Ruski pisac Edvard Stanislavovič Radzinski, aytor biografije o Staljinu koja je postala svetski bestseler, predstavio je ovih dana novi istorijski roman “Apokalipsa po Kobi. Josif Staljin” nastao na osnovu tajanstvenih zapisa o Staljinovom životu i smrti koje je svojevremeno dobio u Parizu.
Kako je navedeno u uvodu, nova knjiga Radzinskog “ponovo otkriva potonulu Atlantidu, zemlju po imenu SSSR i njenu najstrašniju i najtajanstveniju figuru - Josifa Staljina”.
Poznat po biografijama cara Nikolaja II, Grigorija Raspućina i Staljina, Radzinski je 1976. godine živeo u jednom malom hotelu u latinskom kvartu u Parizu, a portir mu je jednog dana “uručio tešku kovertu”. Anonimni autor, koji se predstavljao kao “Kobin prijatelj”, predao mu je svoje zapise o Staljinovom životu i smrti.
Prema rečima Radzinskog, dokumentarnu knjigu o Staljinu bilo bi vrlo teško napisati, jer su mnoge arhive uništene. Istorijski roman ipak lakše nastaje.
“Počeo sam tu akciju koju sam loše osmislio još pre desetak godina, nadajući se da će za jednu godinu sve biti završeno. Ali proces je zastajao i odugovlačio se i da nije bilo nekih povoljnih okolosti, sumnjam da bi roman još bio završen”, naveo je Radzinski, dodajući da mu je rad na toj knjizi bio vrlo interesantan, jer u pitanju bila “fantastična epoha, velika farsa”.
Prema njegovim rečima, u Rusiji svi znaju tri stvari: kako pobediti protivnički fudbalski tim, kako upravljati državom i ko je u stvari bio Staljin. “Zato je svejedno šta god napišem u knjizi, jer će svi reći da sam pogrešio”, rekao je 75-godišnji Radzinski ruskim medijima.
Prisećajući se Staljinove smrti, Radzinski je rekao da je bio među hiljadama građana koji su u beskrajnim kolonama prošli pored Staljinovog odra u martu 1953. “Tih dana sam pročitao sva sabrana Staljinova dela i zapazio jednu pojedinost koja mi se učinila zastrašujućom: svi njegovi neprijatelji su mu najpre bili prijatelji”.
Prema njegovim rečima, i ličnost sadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina biće interesantna tema za knjige, s obzirom da je na vlasti već 12 godina, a to je “veliki period u istoriji”. Ipak, za naučni istoričarski osvrt na Putina potrebna je vremenska distanca.
Radzinski je postao poznat kada mu je Anatolij Efors u pozorištu Lenjinski Komsomol postavio dramu “104 stranice o ljubavi” po kojoj je kasnije snimljen i film “Još jednom o ljubavi” s Tatjanom Doronjinom i Aleksandrom Lazarevim u glavnim ulogama. I druga dela su mu često izvođena u pozorištima u zemlji i inostranstvu.
Najpoznatije su mu istorijske drame “Lunin ili smrt Žaka”, “Razgovori sa Sokratom” i “Teatar vremena Nerona i Seneke”. Takođe, pisao je i filmska scenarija, a 1980. počeo je da radi i za televiziju.
Od 1990. godine Radzinski piše naučno-popularna dela o tragičnim periodima ruske i svetske istorije i o znamenitim istorijskim ličnostima. Takođe, radio je na TV serijalu “Zagonetke istorije”.
Knjige su mu prevođene na engleski, nemački, francuski, španski, portugalski, grčki, danski, švedski, grčki i druge jezike.
