|
Sledi li ubrzanje puta Srbije ka Evropskoj uniji, i da li bi to značilo i konačno suočavanje Beograda sa izazovom koji predstavlja okončanje dijaloga sa Prištinom?
Evropska unija će početkom februara objaviti novu strategiju proširenja za zapadni Balkan. Kako prenose mediji, koji navode da su imali uvid u radni tekst strategije, u njoj se navodi da je hitno neophodan pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine. Da li je realno da se dijalog okonča i sporazum postigne do kraja 2019, kako se navodi u dokumentu?
Šta je EU smislila za Srbiju znaće se 6. februara, kada objave strategiju proširenja. Ipak, neki detalji se naziru. U radnoj verziji te strategije stoji da se očekuje potpisan sporazum između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, i to do kraja 2019. Zbog čega je EU odlučila da ubrza stvari na zapadnom Balkanu?
Po oceni sagovornika N1, zbog sve većeg prisustva Rusije u regionu.
"Zapad, pre svega Amerikaci, a sada i Evropljani, su pojačali napore da se reše sve neuralgične tačke, koje je Rusija koristila da bi ojačala svoje prisustvo. Tako da sada imamo sve nagoveštaje da će posle 25 godina biti rešen spor Grčke i Makedonije oko imena, čime bi Makedonija ušla u NATO i u tom kontekstu treba gledati i dogovor Beograda i Prištine, odnosno normalizaciju odnosa", kaže spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. "Smatra se da prazninu, odnosno nedovoljnu pažnju, i slab ekonomski razvoj mogu popuniti druge sile poput Rusije, Kine i arapskih zemalja", rekao je novinar Dragan Blagojević.
Međutim, jedno su želje EU, a drugo realnost, odnosno pitanje: da li je realno da Beograd i Priština postignu pravnoobavezujući sporazum do kraja 2019, kako je zamislila EU.
"Mi u regionu nismo u stanju da funkcionišemo bez pritiska i pod tim pritiskom će se naći i Beograd i Priština što je obećavajući znak, da će doći do pravnoobavezujućeg sporazuma", smatra Jakšić.
Ipak, kako ističe Dragan Blagojević, još jedno važno pitanje je šta treba da stoji u tom sporazumu, i da li se u njemu navodi pitanje granica?
"Ako dve strane postignu sporazum koji će značiti da za njih više ne postoji problem granica, onda će to svi prihvatiti. Da li će se to zvati granica, ili slobodan administrativni prelaz, to više nije bitno. Ja sam čuo da se razmišlja i o nekom rešenju a la Brčko u BIH, dakle tu neka rešenja mogu biti", kaže Blagojević.
A upravo je definisanje granica ono što je trn u oku Beogradu. Što se tiče pravno obavezujućeg sporazuma, tu, kako kažu, nema problema, ukoliko se Priština i Brisel drže ranije dogovorenog.
"Sve što se bude dogovorilo u Briselu, stavi se na jedan papir, potpiše ga neko ispred Beograda i Prištine i to je pravnoobavezujuće i to nije sporno, ali ako neko misli da će nas naterati da potpišemo papir koji će s druge strane potpisati neko u ime takozvane države Kosovo, e onda je u velikoj zabludi. Ne može da se preko pravnoobavezujućeg sporazuma, nametne priznaje Kosova", navodi predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun. Delegacije Beograda i Prištine pregovrajaju od 2011. i za sedam godina potpisali su 44 tehnička sporazuma, koji nisu u potpunosti sprovedeni. Kako je onda EU zamislila da za manje od dve godine reši sve što do sada nije rešeno, možda će biti jasnije za desetak dana, kada se sve države članice dogovore oko konačne verzije teksta strategije proširenja zapadnog Balkana.
NALED predložio smanjenje poreza i doprinosa na zarade
Hodočašće bogatih i moćnih u Davosu
Vučić s Tačijem o dijalogu i istrazi/Predsednik Srbije u Davosu, susreti s Makronom, Ramom, Đentilonijem.../Brnabić: Evropske integracije važne za Zapadni Balkan
Rama: Albanija i Srbija možda zajedno u EU
Ustavna reforma pravosuđa, korak napred ili nazad
Raste podrška građana Srbije za članstvo u EU
Vučić: Srbiji neće dozvoliti ulazak u EU bez jasno rešenog pitanja granica
Luda ideja za inovacionu agendu za Zapadni Balkan
EBRD: Srbija konkurentna za Balkan ali ispod standarda EU
Vučić: Najviši interes Srba na Kosovu i Metohiji je mir
Proglašeno šest lista, glasaće oko 1,6 miliona birača
Oliver Ivanović sahranjen u Beogradu
|
