|
U institutu za anatomiju u Beogradu, gde generacije studenata, u Muzeju anatomije čoveka uče "azbuku medicine", propada 31 od ukupno 36 crteža velikog formata površine 99,7 metara kvadratnih, iz jedinstvene i vredne kolekcije medicinskih ilustracija. Upućeni kažu da je reč o klasičnom primeru nebrige za naučno, istorijsko i državno blago.
Dragocena zbirka kod nas je, sa kolekcijom mulaža, stigla 1920. godine, kad je osnivan Medicinski fakultet u Beogradu, jer u to vreme, kako se prepričavalo u stručnim krugovima, "niko više nije bio dovoljno lud" da je plati 220.000 franaka, za koje se tad moglo kupiti 25 kilograma zlata, što bi sada koštalo 834.000 evra.
Niko Miljanić, prvi profesor anatomije, međutim, bio je toliko uporan da je doveo u pitanje i samo osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu. Na njegov "ultimatum": ako ne bude zbirke, neće biti ni Fakulteta, tadašnja vlada je popustila i profesor je za kupovinu zbirke dobio ček od Ministarstva finansija.
Pet crteža, rađenih u kombinovanoj tehnici pastela, akvarela i tuša, restaurirano je, uramljeno i zastakljeno, za 5.000 evra koje je prošle godine Institut dobio od Ministarstva kulture. Preostalih 31, oni koji brinu o Muzeju anatomije čoveka, koji imaju samo retki univerziteti u svetu, gledaju sa nadom da će država da "odreši kesu", ili da će se naći dobrotvori.
U donjem desnom uglu svakog crteža tušem je upisan potpis N. Miljanić, a u donjem levom uglu karakterističan potpis autora H. Frantz, Paris 1920, o kojem se malo zna. Tokom vremena, zbog vlage, svetla, prašine i dodirivanja, panoi na zidovima Instituta za anatomiju, koji je isti kao i onaj u Parizu, od kojeg je profesor Miljanić svojevremeno i dobio projekat, dobili su žuti ton i postali krti, kao i platno u podlozi. To im daje posebnu patinu starina. Ali, ako se ne konzerviraju i restauriraju, propašće.
- Naš muzej je zatvorenog tipa, ali smo ga nedavno na jedan dan otvorili za "Noć muzeja", i poseta je bila neverovatna - priča profesor Milan Milisavljević, kustos. - Naravno, sklonili smo tad iz stalne postavke ljudske glave, ruke i sve od čega bi posetioci eventualno mogli da se uplaše. I učesnici UNIVERZEUM, Organizacije univerzitetskih muzeja Evrope, koji su nedavno bili naši gosti, oduševljeni su zbirkama. Iako su došli sa uneverziteta od kojih su neki stari i po 700 godina, a naš Medicinski fakultet će 2020. "napuniti" tek 100, ovaj Muzej anatomije čoveka je izuzetan zbog starih i izuzetno retkih kolekcija.
Oko 250 eksponata smešteno je u 27 vitrina u tri spojene prostorije, površine 188 metara kvadratnih. Najveći deo izloženog materijala su disekovani preparati organa i delova tela, zbirka kostiju i serija preseka glave i tela. Posebnu grupu čine korozioni preparati krvnih sudova fetusa i odraslih.
- To su delovi i organi onih koji su svoja tela zaveštali nauci - objašnjava profesor Milisavljević.
- Godišnje dobijemo 20 tela, a trebalo bi nam 40. To su "obični" ljudi. Neki su, ko zna kako, čuli za tu mogućnost, jer se zaveštanje tela, iako uređeno zakonom, kod nas mnogo ne promoviše, a neki se zaveštavaju u dogovoru sa socijalim službama. Iako postoji priča da je to način da država uštedi na sahrani posmrtnih ostataka socijalno najugroženijih, ipak su to u većini građani koji na ovaj način žele da produže svoje postojanje bar za dve godine. Naime, posle tog vremena se ostaci, koji se i pohabaju zbog studentskih vežbi, oštete, i onda se kremiraju, izuzev ako zaveštač nije izričito bio protiv toga, i sahranjuju na našoj parceli na Novom groblju.
Iako sa skromnim sredstvima, Muzej anatomije čoveka, ipak stalno obnavlja zbirke. U novim vitrinama, koje su za muzej i najveći trošak, jer svaka košta po 2.000 evra, ali su, srećom, dobijene na poklon, uskoro će se smestiti nova zbirka, koja će ujedno biti i najstarija, jer su predmeti iz Rimskog perioda. Reč je o lobanjama iz Viminacijuma, na kojima je Dinka Mucić, profesor anatomije na Stomatološkom fakultetu uočila da su Rimljani, koji su u to doba živeli na nišim prostorima, imali manje karijesa, jer nisu jeli šećer, ali su im zbog mnogo žvakanja zubi bili srubljeni.
- Svaki predmet nam je izuzetno važan, jer je nezamenljiv u nastavi, a sad, u vreme kompjutera, starina, nažalost, gubi trku sa novim tehnologijama - priča profesor Milisavljević.
- Nedavno je na našem stručnom skupu u Edinburgu jedan od najstarijih kolega imao lucidnu opasku: "Ko uči na kompjuterima, neka kompjutere i operiše, a oni koji će operisati ljude, moraju da uče na leševima".
ŽELjA: DVA TELA U PLASTENACIJI
Na spisku lepih želja Muzeja anatomije čoveka na prvom mestu su muško i žensko telo u plastenaciji, novoj i visoko kvalitetnoj metodi čuvanja preparata, kojom se uz pomoć silikona telo sačuva za sva vremena, kao da je živo, dok se tela tretirana formalinom osuše kao mumija. Tehniku je patentirao nemački anatom i umetnik Ginter fon Hagens, javnosti poznat kao dr Smrt, kojeg mnogi osuđuju zbog putujućih izložbi leševa. Jedan tako obrađen leš kupio je Fakultet u Foči za 80.000 evra.
GLAVA MATA-HARI U GIPSU
Kolekcija mulaža, anatomskih modela od gipsa, čiji je autor Nicolas-Augier-Roux (1920), u našem Muzeju anatomije čoveka poslednja je velika zbirka anatomskih modela, nastala u Parizu 1920. godine.
- Najveće interesovanje je uvek izazivao ženski leš korišćen za disekciju, koji se pripisuje poznatoj igračici i avanturisti Margaretha Geertruda Zelle, poznatijoj kao Mata-Hari (1876-1917)- objašnjava profesor Milisavljević. - Posle otužbe za špijunažu i streljanja u Vinsensu, njeno telo je "obrađeno" formalinom, disekovano i čuvano u Muzeju anatomije u Parizu, odakle je kasnije nestalo. Glava sa crvenom kosom i vrat su odvojeni od trupa i poslužili su za izradu preparata površinske i duboke disekcije, i koji imamo u našoj vitrini.
ROFESOROVA RATNA TORBA
U jednoj od vitrina čuva se doktorska torba profesora Nika Miljanića, osnivača i upravnik Zavoda za deskriptivnu i topografsku anatomiju, koji danas nosi njegovo ime, a koju je koristio tokom Drugog svetskog rata kad je samoinicijativno organizovao bolnice u Crnoj Gori. Prvi profesor anatomije suspendovan je zbog ideološkog sukoba sa rukovodstvom Medicinskog fakulteta. Iako je odluka o suspenziji iste godine stavljena van snage, Miljaniću je rad na Fakultetu praktično bio onemogućen do penzionisanja 1954. godine, a rehabilitovan je 2001. godine.
novosti.rs
|
