Kuća na Dedinju u kojoj su godinama propadala dela Petra Lubarde - uskoro će biti rekonstruisana. U narednih nekoliko meseci vila u kojoj je živeo i stvarao naš veliki slikar pretvoriće se u autentičan galerijski prostor gde će biti izložene njegove slike i lični predmeti.
Kada je pre četiri godine preminula Vera Lubarda, umetnikova supruga, ruinirana kuća pretrpana smećem odavala je beznadežnost da će joj bilo kakvom rekonstrukcijom biti vraćen stari sjaj. Ipak, javnost će se uskoro uveriti da je i taj gotovo nemogući posao uspešno obavljen.
- Uvek je komplikovano rekonstruisati staru kuću u neke druge svrhe - kaže Ana Veljković, direktorka Kuće legata, institucije kojoj je poverena briga o zaostavštini Petra Lubarde. - Izrada projekta bila je veoma komplikovana, ne samo zato što je trebalo implementirati nove standarde u stari objekat, već i zbog toga što zgrada predstavlja sastavni deo ambijentalno zaštićene celine Topčidera, a morala je biti potpuno rekonstruisana. Saobraćajni institut CIP poklonio nam je lep projekat koji ne narušava tu celinu.
U prizemlje „nove“ Lubardine kuće smestiće se galerijski prostor, dok će se postavka na prvom spratu odnositi na život umetnika i njegove supruge. Podrumske prostorije predviđene su za održavanje raznih programa: tu će biti smeštene konferencijska sala, konzervatorske radionice kao i sala za razne manifestacije. Potkrovlje će biti preuređeno u kancelarijski prostor, sa malim rezidencijalnim stanom za umetnike i naučnike koji dolaze u Beograd radi proučavanja Lubardinog dela.
Rekonstrukcija košta 90 miliona dinara, investitori su Agencija za investicije grada Beograda i beogradski Sekretarijat za kulturu.
- Budući legat biće moderan kulturni centar čija je osnovna uloga predstavljanje Lubardinog dela. On je živeo ispred svog vremena, pa takav pristup imponuje njegovom temperamentu i načinu rada - objašnjava sagovornica. - Lubarda je svoje slike stavljao u kontekst savremenog trenutka i pokazivao ih moderno, pa ćemo se i mi potruditi da taj kontinuitet, kroz postavku, održimo u skladu sa novim vekom.
Pronađene slike, njih 47, su, kao i kuća, bile u očajnom stanju. Bile su izložene stalnim atmosferskim promenama, letnjim i zimskim nepogodama, na udaru toplote i hladnoće.
- Srećni smo što su se slike uopšte održale - kaže Ana Veljković. - Lubarda je eksperimentisao sa mnogim materijalima, koristio je razne vrste boja, i to je zahtevalo poseban pristup. Slike na lesonitu iznosili smo položene da se slučajno još neki deo ne bi izgubio.
Ipak, zahvaljujući saradnji sa Centralnim institutom za konzervaciju, posebnim postupcima i najsavremenijim konzervatorskim metodama sačuvane su od propadanja.
- Konzervirali smo sve slike označene kao prioriteti, one su bile u procesu potpune degradacije - objašnjava konzervator Vanja Jovanović. - Najdrastičniji primeri su „Nokturno“ i „Lamento za pesnika“. Prva je pronađena u gomili šuta i budući da je dugo tu stajala njen donji deo, zajedno sa ramom, potpuno je istrulio. Nakon završetka konzervacijskog tretmana koji je trajao tri meseca, postavljena je na noseći ram sa oprugama - prvi put viđen kod nas.
Mada je i Vera bila slikarka, u kući su, uglavnom, pronađene Petrove slike. Tek poneka bila je njena.
- Mnogi crteži, koje smo pronalazili na čudnim mestima, biće od velikog značaja za dalje proučavanje Lubardinog života i otkrivanje novih momenata njegovog slikarstva za koje se do sada nije znalo - tvrdi direktorka Kuće legata. - Oni se uglavnom odnose na njegovu životnu priču.
U ruiniranoj kući posebno je bilo teško odvojiti arhivu od smeća, ističu naše sagovornice. Ipak, pregledan je svaki deo kuće i prikupljena obimna arhivska građa, od računa za struju do pozivnica za novogodišnju večeru iz Belog dvora. Građa (lična dokumenta, prepiska, pozivnice, plakati i drugi materijal) je selektovana, popisana i nakon konzervacije u Narodnoj biblioteci Srbije trajno zaštićena.
- Dragocene su biografije koje je Lubarda pisao svojom rukom i slao za izložbe u inostranstvu - ističe Ksenija Pavlović, kustos Kuće legata. - To su kraći zapisi na dve, tri stranice. Iz njih se vidi Lubardina borba za njegov status i njegovo poreklo. Insistirao je da je srpskog porekla. Arhiva koju smo pronašli svedoči o tome da je Lubarda bio internacionalno priznat umetnik, bio je u kontaktu sa mnogim ambasadorima, veoma uvažavan član društva sa svim privilegijama.
Arhiva svedoči i o načinu na koji su Vera i Petar komunicirali. Iz njihove prepiske se vidi kako su se obraćali jedno drugom. Ta pisma sa strane uvek sadrže neki crtež, mali detalj ili portret kućnog ljubimca. A živeli su sa mnogo pasa i mačaka.
- Prilikom rekonstrukcije prizemlja naišli smo na jednu pregradnu ploču za koju smo mislili da je zid. Videli smo da je pregradni, ali nismo znali ko ga je postavio - objašnjava Ana Veljković. - Kada smo ga probili, naišli smo na stara salonska vrata. Ona su bila sa malim peskiranim staklima, na kojima je Lubarda beležio elemente svog života. Insistirali smo da se ona konzerviraju, da ostanu autentična kako ih je slikar ostavio kako bi posetioci videli zabeleške iz njegovog života.
Legat Petra Lubarde biće otvoren za posetioce tek kada kuća bude rekonstruisana u potpunosti, po završetku prijema radova i kada se stvore svi uslovi da se eksponati unesu u nju.
PLAĆENI RAČUNI
Uprkos haosu koji je zatečen posle smrti Vere Lubarde, u kući su pronađeni uredno složeni računi za komunalije. - Svi računi su bili blagovremeno plaćeni, što govori ne samo o Veri, već i o njenom odnosu prema legatu - ističe Veljkovićeva.
POSVETA U LJUSPAMA
Restauracija „Lamenta za pesnika“, čuvenog Lubardinog rada posvećenog Njegošu, završena je ovih dana. Profesori iz Italije koji su pomagali u konzervaciji kazali su da je i za njih to bio izazov, jer se još nisu sreli sa sličnim problemom.
- Slika je rađena u tehnici nitroceluloze koja je do tada korišćena samo kao farba u auto-industriji - kaže Jovanovićeva. - Kako je Lubarda bio sklon eksperimentisanju sa novim materijalima i to često onima koji nisu prilagođeni slikarskim potrebama, došlo je do pojave drastičnih oštećenja. Situaciju su dodatno pogoršali uslovi u kojima se nalazila dugi niz godina. Bojeni sloj i podloga bili su odvojeni od lesonita, slika je bila izljuspana, a veličina ljuspi iznosila je i do 20 centimetara. Upravo najveća ljuspa, koja je zauvek izgubljena, odnela je sa sobom i početno slovo potpisa slikara. Sve ljuspe su vraćane na prvobitna mesta, a oštećenja su popunjavana novom osnovom. Retuširanje nije bilo ništa manje zahtevno, ali i ova faza je uspešno završena.
SKULPTURA U TAJNOM PROLAZU
Nakon što je pretražen svaki pedalj kuće, dogodilo se iznenađenje, kada su majstori krenuli da ruše zidove, slučajno su između dva stepeništa otkrili nepoznati prostor. U njemu su ugledali skulpturu sa Lubardinim likom, vajarsko delo Sretena Stojanovića do tada potpuno nepoznato.
- Nismo mogli ni da pretpostavimo da ta skulptura postoji - kaže Ana Veljković. - Odmah smo je dali na konzervaciju, a u maju, za Noć muzeja, pripremamo veliku izložbu portreta iz legata na kojoj ćemo je prvi put prikazati javnosti.
