Veliki jubilej za veliko delo - slogan je pod kojim se ovog proleća širom Francuske obeležava 150 godina od objavljivanja knjige „Jadnici“ najpoznatijeg francuskog pisca romantizma Viktora Igoa. Ocenjen kao jedan od najuspelijih u 19. veku, ovaj roman modernom čitaocu daje živopisnu sliku mračne strane Pariza, istražuje uzroke i domete revolucije i nudi piščeva razmišljanja na najrazličitije teme, od bitke kod Vaterloa do pariskog uličnog slenga. Ali, jedna tema je centralna, ona o moralnom iskupljenju glavnog junaka, bivšeg osuđenika Žana Valžana, a kroz njegovu priču pisac istražuje i mogućnost iskupljenja naroda kroz revoluciju.
Novi roman Viktora Igoa, u to vreme mnogo cenjenijeg kao pesnika, kritika nije dočekala sa oduševljenjem, ali publika jeste. Malo je dela u svetskoj književnosti koja su doživela toliko adaptacija, filmskih i pozorišnih izdanja, mjuzikala, ali i reizdanja knjige, kao što je to slučaj sa „Jadnicima“.
Igo je imao planove za svoj novi veliki roman o socijalnoj patnji i nepravdi za vreme tridesetih godina 19. veka, ali je bilo potrebno punih 17 godina kako bi se njegovi „Jadnici“ realizovali i konačno bili objavljeni 1862. godine. Belgijska izdavačka kuća „Lakroa i Verbekhoven“ prihvatila se ambiciozne marketinške kampanje, što je bilo neobično za to vreme, štampajući poglavlja romana u delovima čak pola godine pre njegovog objavljivanja. Usledili su okrugli stolovi, reklamni panoi, ilustracije...
Nezapamćeni marketing imao je rezultate. Ljudi su se tiskali u redovima da kupe knjigu, učinivši od „Jadnika“ jedan od prvih književnih bestselera. Kritika, međutim, nije bila tako jednodušna. Naprotiv, mišljenja o Igoovim „Jadnicima“ imala su širok raspon, mnogo češće negativan nego pozitivan. Jedni su mu zamerali nemoralnost junaka, drugi preteranu sentimentalnost, treći neskrivenu naklonost prema revolucionarima, a problemi o kojima je Igo pisao u „Jadnicima“ našli su se čak i na dnevnom redu francuske Narodne skupštine. Gistav Flober je zapisao da „u delu nije mogao da pronađe toliko hvaljenu istinu i veličinu“. Pesnik Šarl Bodler je u novinama napisao hvalospev za knjigu, ali je ostalo zabeleženo da je u jednom privatnom razgovoru „Jadnike“ okarakterisao kao „bezukusno štivo“.
Sam Igo je vrlo rado govorio o svom delu:
- Osuđujem ropstvo, proterujem siromaštvo, predajem neznanje, lečim bolesti, osvetljavam noć i mrzim mržnju. To sam ja i to je razlog zašto sam napisao „Jadnike“ - govorio je Igo tvrdeći da je njegov roman kritički panflet protiv ljudske patnje, bede i neznanja.
Popularnost čuvenog romana u celom svetu održavaju i njegove mnogobrojne adaptacije. Do sada je snimljeno tridesetak televizijskih i filmskih verzija, na desetine mjuzikala, a gotovo svako vodeće svetsko pozorište na repertoaru je imalo „svoje“ Jadnike.
Najuspelijom i do sada najpoznatijom adaptacijom smatra se mjuzikl „Jadnici“, postavljen 1985. godine u Barbikan centru u Londonu. Kompozitor Klod Mišel Šenberg i tekstopisac Alan Bublil stvorili su pozorišnu istoriju. Oni su na najlepši način prepevali misli Viktora Igoa i pretočili ih u muzički spektakl o prijateljstvu, odanosti i prkosu. Žan Valžan, Fantina, Eponina, Kozeta, Žaver... premijerno su se poklonili publici na Brodveju 1987. postavši hit koji ne silazi sa muzičkih scena sveta. Ovaj mjuzikl osvojio je desetine najvažnijih nagrada, među kojima i osam „Tonija“.
Različite verzije Šenbergovog mjuzikla igrale su se u četrdesetak zemalja sveta, a videlo ih je preko 50 miliona ljudi. Na čuvenoj sceni londonskog Vest Enda postali su najdugovečniji mjuzikl u istoriji, dok su na Brodveju ispred „Jadnika“, samo „Mačke“ i „Fantom iz opere“. Ova legendarna muzička priča predstavljena je 2007. i srpskoj publici.
Veliki jubilej „Jadnika“, 150 godina „života“, imaće i holivudski epilog. U novoj visokobudžetnoj drami-mjuziklu Toma Hupera (nagrađenog „Oskarom“ za „Kraljev govor“), čija se premijera očekuje krajem godine, glavnog junaka Žana Valžana igra australijski srcelomac Hju Džekmen. Sa dugom kosom i bradom, Džekmen je gotovo neprepoznatljiv, baš kao i njegova koleginica En Hatavej, koja će ovekovečiti nesrećnu Fantinu. Po rečima reditelja, najnoviji „Jadnici“ biće ekranizovana verzija istoimenog mjuzikla, sa desetak songova koje će pevati glavni glumci.
U filmskoj bazi podataka zabeleženo je desetak ostvarenja snimljenih po Igoovom romanu. Amerikanci su pre 14 godina snimili „Jadnike“ sa Lajamom Nisonom i Umom Turman u glavnim ulogama. Izuzetno cenjena je i francuska verzija Kloda Leluša, u kojoj legendarni Žan-Pol Belmondo briljira kao Žan Valžan. Među televizijskim ostvarenjima izdvaja se mini-serija sa Žerarom Depardijeom i Džonom Malkovičem u glavnim ulogama. Jedno ovako ozbiljno delo imalo je i desetak „neozbiljnih“ adaptacija, kroz crtane filmove i animirane serije za decu, pa su tako Žana Valžana zavoleli i najmlađi.
Sve ove adaptacije, međutim, ne umanjuju čar „Jadnika“ koji kao kakva knjiga-spomenik okuplja nove generacije poklonika. Jer, obimno delo Viktora Igoa, osim neobične storije glavnog junaka nudi celu galeriju sporednih likova od kojih svaki, do poslednjeg prosjaka, gatare ili pariske prostitutke živi pred očima čitaoca. „Gde nema više nade, tu pesma ostaje“, odzvanjaće sigurno još dugo sa svetskih pozornica.
SRPSKA VERZIJA
Premijera srpske verzije mjuzikla „Jadnici“ izvedena je u oktorbu 2007. u „Madlenijanumu“, u okviru 39. BEMUS-a. Time je Beograd postao 224. grad na svetu i prvi na Balkanu u kome se igra legendarni mjuzikl. Srpske „Jadnike“ režirao je Nebojša Bradić, a Žana Valžana na našoj sceni oživeo je Zafir Hadžimanov. Glumačku podelu činilo je osamdesetak imena koji su se, osim Hadžimanova, smenjivali u ulogama.
