|
Srbija i Crna Gora su jedine države Zapadnog Balkana koje će u Strategiji Evropske komisije dobiti jasan kalendarski rok o mogućem pristupanju u Evropsku uniju (EU) do 2025. godine, dok se datumi za evropske integracija ostale četiri zemlje regiona neće spominjati.
Ovo se navodi u najnovijoj i konačnoj verziji Strategije o kredibilnoj perspektivi Zapadnog Balkana, čiji je tekst usvojen na današnjem sastanku šefova kabineta u Evropskoj komisiji.
U dokumentu u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid, Crna Gora i Srbija se ponovo kvalifikuju kao lideri u regionu i njihov prijem u EU se predviđa za sedam godina.
"Pregovori o pristupanju su u toku sa Crnom Gorom i Srbijom. Sa snažnom političkom voljom, pružanjem realnih i održivih reformi i definitivnim rešenjima sporova sa susedima oni bi potencijalno bili spremni za članstvo u perspektivi do 2025. godine", ističe se u konačnoj verziji Strategije Evropske komisije koja će biti objavljena u Strazburu u utorak.
Ostale zemlje Zapadnog Balkana će od ovog dokumenta dobiti jedino perspektivu za evropske integracije bez izvodljivih kalendarskih rokova u mogućem pristupanju.
"Komisija je spremna da pripremi preporuke za otvaranje pregovora o pridruživanju sa Albanijom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, na osnovu ispunjenih uslova. Uz trajne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla postati kandidat za članstvo. Kosovo ima mogućnost održivog napretka kroz implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da napreduje na svom evropskom putu kada to dopuste objektivne okolnosti", navodi se u dokumentu.
Osim ovih suštinskih izmena, strategija Evropske komisije je u međuvremenu doživela i promene u jeziku koji će koristiti ova institucija u dokumentu.
Inače, EU je pooštrila jezik u poglavlju vladavine prava, u tekstu strategije o Zapadnom Balkanu i jasno upozorava da će zemlje regiona postati članice EU, "ali ne u stanju u kojem su one danas".
U najnovijoj verziji Strategije za Zapadni Balkan, u koju Radio Slobodna Evropa ima uvid, navodi se da je politička elita u zemljama regiona povezana sa kriminalnim strukturama.
"Danas, zemlje pokazuju jasne elemente 'zarobljene' države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom u svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno uplitanje javnog i privatnog interesa", ističe se u najnovijoj verziji Strategije i ocenjuje da sve ovo gaji osećaj nekažnjavanja i nejednakosti.
U najnovijoj verziji ovog dokumenta se upozorava da postoji "ekstenzivno političko mešanje u medije i kontrola nad njima".
"Vidljivo osnaženo i nezavisno pravosuđe, kao i odgovorne vlade i administracije, su neophodne za donošenje trajnih društvenih promena koje su potrebne", poručuje se u najnovijem tekstu Strategije.
Strategija o Zapadnom Balkanu upozorava na dva važna pitanja koja se tiču celog regiona a koja se trebaju rešiti pre pristupanja bilo koje zemlje u EU: dijalog između Srbije i Kosova, te bilateralni sporovi.
"Ne može postojati trajna stabilnost u regionu bez efektivne i sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, putem dijaloga koji pomaže EU. Sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovale na evropskom putu", navodi se u tekstu Strategije koja predviđa postizanje takvog dogovora do kraja 2019. godine.
Oko otvorenih bilateralnih pitanja između zemalja u regionu, tekst Strategije jasno poručuje da se pre prijema zapadnobalkanskih zemalja u EU moraju "pronaći i biti sprovedena" definitivna i obavezujuća rešenja.
"EU ne može i neće uvesti bilateralne sporove", poručuje se u tekstu Strategije.
Kada su u pitanju nerešeni granični sporovi između ovih zemalja, Evropska komsija smatra da bi strane trebale da ih "bezuslovno podnesu na obavezujuću, konačnu arbitražu", kao što je Međunarodni sud pravde.
Odluke arbitraže o granicama bi trebale obe strane da primene i ispoštuju u potpunosti pre prijema u EU, a to bi trebalo da se uzme u obzir i prilikom pripreme Pristupnog sporazuma.
Evropska komisija ima konkretne primedbe i u poglavlju ekonomije gde se takođe ističe da postoji političko mešanje.
"Kritični delovi ekonomije u regionu su nekonkurentni, sa previše nepotrebnim političkim uplitanjem i nerazvijenim privatnim sektorom", navodi se.
Opozicija ispred RTS-a tražila ostavke i otvaranje za sve političke opcije
Austrougarska i Srbija na popravnom
Šutanovac: Đilas i Pajtić lošim odlukama devastirali stranku
Vučić u Beču: Postoji nada da rešimo problem s Prištinom
Strategija EU: Normalizacija sa Kosovom do kraja 2019, članstvo u EU 2025.
Srpski južni tok
Srbija najlošije ocenjena u regionu po vladavini prava
Susret u Istanbulu najava Erdoganove arbitraže?
Španija protiv Kosova u strategiji proširenja EU
Sastanak Vučića i Erdogana u Istanbulu
Kosovsko pitanje na referendumu, mogućnost sa više nepoznatih
Nova strategija EU - dogovor Beograda i Prištine do 2019.
NALED predložio smanjenje poreza i doprinosa na zarade
Hodočašće bogatih i moćnih u Davosu
Vučić s Tačijem o dijalogu i istrazi/Predsednik Srbije u Davosu, susreti s Makronom, Ramom, Đentilonijem.../Brnabić: Evropske integracije važne za Zapadni Balkan
|
