|
PRAG– Balkanske zemlje investitore sada traže u Turskoj, jer Evropska unija oteže sa procesom proširenja na Balkan, a region postaje mesto gde snage odmeravaju EU, Turska, Rusija i Kina, ocenila je agencija Rojters.
U opširnom tekstu povodom posete Sarajevu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, britanska agencija je navela primer opštine Krupanj, koja se nalazi u blizini granice Srbije s BiH, a čiji gradonačelnik Ivan Isailović investitore traži ne u Minhenu i Parizu, već u Istanbulu.
„S proširenjem Evropske unije koje je potisnuo Bregzit, plus posledice krize i migracija, region postaje mesto na kome snagu odmeravaju EU i Turska, a i Rusija i Kina se bore za uticaj”, ističe britanska agencija.
Radio Slobodna Evropa u tekstu posvećenom porastu uticaja Turske na Balkanu podseća da je Erdogan, koji je u nedelju boravio u radnoj poseti Sarajevu i bio počasni gost na 6. Kongresu Unije evropskih-turskih demokrata u Olimpijskoj dvorani Zetra, skup iskoristio da dobije podršku od iseljenih Turaka od kojih njih više od tri miliona ima pravo glasa na prevremenim predsedničkim i parlamentarnim izborima 24. juna.
Tim izborima se uvodi čvrsti predsednički sistem umesto parlamentarne demokratije, podsetili su svetski mediji.
To je jedini predizborni skup koji će Erdogan imati u Evropi, nakon što su Austrija, Nemačka i Holandija najavile da ih neće dozvoliti, kao i prošle godine uoči referenduma o ustavnim promenama, navela je agencija AP.
Erdogan je toplo dočekan u Sarajevu u kojoj on i Turska uživaju veliku podršku, pogotovo među Bošnjacima, koji Tursku vide kao glavnog pokrovitelja i zaštitnika, navela je američka agencija.
Prema podacima Privredne komore Srbije, 20 turskih pogona je otvoreno prošle godine u Srbiji, a trgovinska razmena između Turske i šest zemalja zapadnog Balkana se stalno povećava, piše Rojters.
„Neki Evropljani su razočarani zbog toga što region može potpasti pod uticaj Turske, jer ona i kroz kulturne projekte jača svoju poziciju,” naveo je Rojters.
Samo u BiH, Turska je potrošila 300 miliona evra na razne projekte, uključujući rekonstrukciju džamija i spomenika iz Otomanskog doba.
Dok Evropska unija brine zbog uloge Moskve na Zapadnom Balkanu, Ankara takođe povećava svoj uticaj na tom području, ocenio je politički portal „Politiko”.
Ponovni interes EU za južnim delom Evrope koji je van Unije izazvan je delimično zbog straha od uloge Moskve u regionu – od davanja borbenih aviona Srbiji do navodne uloge u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori, navodi briselski portal.
Ali Rusija nije jedina sila s dugom istorijom u regionu koja ponovno vrši veći uticaj, ističe Politiko.
Ekonomsko prisustvo Turske generalno nije ono što brine evropske saveznike Ankare – oni se plaše da će Turska moći da stekne politički uticaj na uštrb Brisela, dodaje se u tekstu.
Politiko piše kako je tokom 15-godišnje vladavine Erdogana, Turska uložila značajne napore i novac na sticanje sve većeg političkog, kulturnog i ekonomskog položaja na zapadnom Balkanu: osigurao je razvojnu pomoć, vodio velike infrastrukturne projekte, otvorio univerzitete i obnovio džamije, ohrabrio turska preduzeća da ulažu u region i potakne dijalog između podeljenih zajednica.
Ali politički uticaj Ankare ima i mračniju stranu, navodi Politiko, te dodaje da su Erdogan i turski ministri podstakli zemlje Zapadnog Balkana da preduzmu mere protiv pristalica Fetulaha Gulena, turskog imama i bivšeg Erdoganovog saveznika koji živi u egzilu u Americi, kojeg Ankara krivi za pokušaj rušenja vlade 2016. godine.
Erdoganov dolazak u Sarajevo kako bi održao predizborni skup takođe pokazuje stepen njegovog uticaja u regionu, smatra Politiko.
Ipak, mnogi u Turskoj, uključujući i one koji kritikuju vladu, tvrde da uloga njihove zemlje na Zapadnom Balkanu nije u suprotnosti s tamošnjim planovima EU, nego se dopunjuje s naporima bloka.
Neki analitičari se plaše da Erdoganov borbeni pristup politici može da poveća tenzije između i unutar etničkih skupina na Zapadnom Balkanu, dok drugi kažu da izazivanje problema nije u interesu Turske, jer bi to smanjilo mogućnost boljih ekonomskih odnosa u regionu, ističe Politiko.
Portal Al monitor, koji se bavi Bliskom istokom i čije je sedište u Vašingtonu piše da je Erdoganov govor u Sarajevu akt političkog prkosa protiv Austrije, Nemačke i Holandije, koji su odbili da mu daju dozvolu da se obrati turskoj dijaspori na njihovom tlu.
Portal dodaje i da je još jedan primer povećanja uticaja Turske na Balkanu pružila poseta srpskog predsednika Aleksandra Vučića Ankari.
„Uticaj Turske na delove Balkana je za sada uspostavljen. Međutim, pogrešno je pretpostaviti da će Ankara uvek dobiti ono što želi”, ocenio je Al monitor.
Balkan ostaje region koji Ankara pažljivo mora da tretira zbog razloga koji su stari nekoliko vekova, ali i zbog realnosti, zaključuje Al monitor, a prenosi RSE.
Erdogan u Sarajevu: Pozivi na jedinstvo, saradnja sa Srbijom i gulenisti
Novo čekanje BiH na putu EU
Nastavak vladavine 'dinastije' Izetbegović?
Migrantski kamp u centru Sarajeva/Ahmetović pozvao građane na solidarnost sa migrantima
Erdoganova poseta Sarajevu – radna ili predizborna
Predsjedništvo BiH na 'lekciji' kod Merkel
Izbori u BiH 7. oktobra
Tužilaštvo BiH traži novo suđenje Oriću i Muhiću
Kako bi Amerika mogla da pomogne BiH?
Propao dogovor o Izbornom zakonu BiH, uključuje se Venecijanska komisija
BiH podijeljena oko Dudakovića
Izetbegovićeva supruga kandidat za člana predsedništva BiH
Bez pritvora za Dudakovića
Logoraši RS zadovoljni, u Bihaću ogorčenje zbog hapšenja Dudakovića/Zvizdić: Neprihvatljiv pokušaj ponižavanja pripadnika Armije BIH
Posljednja nada za Izborni zakon BiH
Mediji: Uhapšen Atif Dudaković
Dug spisak neispunjenog na evropskom putu BiH
|
