojim se kako je navedeno, krši Konvencija o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada jer novi zakon predviđa da se za osnovicu za naknadu uzima mesečni prosek zarade koji je roditelj ostvario u prethodnih 18 meseci, umesto 12 meseci kako je pre toga bilo predviđeno.
Vučić: EU rekla Prištini da mora da ispuni dogovor o ZSO
Dijalog u Briselu, Tači najavio sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji ove godine
Brnabić: Neophodno tragati za novim, 'unikatnim rešenjem' za Kosovo/Dačić: Nema rokova za Kosovo
Na dnevnom redu samita EU i Zapadni Balkan
Vučić u Njujorku: Nadao sam se većem razumevanju za Srbiju
Brnabić: Neophodna rekonstrukcija, neki članovi "guraju" lične agende
Šta radi predsednik Srbije u Njujorku?
Reljić: Balkanu treba više para iz EU fondova ili bespovratna pomoć
Joksimović: ZSO ključ napretka/Đurić: Nisu poznati ni obrisi pravno obavezujućeg sporazuma/Nova runda dijaloga Beograda i Prištine
Vučić: ZSO – mrtvo slovo na papiru
Opozicija bez lidera kao poslednja nada?
Srbija traži podršku Nemačke za otvaranje više poglavlja u junu/ Grubješić: Bez napretka u poglavljima, nova se ne mogu otvoriti
Srbija nije primenila nijednu preporuku za sprečavanje korupcije
|
