HINA: Posle Trampa, Evropi preti pupulistički cunami

izvor: agencije  foto: tanjug                                                                                                                 10.11.2016

BERLIN/ZAGREB - Sada, kada je Donald Tramp na američkim predsedničkim izborima pobedio demokratsku protivkandidatkinju Hilari Klinton, populistički cunami, koji se pre nekoliko meseci činio bizarnim postaje stvarnost, a posledice za evropski politički milje mogle bi biti ogromne, prenela je hrvatska agencija HINA.

Podseća se, naime, da je još u maju, dok se pobeda Trampa činila gotovo nemogućom, jedan visoki evropski zvaničnik upozorio na "scenario iz horora".

Pre samita G7 u Tokiju Martin Selmejr, šef kabineta predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera, napisao je na svom Tviter nalogu:

"Zamislite da umesto Baraka Obame, Fransoa Olanda, Dejvida Kamerona i Matea Rencija na summit G7 naredne godine dođu Donald Tramp, Mari Le Pen, Boris Džonson Bepe Grilo".

Mesec dana kasnije Britanija je šokirala svet glasanjem za izlazak iz EU. Kameron je podneo ostavku na dužnost premijera, Džonson, bivši gradonačelnik Londona, koji je vodio kampanju za Bregzit je postao ministar spoljnih poslova.

HINA, naime, predviđa da će naredne godine birači u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, a moguće i u Italiji i Britaniji, izaći će na izbore, nakon trijumfa Trampa i Bregzita, kao "toksične politike koja je vodila te kampanje".

Evropske populističke stranke, koje su pozdravile Trampovu pobedu u sredu, sigurno neće zaboraviti lekcije izvučene iz toga.

"Danas Sjedinjene Države, sutra Francuska", napisao je na Tviteru osnivač francuskog Nacionalnog fronta Žan Mari Le Pen, otac šefice te stranke.

Daniela Švarcer, direktorka istraživanja u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP), rekla je da Trampova agresivna taktika predstavlja model za populističke evropske stranke u predstojećim kampanjama.

"Razbijeni tabui, razmere političkog sukoba, Trampova agresija koju smo videli, to može proširiti delokrug onoga što postaje zamislivo u našoj vlastitoj kulturi", kazala je Švarcer.

Početkom narednog meseca Austrijanci će ponoviti drugi krug predsedničkih izbora na kojima bi mogao odneti pobedu Norbert Hofer iz Slobodarske stranke i postati prvi krajnje desni čelnik države u Zapadnoj Evropi od Drugog svetskog rata.

Istoga bi dana referendum o ustavnoj reformi, kojim premijer Renci rizikuje svoju budućnost, mogao narušiti politički red u Italiji i pogurati Grilov levičarski populistički pokret Pet zvezda bliže osvajanju vlasti.

Desničarski nacionalisti već vode vlade u Poljskoj i Mađarskoj, napominje HINA i dodaje da u Zapadnoj Evropi zasad se čini delekom mogućnošću da neko poput Trampa preuzme vlast.

U Francuskoj, koja ima predsednički sistem, jako su mali izgledi da Mari Le Pen pobedi na predsedničkim izborima u proleće na kojima je favorit Alen Žipe.

Međutim, ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će Le Pen osvojiti veću podršku od bilo kojeg drugog političara u prvom krugu izbora. Čak i ako izgubi u drugom krugu, na što ankete ukazuju, njezin nastup verovatno će se smatrati prekretnicom za krajnju desnicu kontinentalne Evrope.

To bi joj, kako se navodi, moglo dati snažnu platformu za borbu protiv reformi koje obećavaju Žipe i njegovi konzervativni protivkandidati za predsednika.

U Nemačkoj, gde će se izbori održati iduće jeseni, protivmigrantska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) postala je snaga na nacionalnom nivou samo tri godine nakon što je osnovana. Nemačka kancelarka Angela Merkel kažnjena je na nizu regionalnih izbora zbog svoje politike prema migrantima.

Merkel b, dodaje se,i mogla da najranije narednog meseca objavi da planira da uđe u četvrti mandat i ako se kandiduje, prema trenutnim anketama, viđena je kao pobednik.

Međutim, ostala je bez podrske sestrinske konzervativne stranke, bavarskog CSU-a. Nena jedina opcija za zadržavanje vlasti mogla bi biti u partnerstvu s tradicionalnim protivnikom - socijaldemokratima - što je kombinacija koja se do nedavno smatralo nemogućom ali je sada postala norma.

"Velika stabilnost nemačkog političkog sistema u posleratnom razdoblju bila je izgrađena na njegove dve umerene stranke", kazala je Švarcer. "Ali ako se sadašnji trend nastavi, čak i velike koalicije možda više neće imati dovoljnu podršku da bi vladale."

A da je populizam uzeo maha, svedoči i to da je u Hrvatskoj Ivan Pernar iz Živog zida gotovo svakodnevno u vestima vodećih medija.