|
Kosovo, moguće je, čeka još jedan politički zastoj zbog formiranja Vlade. Pitanje je da li će budući premijer biti Ramuš Haradinaj, Aljbin Kurti ili neko treći.
S obzirom da nijedna politička grupacija nakon prevremenih parlamentarnih izbora u nedelju ne može da formira Vladu, na Kosovu su počeli razgovori o postizbornim koalicijama kako bi se obezbedio 61 glas potreban za formiranje Vlade Kosova.
Iako za to treba da prođe još par nedelja – nakon potvrđivanja izbornih rezultata i konstituisanja Skupštine, politički lideri su počeli da pozivaju na podršku. Kako bi se novi izbori izbegli, postizborne koalicije su neophodne.
Koalicija Ramuša Haradinaja koju čine Demokratska partija, Alijansa za budućnost i Inicijativa, kao i 10 manjih partija, dobila je najveći broj glasova - 33 odsto, ali nije u mogućnosti da sama formira Vladu Kosova. Upitno je i da li će imati dovoljan broj glasova u slučaju da i svih 20 poslanika manjinskih zajednica podrži njihovu vladu.
Ramuš Haradinaj, kandidat ove koalicije za premijera, u izjavi za RSE u sredu je kazao da će razgovarati i sa drugim albanskim partijama o zajedničkoj vladi.
"Ja sam imao tradiciju saradnje sa Demokratskim savezom Kosova i otvoren sam da razgovaram sa njima", kazao je Haradinaj.
S druge strane, on je dodao da će razgovarati i sa pokretom Samoopredeljenje, ali je dodao da su birači odlučili ko je pobednik na izborima.
"Ono što mogu da uverim građane jeste da ćemo odmah nakon potvrđivanja rezultata formirati Vladu", rekao je Haradinaj.
S druge strane, drugorangirana partija, pokret Samoopredeljenje, sa 27 odsto osvojenih glasova, pozvala je treću rangiranu koaliciju koju čini Demokratski savez Kosova odlazećeg premijera Ise Mustafe, Alijansa za novo Kosovo i Alternativa, da sednu za sto i razgovaraju o budućoj vladi, na čijem bi čelu bio kandidat Samoopredeljenja, Aljbin Kurti.
Kurti je na pres konferenciji juče kazao da su izbori od 11. juna pokazali da građani žele promene, sugerišući da pobednička koalicija Ramuša Haradinaja ne treba da formira novu vladu. On je kazao da se novoj koaliciji može pridružiti i Inicijativa za Kosovo, poslanici iz manjinskih redova, te poslanici pojedinačno iz svih partija, a koji su "protiv nastavka starog režima".
"Pokret Samoopredeljenje je dobio jasan i snažan mandat od građana da donese promene u Vladi. Kao kandidat za premijera, sa najstabilnijim legitimitetom dobijenog od građana, poduzeću sve potrebne korake kako bi pokrenuo i vodio razgovore sa ostalim političkim partijama u sklopu formiranja nove vlade Kosova", kazao je Kurti.
Ustavne i zakonske procedure
Haradinaj u vezi sa tim stavom kaže da su procedure jasne i da su one poznate iz prošlosti. A šta Ustav predviđa po pitanju formiranja Vlade?
Nakon objave konačnih izbornih rezulata, što može potrajati još dve nedelje, u roku od 30 dana se konstituiše Skupština. Posle predsednik zemlje, nakon konsultacija sa političkim partijama ili koalicijama koje su dobile neophodnu većinu za formiranje Vlade, predlaže kandidata za premijera Skupštini koji u roku od 15 dana od imenovanja predstavlja Vladu pred Skupštinom za čije je izglasavanje potreban 61 glas.
Ukoliko sastav vlade ne dobije neophodnu većinu, predsednik zemlje u roku od 10 dana imenuje nekog drugog kandidata, "na osnovu iste procedure". Ukoliko se ni tada ne zabere Vlada, onda predsednik raspisuje izbore.
U ovom slučaju, predsednik može dati Ramušu Haradinaju mandat za sastav vlade, ali ukoliko on ne uspe da dobije dovoljnu većinu, predsednik ima diskreciju da odluči o drugom kandidatu za mandatara Vlade. Nejasno je da li će drugi kandidat biti iz Haradinajeve koalicije ili može bi ti i bilo ko drugi ko ima potrebnu većinu, u ovom slučaju možda Kurti.
Kosovo se sa ovakvom situacijom suočilo i 2014. godine, kada je tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga zatražila razjašnjenje Ustavnog suda Kosova u vezi mandatara Vlade Kosova, kada izborni pobednik nema dovoljan broj glasova za formiranje Vlade.
U odluci Ustavnog suda se navodi da predsednik zemlje predlaže Skupštini kandidata za premijera, kojeg je nominovala politička partija ili koalicija sa najviše mesta u Skupštini, a u ovom slučaju to je koalicija Demokratske partije, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijativa, čiji je kandidat Ramuš Haradinaj.
Pojmovi ’politička partija’ ili ’koalicija’ podrazumevaju političku partiju ili koaliciju koja je registrovana shodno Zakonu o opštim izborima i koja učestvuje kao izborni subjekat i pređe izborni prag i time dobije mesto u Skupštini.
Takođe, u slučaju da predloženi kandidat za premijera ne dobije neophodne glasove predsednik Republike na osnovu diskrecionog prava koje ima određuje drugog kandidata za premijera, nakon konsultacija sa partijama ili koalicijama (registrovanim shodno Zakonu o opštim izborima).
Dodaje se da nije isključeno da predsednik Republike odluči da prvoj partiji ili koaliciji da mogućnost da predloži drugog kandidata za premijera.
Formiranje Vlade bi bilo moguće ukoliko Demokratski savez odlazećeg premijera pristane da ponovo uđe u koaliciju sa Demokratskom partijom, mada su šanse za tako nešto male. Ove dve partije su već bile u koaliciji u prošlom mandatu i upravo je Demokratska partija ta koja je skratila mandat Isi Mustafi, podržavajući pad njihove zajedničke vlade.
Samoopredeljenje je uvereno da će oni moći da formiraju Vladu, uz podršku ostalih partija, isključujući bilo kakvu mogućnost saradnje sa Demokratskom partijom Kosova.
Na osnovu trenutih preliminarnih rezultata, koalicija Ramuša Haradinaja bi u Skupštini dobila 39 ili 40 glasova. Pokret Samoopredeljenje bi udvostručio broj poslanika na 31 ili 32, dok bi koalicija Demokratskog saveza, Alijanse novo Kosovo i Alternative, dobili 29 glasova.
Manjinskim zajednicama je Ustavom garantovano 20 od ukupno 120 poslaničkih mesta.
slobodnaevropa.org
|
