|
Ime režisera Zlatana Dudova, rođenog pre 115 godina u Dimitrovgradu, malo je poznato i među filmadžijama, a kamoli među "običnim" svetom - uprkos tome što bi se delovima njegove biografije ponosili mnogi filmski radnici. Niko nije postao vladika u svom selu, kaže narodna poslovica, koja se savršeno uklapa u sudbinu umetnika koji je bio poznatiji u Evropi pre i posle Drugog svetskog rata, nego među nama.
Da nije retkih zaljubljenika u filmove i istraživanja, poput novinara Petra Videnova i Ivice Ivanova iz Dimitrovgrada, kao i Jovice Đurića, profesora filozofije iz Pirota, delo Dudova verovatno bi prekrio zaborav, iako on to nipošto ne zaslužuje.
Dudov je, kako kaže Videnov, iz rodnog Caribroda (današnjeg Dimitrovgrada), dospeo u svetsku filmsku antologiju po mnogo čemu. Radio je u pozorištu i na filmu u predratnoj Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, dok je u Istočnoj Nemačkoj, posle Drugog svetskog rata, postao profesor na filmskoj akademiji.
- Zlatan se na filmu bavio socijalnom problematikom, odnosno proletarijatom i njegovim položajem tridesetih godina prošlog veka. Njegovo prvo ostvarenje "Kuhle wampe" (Gladni stomaci) jeste socijalno angažovan film, čija se radnja odvija u predgrađu Berlina, gde gladni radnici tokom leta postavljaju šatore i tu borave. Režiju tog filma poverio mu je znameniti Bertolt Breht, sa kojim je Dudov već sarađivao. Film je snimljen 1932. godine i poziva na levičarsku ideologiju, socijalnu pravdu, na promene. Motiv i poenta ovog dela je da svet treba da se promeni i da bude pravičniji - kažu ovi istraživači, koji su sa Ivicom Ivanovom o Dudovu snimili i dokumetražni film.
"Gladni stomaci" Zlatana Dudova je odmah po završetku u više navrata, zbog cenzure "kasapljen", skraćivan i opet montiran. Uzdrmao je Nemačku, u kojoj je Hitler samo nekoliko meseci kasnije 1933. došao na vlast.
- Gebels je kao ministar propagande, birao filmove, koje su zajedno sa Hitlerom gledali na privatnim ili partijskim projekcijama. Kada je Hitler video Dudovljevo ostvaranje, bukvalno je pobesneo i trajno ga zabranio. Uprkos tome ili zato, nacisti su Dudovu ponudili saradnju na njihovim propagandnim filmovima, ali je on to glatko i čak smelo odbio, što pokazuje veličinu njegove ličnosti - kaže Jovica Đurić.
Posle ostvarenja koje su nacisti definitivno zabranili, Dudov je radio na još nekoliko filmskih projekata, ali je uspeo da realizuje samo "Mehuriće od sapunice" i to zahvaljujući finansijskoj podršci jedne bogate dame, koja je želela da se pojavi na filmu. Ostvarenje, svojevrsna satira tadašnjeg nacizma i organizacije Nemačke, završeno je za svega mesec dana sa bogatom donatorkom u naslovnoj ulozi, ali nije moglo u bioskope. Dudov ga uzima, nekim čudom uspeva da ga prokrijumčari preko granice i beži u Francusku, gde je imao premijeru 1934. godine - priča Petar Videnov.
"Mehurići od sapunice" te godine i narednih godina prikazivani su u Francuskoj, Holandiji, Britaniji, Belgiji i još nekim zapadnoevropskim zemljama, a Dudov, koji je sarađivao i sa Fricom Langom, jednom prilikom je, govoreći o poslednjim danima u Nemačkoj, rekao da je posle filma "Mehurići od sapunice" iza sebe imao stalno policijsku pratnju i uhode i da je morao da emigrira u Francusku.
Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka, Dudov odlazi u DDR i, praktično, pokreće filmsku umetnost te zemlje. Snimio je desetak igranih filmovak, među kojima su "Hleb naš nasušni", "Jači od noći", "Kapetan iz Kelna", "Zablude"... Poginuo je 1963. godine u saobraćajnoj nesreći, za vreme snimanja filma "Kristina". Među zapadnoevropskim filmskim svetom smatran je za režisera socrealističkih filmova. Slobodan Aleksić, hroničar iz Dimitrovgrada, kaže da je Dudov u drugoj polovini prošlog veka, tačnije pedesetih, u nekoliko navrata dolazio u svoj rodni grad, ali da je to činio bez ikakve pompe i da se javio samo nekolicini ljudi koje je želeo da vidi...
TUCAKOVIĆ O DUDOVU
Poznati reditelj i filmski kritičar Dinko Tucaković je svojevremeno o Dudovu rekao da je on hteo da film bude njegovo oružje u borbi za bolji svet za sve, bez obzira na klasne i druge razlike, ali da svet ni njega, ni neke druge posvećene umetnike današnjeg vremena, nije hteo da čuje.
novosti.rs
Bošnjaci traže zabranu Njegoša i Kiša
Petina građana želi da se iseli iz Srbije
Svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma
Muzej Nikole Tesle u staroj centrali na Dorćolu
U dubinama Gazivoda neprocenjiva riznica srpske kulture
VIKILIKS : Makedonija još 2008. godine pristala da promeni ime?
Naučna elita stigla u Viminacijum
Leskovačka "Roštiljijada": Pljeskavica za doručak, pa opet za večeru
Predložen zakon o računanju vremena u Srbiji
Asteriks posle 20 godina ponovo pred srpskim čitaocima
|
