Srpska bioskopska publika poslednjih godina veoma se promenila. Naši gledaoci su sada bolje obavešteni, znaju šta hoće da gledaju, zato su i mnogo izbirljiviji. Od imena glumaca ili reditelja, mnogo im je važniji kvalitet filma, bez obzira na to da li je reč o domaćem ili stranom ostvarenju - mišljenje je većine predstavnika velikih distributerskih kuća u Srbiji.
- Našoj publici niko ne može da „podvali“, ovde ne prolaze jeftine priče. Ni nagrade više ne pomažu. Nekada je Oskar bio reper za dobru posetu, ali više nije. Postoje i američki filmovi koji tamo prave ozbiljne rezultate, a na Starom kontinentu prolaze loše. Razlog je raznolika publika - objašnjava Marko Čkonjević iz „Megakoma“.
I Igor Onič, direktor „Filmstara“, produkcijske kuće koja je glavni „krivac“ za distribuciju nekih od najgledanijih domaćih filmova, poput „Parade“ i „Šešira profesora Koste Vujića“, slaže se da domaća publika zna šta hoće:
- Oni prate aktuelne svetske hitove, ali nije presudno da oni zbog velikog budžeta budu prihvaćeni. Za dobru posetu nisu presudni ni Oskari, Bafte...
U srpskim bioskopima, kada je gledanost u pitanju, domaći filmovi još uvek imaju prednost nad stranim. Ali i za njih, kao i za strana ostvarenja važi „pravilo kvaliteta“. Onič tvrdi da srpska publika više ne veruje reklami ni za domaći film, jer je puno puta bila prevarena.
- Za razliku od prošlih vremena kada se domaći film gledao po navici, danas je za odlazak u bioskop potrebno da bude kvalitetan. Nije tačna konstatacija da domaći film ima prednost u odnosu na strani, jedini kritirijum je kvalitet filma i aktuelnost teme - kaže.
I Vladan Sretenović, direktor „Taka“, koji trenutno distribuira najnoviji domaći film „Klip“, slaže se da je kvalitet ono po čemu se postavljaju standardi:
- Dešava se da i kod domaćih filmova gledanost varira. Ne mora da znači da su loši ako nemaju veliku gledanost, već da nisu pogodili ukus domaće publike koja se prilično profilisala.
Publika u Srbiji, baš kao i u ostatku sveta, rukovodi se i žanrovima. Naši sagovornici slažu se da su epski spektakli i holivudski blokbasteri „mamci“ i za naše gledaoce. Izdvajaju se još i animirani filmovi, klasične komedije, ali i one romantične, dok se najlošije kotiraju drame. Srpska publika nije zainteresovana za strane drame jer, kako kažu naši sagovornici, „ima dovoljno svojih“. Slična situacija je i sa horor filmovima, koji imaju „odanu publiku“, ali je ona mala.
Kada je reč o glumačkim ili rediteljskim imenima, danas je teško reći da nečiji „potpis“ garantuje gledanost. Ipak, postoje pojedinci kojima se publika rado vraća.
- Džejms Kameron je, na primer, sa „Titanikom“ i „Avatarom“ postavio nove rekorde, ali i standarde. Od domaćih imena, tu je Zdravko Šotra, koji je imao nekoliko veoma gledanih filmova u nizu - kaže nam Zoran Savić, direktor produkcijske kuće „Milenijum film“.
Mamac za publiku su i neke poznate franšize. Tako Vladan Sretenović iz „Taka“ smatra da novi film o Džejmsu Bondu ili avantura „Hobit“ Pitera Džeksona igraju „na sigurnu kartu“ kod publike.
SMENA GENERACIJA
Kako objašnjavaju naši sagovornici, u glumačkom svetu na snazi je smena generacija. Čak ni velika imena „stare holivudske garde“, poput Džeka Nikolsona, Al Paćina ili onih srednje generacije Toma Kruza, Breda Pita, ne dovode nužno publiku u bioskope. Slično je i sa domaćim imenima, gde na scenu stupaju neke mlade snage.
- Miloš Biković (na slici) je nesumnjivo trenutno najpopularniji glumac. On je mezimac ženske populacije i „sigurna karta“ za publiku. Gledaoce privlači i Zdravko Šotra, bilo da režira na televiziji ili na filmu. U tom rangu su i Srđan Dragojević, Dragan Bjelogrlić, Gordan Kičić, što pokazuju i rezultati gledanosti - kaže Aida Alilović, iz „Megakoma“.
