Tokom vekova Beogradska tvrđava videla je mnoge vojske, bila poprište mnogih sukoba, svedočila o okrutnosti osvajača i hrabrosti neumornih branilaca grada. Nastajala u dugom razdoblju, od 1. do 18. veka, od rimskog kastruma, preko vizantijskog kastela i srednjovekovne prestonice srpske despotovine sve do austrijsko-osmanlijskog utvrđenja, danas je spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Po osnivanju Javnog preduzeća ”Beogradska tvrđava” 2002. godine, jezgro oko koga se razvio današnji Beograd pretvoreno je u svojevrstan muzej na otvorenom i prostor za kulturna dešavanja, a počeo je i nov period istraživanja i obnavljanja.
Do desetog rođendana, koji proslavlja sutra, JP ”Beogradska tvrđava”, u saradnji sa mnogim gradskim i državnim institucijama, izvela je restauratorsko-konzervatorske radove na 230.000 kvadratnih metara na Kalemegdanu. Kada je osnovano preduzeće, stepen istraženosti tvrđave iznosio je pet odsto, zahvaljujući radovima taj procenat je podignut na 12. Obnovljena je kula Nebojša i taj projekat je poneo prvu nagradu na ovogodišnjem ”Salonu arhitekture”. Restaurirani su i objekti Bastiona Savske padine, kapija Sava i unutrašnja Stambol kapija, kao i Mračna i Kralj kapija. Delimično je obnovljena mala Barutana, Arsenal-topolivnica, kao i jugoistočni front Beogradske tvrđave, koji je obuhvatio i lokalitete Veliki revelin i Karađorđeva kapija. Završeni su radovi na Malom stepenišnom silazu, koji povezuje Gornji i Donji grad.
- U prethodnih deset godina Grad Beograd i ”Beogradska tvrđava” uložili su skoro 900 miliona dinara za obnovu i uređenje ovog prostora. Za to vreme obavljeno je više nego u prethodnih pedeset-šezdeset godina - kaže mr Ivana Lučić Todosić, direktor ”Beogradske tvrđave”. - Puno toga je obnovljeno, a stvoreni su i uslovi za realizaciju različitih sadržaja na tvrđavi.
Koliko je i pored velikih ulaganja Kalemegdan daleko od Uneskove liste svetske baštine, objašnjava naša sagovornica:
- Predselekcija je urađena pre nekoliko godina, ali sam potpuno sigurna da Grad Beograd i Ministarstvo kulture moraju da se usredsrede na pravljenje menadžer plana za celu tvrđavu. Mi, kao preduzeće, upravljamo većim delom prostora, ali postoje korisnici koji su autonomni i nisu pod našom nadležnošću. To treba obuhvatiti kroz plan posebne namene sadržaja i prostora. Trenutno je na snazi Detaljan urbanistički plan urađen krajem šezdesetih. To je prilično zastarelo, jer ovaj prostor mora drugačije da se tretira. Dosta je urađeno na podizanju nivoa bezbednosti i očuvanju tvrđave, ali mora ozbiljno da se promišlja o budućnosti ovog prostora.
”Beogradska tvrđava” organizator je i domaćin niza značajnih umetničkih i kulturnih manifestacija i programa. U proteklih deset godina organizovano je 1.410 programa, a od 2006. od kada se vodi evidencija, ti događaji imali su ukupno 6.599.197 gostiju. Za tih šest godina Beogradsku tvrđavu obišlo je 10.827.440 posetilaca. Među najznačajnijim manifestacijama održanim u muzeju na otvorenom svakako su ”Dani Beograda”, ”Noć muzeja”, ”Dunav fest”, ”Dani evropske baštine” i ”Beogradski festival piva”. Poslednji ”Bir fest” imao je čak, 650.000 posetilaca. ”Beogradska tvrđava” organizovala je i veliki broj koncerata, od kojih se pamte nastupi Ejmi Vajnhaus, ”Simpli red”, Santane, Roslane, Dejvida Gete, Karla Koksa, a u najavi su koncerti Zaz i kultnog benda ”Prodidži”.
- U saradnji sa Narodnim muzejom pripremamo veliku izložbu ”Rimski portret” u Barutani, koju publika nije imala priliku da vidi punih 30 godina, a počeli smo da radimo i sajt ”Virtuelni muzej Dunava” - otkriva Ivana Lučić. - Ono o čemu maštamo jeste da uvedemo priče i legende u dešavanja na Beogradskoj tvrđavi koje bi bile stalnog ili povremenog karaktera. Pošto ima veze sa mnogim legendama, maštamo da se zmaj jednoga dana pojavi na Kalemegdanu...
KULTURNO NASLEĐE
Na konkursu Kompanije ”Novosti” za najbolje izveden arhitektonski rad, u najužem izboru za nagradu bio je projekat ”Beogradske tvrđave” - obnova kule Nebojše. - Veoma nam je drago što smo bili u najužem izboru - kaže Ivana Lučić Todosić. - Sa druge strane obradovalo nas je što je prvu nagradu dobio objekat koji to zaslužuje - Lepenski vir. Dobro je što se otvaraju prostori u kojima se prezentuje naše kulturno nasleđe na pravi način i nadam se da će ih u skoroj budućnosti biti više.
