Alarm zbog pretnji ratom u BiH, reagovaće i HR

izvor: agencije  foto:                                                                                                                    22.09.2016

Hrvatska će oko događaja u BiH narednih dana reagovati na visokom nivou prema EU i SAD, kao i kroz Veće za implementaciju mira i odigraće čvrstu i aktivnu ulogu, objavio je danas Jutarnji list, pozivajući se na izvore bliske hrvatskom političkom vrhu.

I u hrvatskom državnom vrhu uključen je alarm zbog pretnji ratom u BiH uoči referenduma o Danu Republike Srpske. Zagreb će u međunarodnim krugovima potencirati pitanje položaja Hrvata u BiH

Hrvatska će oko događaja u BiH sledećih dana reagovati prema EU i SAD, kao i kroz Veće za implementaciju mira i odigraće čvrstu i aktivnu ulogu, rekao je izvor blizak hrvatskom političkom vrhu zagrebačkom „Jutarnjem listu”.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koja se nalazi u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine UN, pomno prati dešavanja u BiH. Prema rečima njenog savetnika Mate Granića, prioritet je ukazati međunarodnoj zajednici na položaj Hrvata :

- Hrvatska ima legitimno pravo da se bori za ravnopravnost Hrvata u BiH - rekao je Granić.

U Njujorku će se sastati i šefovi diplomatija Hrvatske i BiH Miro Kovač i Igor Crnadak i razgovarati o stanju u Bosni i Hercegovini.

Kovač, kako prenosi zagrebački list, ocenjuje da zbog lokalnih izbora mnogi pokušavaju da love u mutnom.

Stanje u BiH uoči referenduma, na kojem građani u Republici Srpskoj treba da se izjasne hoće li se 9. januara obiežavati kao Dan RS, iz sata u sat je sve dramatičnije, navodi "Jutarnji".

Sve se češće čuju izjave u kojima se spominje mogućnost obnove ratnih sukoba i to u trenutku kada je Brisels prihvatio zahtev BiH za pristup EU. Ratne trube kao da su se ponovno aktivirale u državi koju već dugo potresa kriza na svim nivoima, a ponašanje Milorada Dodika i zakazivanje referenduma stvara dodatnu nervozu, piše zagrebački list i dodaje da je očito jugoistok Evrope ponovo mesto sukoba velikih sila, pa Zapad svim snagama želi da sačuva Dejton, dok Rusi kroz Republiku Srpsku nastoje da ostvare svoje interese na Balkanu.

Posednjih dana stanje je kulminiralo nakon eksplozivne izjave Sefera Halilovića, bivšeg ratnog generala Armije BiH kad je zapretio ratom bude li s proveden referendum, videvši u njemu prvi korak prema otcepljenju RS iz BiH.

“Nakon referenduma Dejton više ne vredi, BiH bi se vratila na Ustav Republike BiH, a nakon toga neka nam Bog pomogne”, rekao je Halilović, nakon čega su usledile žestoke reakcije srpskih političara, dodaje "jutarnji".

“Poštujemo integritet BiH, ali Republika Srpska neće nestati”, izjavio je u Njujorku srpski premijer Aleksandar Vučić, uz apel da svi treba zajedno da rade na miru i da treba prezati od ljudi “koji lako stavljaju pušku na ramena”. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ocenio je Halilovićevu izjavu kao najveću pritnju miru i stabilnosti regionu i rekao da govori ono što Izetbegović misli. “Njegove pretnje zato treba shvatiti ozbiljno, jer pokazuju da postoje ratni planovi".

“Srbija je dovoljno jaka da odbrani sebe, ali neće dozvoliti ni uništenje RS”, rekao je Ivica Dačić, što je podstaklo dalje verbalne sukobe na relaciji Beograda i Sarajeva.

“U ovom se trenutku u BiH događa više značajnih procesa. S jedne strane je najava referenduma u RS koji je međunarodna zajednica osudila. Osuda je stigla i od Veća za implementaciju mira, osim od Rusije. I hrvatska predsednica je zauzela vrlo jasan stav oko referenduma”, kaže za Mate Granić.

Savetnik predsednice Hrvatske tvrdi da se paralelno odvijaju i drugi proces, pre svega nastojanje Brisela da BiH započne pregovore o ulasku u EU.

“To je izuzetno ohrabrujući potez koji Hrvatska podržava”, naglašava Mate Granić. Treći proces su lokalni izbori u BiH koji će značajno odrediti budućnost cele države, a kada je reč o hrvatskom korpusu postoji i četvrti važan proces koji podržavaju sve hrvatske opcije u toj državi, uz to i Crkva, a to je da položaj Hrvata u BiH treba što pre doći na dnevni red.

„Tu se radi o problemu majorizacije Hrvata jer ne mogu ostvariti ono što je duh i slovo Dejtonskog i Vašingtonskog sporazuma, pre svega konstitutivnost i ravnopravnost u BiH. Sasvim je sigurno da će položaj Hrvata u BiH, ali i BiH biti najviši predmet interesa i hrvatske predsednice, ali čvrsto verujemo i nove hrvatske Vlade”, tvrdi Granić.

Nakon što je izvesno da će novi hrvatski premijer biti Andrej Plenković, postoji procena da će biti i znatno bolja saradnja u državnom vrhu i jasan stav prema BiH.

“Sada postoje uslovida Hrvatska ima jednu i jedinu državnu politiku prema BiH i to je potpuno novi kvalitet. Toga do sada nije bilo i zato je važna buduća sinergija predsednice i premijera”, zaključio je on.