|
Po povratku sa Kosova i Metohije, predsednik Srbije najavio je mogućnost referenduma na kojem bi se građani izjasnili o kosovskom pitanju. Referendumska praksa u Srbiji nije česta, ali nije ni nepoznata. Da li će referenduma uopšte biti i na šta bi građani mogli da odgovaraju, neće se znati do završetka unutrašnjeg dijaloga.
O dužini godišnjeg odmora, porodiljskog odsustva do tajnih službi - građani Švajcarske godišnje se na referendumu izjasne dva do tri puta. Građani Srbije neuporedivo ređe - u poslednjih 30 godina tek šest puta. Kosovsko pitanje kao moguće, kandiduje se drugi put.
Ministar Rasim Ljajić kaže da referendum nije opcija za rešenje kososkog pitanja, već način da se građani na nekom referendumu slobodno i demokratski izjasne o rešenju koje će predložiti političari. To, kako kaže, nije bežanje od odgovornosti.
Ako bi se menjala ustavna preambula u kojoj se pominje Kosovo, reč bi bila o ustavnom referendumu, koji bi bio obavezujući.
"Ako bi se donosio zakon o suštinskoj autonomiji za Kosovo i Metohiju, morao bi da se raspiše referendum, ne bi li se usvojio takav zakon. Drugo rešenje gde se menja teritorija Srbije, gde se eventualno nalazi međunarodno pravni oblik za neku drugu buduću državu Kosovo - moralo bi da se potraži mišljenje građana na referendumu", rekao je Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Tri referenduma do sada u Srbiji
Takvih je u Srbiji bilo tri. Građane je 1992. godine vlast pitala o amandmanima na Ustav, šest godina kasnije da li su za učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, a o najvišem pravnom aktu su se izjašnjavali 2006. godine.
"Oni su obavezno sazivani kada je trenutna politička garnitura imala nameru da oko nekog pitanja pošalje poruku ili domaćoj ili inostranoj javnosti, zato su svaki put referendumi imali jednu apsolutnu podršku od preko 94 odsto, nekada 99,8 ili 99,9", kaže Milan Gulić, istoričar Instituta za savremenu istoriju.
Rasim Ljajić kaže da su to teledirigovani referendumi koje smo imali u prošlosti, gde se očekuje odgovor kakav vlast i predstavlja građanima kroz svoju kampanju.
"Ovde i da hoćete da fingirate, to je jako teško, imajući u vidu visok stepen polarizacije koju kosovsko pitanje povlači sa sobom", rekao je Ljajić.
Rezultat u velikoj meri zavisi i od formulacije referendumskog pitanja.
"Vrlo često se postavljaju sugestivna pitanja ili direktno upućujuća pitanja, gde vlast u zavisnosti od toga da li je u interesu da se narod izjasni sa da ili ne", kaže Orlović.
Da li će referenduma biti i sa kojim pitanjem, biće jasnije posle proleća, do kada bi trebalo da traje unutrašnji dijalog.
Nova strategija EU - dogovor Beograda i Prištine do 2019.
NALED predložio smanjenje poreza i doprinosa na zarade
Hodočašće bogatih i moćnih u Davosu
Vučić s Tačijem o dijalogu i istrazi/Predsednik Srbije u Davosu, susreti s Makronom, Ramom, Đentilonijem.../Brnabić: Evropske integracije važne za Zapadni Balkan
Rama: Albanija i Srbija možda zajedno u EU
Ustavna reforma pravosuđa, korak napred ili nazad
Raste podrška građana Srbije za članstvo u EU
Vučić: Srbiji neće dozvoliti ulazak u EU bez jasno rešenog pitanja granica
Luda ideja za inovacionu agendu za Zapadni Balkan
EBRD: Srbija konkurentna za Balkan ali ispod standarda EU
Vučić: Najviši interes Srba na Kosovu i Metohiji je mir
Proglašeno šest lista, glasaće oko 1,6 miliona birača
Oliver Ivanović sahranjen u Beogradu
|
