Samo nekoliko dana pre šestoaprilskog bombardovanja Beograda profesor Vladimir Ćorović iz Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu uzeo je na revers, radi istraživanja „Zbornik srpskih žitija“. I tako je, pukim sticajem okolnosti ovaj izuzetni spomenik srpske srednjovekovne kulture ostao jedina sačuvana knjiga „starostavna“ koja je izbegla zlu sudbinu ostalog pisanog blaga. U vandalskom činu, pod zapaljivim bombama, u prah i pepeo, između ostalog, pretvoreno je više od 1.400 ćirilskih rukopisa i povelja od 12. do 17. veka.
„Zbornik srpskih žitija“, koji se čuva u trezoru nacionalne biblioteke biće u petak (od 12 do 20 časova) izložen u specijalnoj komori u holu Centralne čitaonice. Predavanje o ovom dragocenom rukopisu u amfiteatru Biblioteke održaće u petak dr Irena Špadijer, profesor Filološkog fakulteta, inače istaknuti stručnjak za srednjovekovnu književnost.
- „Zbornik srpskih žitija“ nastao je sedamdesetih godina 14. veka u Hilandaru, a ispisao ga je „grešni taha monah Marko“, kako stoji u zapisu na kraju knjige. Taj zapis se danas nažalost, može samo nazreti - kaže za „Novosti“ dr Irena Špadijer.
- Rukopis sada ima 326 listova, odnosno 652 strane. Dimenzije listova su 268dž210 mm. Rukopisu nedostaje početak i nekoliko listova u sredini, uglavnom onih na kojima se nalaze počeci književnih dela, gde su mogli biti ukrasi, zastave i inicijali. Te listove su najčešće isecali učeni putnici istraživači, koji su pohodili mesta gde su se nalazile najveće zbirke starih rukopisa, poput manastira na Svetoj gori. U „Zborniku“ danas je sačuvana samo jedna zastavica ona na 284. listu, na kojem započinje Hilandarski tipik.
Ono što ovaj rukopis izdvaja od drugih srednjovekovnih spomenika jeste njegova sadržina. U njemu se nalaze originalna dela stare srpske književnosti - Domentijanovo „Žitije svetoga Simeona“, Teodosijevo „Žitije svetoga Save“, Teodosijeva „Pohvala svetome Simeonu i svetome Savi“ i prepis „Hilandarskog tipika svetoga Save“, a zapisi kasnijih čitalaca svedoče o tome gde se sve nalazila i kakvu je sudbinu imala ova knjiga tokom svoje duge istorije, ističe sagovornica i napominje da je „Zbornik“ dospeo iz Hilandara u Narodnu biblioteku krajem 19. veka.
UNIŠTENA DO TEMELJA
Inače, u prvom naletu nemačkih bombardera, zgrada na Kosančićevom vencu izgorela je do temelja i sa njom knjižni fond od pola miliona svezaka, kartografska i grafičke zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabile i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i istorije Srbije i Jugoslavije. Ono malo neoštećenih knjiga i knjiga koje su bile na čitanju i u magacinu u Kosmajskoj ulici preneto je u zgradu Državne štamparije. Knjige su zatim seljakane od zgrade Ferijalnog saveza u Francuskoj ulici do magacina u Višnjićevoj u kojima je ranije čuvano voće i povrće, gde je biblioteka i dočekala taj rat.
POVRATAK KNJIGE
Na mestu gde se nekada nalazilo zdanje Biblioteke, biće održana centralna manifestacija pod nazivom „Povratak knjige na Kosančićev venac“.
Posle pozdravnih reči svi prisutni biće pozvani da darivaju po jednu knjigu, a sve prikupljene knjige namenjene su biblioteci u Kuršumliji. U Narodnoj biblioteci na Svetosavskom platou u 12.30 biće predstavljen prvi tom izdanja „Srpska bibliografija periodike - 1768-2005“. Program će biti nastavljen u 14.00 časova u amfiteatru predstavljanjem monografije „Svakodnevni život pod okupacijom 1941-1944“ Dragutina J. Rankovića. Biće potpisan i Protokol o saradnji Narodne biblioteke i Matice srpske u Crnoj Gori, a program će biti završen u 20.00 časova koncertom srpsko-jevrejskog pevačkog društva.
