|
Misteriju igle sa Hisara ne znaju ni Amerikanci
Spektakularno arheološko otkriće kod Leskovca iz 1999. skroz zaboravljeno. Pre 34 veka kod nas pravljen metal za današnju civilaziciju nezamisliv
Na Turovićevoj igli, jednom od najspektakularnijih pronalazaka u prebogatoj arheološkoj riznici Srbije, polako se hvata korozija zaborava. A pre samo 18 godina o njemu se pisalo i govorilo sa egzaltacijom.
Artefakt iz praistorije, iskopan septembra 1999. u Leskovcu, iz sefova države vraćen je nedavno u muzejske depoe. Nekoliko godina igla je provela pohranjena u najzaštićenijim kasama u Beogradu da bi se ispitivala u naučnim laboratorijama i eventualno otkriće njenih tehnoloških tajni upotrebilo u tehnološkom iskoraku Srbije. Danas se nalazi u muzeju u Leskovcu, ali nije u stalnoj postavci.
Gvozdena igla dugačka 64,5 centimetara napravljena je od gvožđa čistoće 98,86 odsto. Danas u svetu ne postoji tehnologija kojom bi sličan predmet mogao biti iskovan.
Još samo u Indiji, nadomak Delhija, u dvorištu Kutub Minar džamije, stoji stub od sličnog materijala, težak šest tona, a dug 7,2 metra, koji datira iz četvrtog ili petog veka, koji je za Eriha fon Denikena dokaz da su život i tehnologije na Zemlju doneli posetioci iz svemira. Baš kao i naša igla, ni ovaj stub ne rđa, već odoleva svim vremenskim neprilikama.
Dr Milorad Stojić, iz Arheološkog instituta u Beogradu, čovek koji je najzaslužniji što je vest o pronalasku na Hisaru "kao bomba" odjeknula u svetskoj naučnoj zajednici, danas je penzioner. Šćepan Turović, arheolog amater koji je profesionalce odveo na brdo, a sam pronašao čudesni predmet, teško živi pod Hisarom. Nije dobio nagradu za pronalazak, čak ni počasno oktobarsko priznanje grada.
- U septembru 1999. radili smo arheološka iskopavanja na lokalitetu Hisara tragajući za nasleđem brnjičke kulturne grupe koja se razvijala od 1300. do 1050. godine pre naše ere - govori za "Novosti" dr Stojić. - Odmah smo našli niz kapitalnih dokaza da se radi o najbogatijem nalazištu iz ovog perioda praistorije na svim meridijanima, ali pronalazak Turovićeve igle ostavio nas je bez daha. Naime, postoje istorijski dokazi da u ovom periodu civilizacije samo Hetiti, narod uglavnom poznat iz Biblije, pravi predmete od gvožđa. O hetitskom gvožđu znalo se iz spisa na klinastom pismu ovog naroda koji je živeo na tlu Male Azije, a čija je prestonica bila na severu Turske.
Rezultati analiza u Nuklearnom institutu u Vinči i laboratoriji smederevske železare bili su šokantni. U moćnoj laboratoriji Instituta, metodom energetsko-disperzione iks-fluoroscentne spektroskopije, dokazano je da je predmet načinjen od čistog gvožđa i da nema drugih metala, što ga čini "izuzetnim u globalnim razmerama". Nalaz je potpisala dr Mirjana Marković.
Analize su ponovljene u "Sartidu" na moćnom rendgenu za metal. Pokazalo se da su metalurzi iz 13. veka pre nove ere proizveli predmet od čistog nerđajućeg gvožđa koji je savršeno kompaktan.
- Kada sam pitao tehnologa u Železari kako je moguće napraviti ovakav predmet, on je odmahnuo glavom i rekao da su, koliko on zna, bili potrebni milioni i milioni udaraca o komad kako bi se "rodila" plemenita čistoća - dodaje Stojić.
Posle ispitivanja u Smederevu, usledio je put Turovićeve igle koji nije do kraja poznat. Prebačena je prvo u sef Arheološkog instituta, zatim u druge "državne kase", a jedno vreme, iz "strateških razloga", nije pričano o njoj.
Artefakt je ispitivan i u Institutu za fiziku u Beogradu, na aparatu deset puta moćnijem od onog iz Vinče, a u pomoć je iz Amerike donet i njihov "etalon" čistoće koji je napravljen u kosmičkim uslovima. Pokazalo se, međutim, da je "etalon" iskovan u svemiru "prljav". Igla iz Leskovca tako je postala etalon Amerikancima.
- Otkrivanje formule večitog gvožđa svakako bi bilo istorijski iskorak u tehnologiji - govori Stojić, uz ogradu da je on isključivo arheolog. - Metal koji može neprestano da se reciklira i prerađuje san je čovečanstva. Kakvi su tačno bili planovi naše države sa ovim materijalom, ne mogu da kažem. Znam samo da je gvožđe i dalje vodeća tehnološka sirovina na planeti.
NEPROCENjIVO BLAGO
- Krajem prošlog veka radio sam istraživanja brnjičke kulture, tačnije nekropola, grobnica, pronađenih kraj Medveđe, u selu Vrapce, kada sam otišao u Leskovac da u tamošnjem muzeju trebujem neke stvari - seća se dr Milorad Stojić. - Potpuno slučajno, tu se zatekao i Šćepan Turović, koji je nosio u vreći ostatke keramike iskopane na Hisaru za koju mi profesionalci nismo znali da postoji. Tako su krenula i probna iskopavanja.
Ugledni naučnik navodi da su na Hisaru pronašli slojeve koji svedoče o postojanju civilizacije na ovim prostorima od 13. veka pre nove ere pa sve do ostataka naših srednjovekovnih manastira. Tako bogatog nalazišta, kaže, nema kod nas, a samo iz praistorije pronađeno je čak 7.000 artefakata, uključujući bronzane igle, ostatke kalupa za livenje gvožđa...
NE ZNAJU KAKO DA JE DATIRAJU
Turovićeva igla danas se čuva u sefu Narodnog muzeja u Leskovcu. Nije, međutim, izložena u okviru nove stalne postavke zbog nesaglasnosti oko datiranja.
- Iz beogradskog Arheološkog instituta dobili smo mišljenje da ovaj predmet jeste od čistog gvožđa, sa malim primesama drugih metala, kako je i ranije utvrđeno, ali da nikako ne može da se datira u 13. vek pre nove ere. S obzirom na okolnosti nalaza, oni, zasad, ne mogu sa sigurnošću da tvrde kojem vremenu pripisati Turovićevu iglu - kaže arheolog Smilja Jović, viši kustos Muzeja u Leskovcu.
novosti.rs
|
