|
Zanos kojim se juriša ka pobedi i ushićenje koje osećaju pobednici nosili su kao svojevrsnu propusnicu posetioci i učesnici „Noći muzeja”. Jedni su se radovali što će naučiti nešto novo, a drugi su bili srećni što im je povereno da na zanimljiv način prenose znanje.
Manifestacija, koja slavi deceniju i po svog postojanja, održavala se pod sloganom „Pobede i pobednici”. A pobeda je bilo raznih – od ličnih do istorijskih.
Na listi je i ona koju je srpski narod izvojevao u Prvom svetskom ratu, pa je poslužila kao inspiracija organizatorima da pridodaju i mnoge druge važne trijumfe u prosvetiteljstvu, kulturi, umetnosti, nauci i našim malim životima jer u njima gradimo svet za one koji tek dolaze.
Možda je baš zbog tog sveta koji se tek začinje vredelo prvo čuti priču o molekulu koji diktira život, a to je DNK. Suštinu ovog lanca predočili su studenti Hemijskog fakulteta. Da bi pokazali, dokazali i probudili znatiželju posmatrača na stolove s epruvetama, pincetama i kuglicama stavili su limun, šećer, brašno, mleko, boju za kolače… Naravno, u ovoj kuhinji slatkiši se nisu pravili, ali su eksperimenti otvarali apetit za novim informacijama i deci o odraslima.
Premeštajući iz ruke u ruku bananu, student biohemije Nebojša Jankov pričao je da banana i čovek imaju pedeset odsto sličnosti, iako su evolutivno jako razdvojeni. Tih pedeset procenata su ćelijski procesi neophodni za opstanak same ćelije eukariota. Jedan od tih važnih procesa jeste i ćelijsko disanje.
Da je od pre nekoliko godina moguće pisati knjige u obliku genetičkog koda podsetio je budući hemičar Mihailo Jakanovski. Mućkanje raznobojnih tečnosti i pravljenje skroba odvijalo se u kutku koji se zvao „Obdanište kod hemičara”.
Iz muzejske zbirke ovog fakulteta izneta je pisaća mašina napravljena 1914. godine. Slušajući priču o Simi Lozančiću, prvom rektoru Beogradskog univerziteta, mnogi su pokušali da otkucaju tekst. Relja Žikić, đak trećeg razreda osmoletke, pitao je kako da izbriše pogrešno otkucanu rečenicu, a u istoj dilemi našli su se i mnogi stariji sugrađani svikli na novu tehnologiju. Staro i novo preplitalo se na mnogim mapiranim tačkama ovog kulturnog događaja razgranatog na gotovo šezdeset lokacija.
U Uzun Mirkovoj ulici grupa umetnika obučenih u bela odela bili su živi spomenici. Performans je osmislio teatar „Mimart”. Strancima su ova tela s retkim pokretima, bez reči, bila atrakcija. Suzan Ahzejštan (45) iz Belgije, u društvu supruga i kćerke, mislila je da pred njom stoje pekari ili bolničari, ali joj je maštu zagolicala petokraka na kapi jednog od „kipova”. Uzgred, ova porodica je saznala da je to počast svim nevino stradalima u Drugom svetskom ratu.
Gužva kao na velikom odmoru, vladala je u dvorištu i odajama Pedagoškog muzeja. I gramatika i matematika ispisivali su se na tabli. Vrteo se globus, roditelji i deca proveravali su koliko je udobna drvena klupa. Zvuk ručnog školskog zvona brujao je u ušima, ali to nije remetilo pažnju onih koji su natenane hteli da vide mala umetnička dela na jagnjećem pergamentu.
Portreti, kostimi, delovi nameštaja, pokućstvo i zanimljivi, a manje poznati detalji iz života supruga i vladarki iz dinastija Obrenović i Karađorđević predstavljeni su u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić”. Saznalo se da je kraljica Marija uživala u lovu i cigaretama, volela je i brze automobile. Julija je zbog druge ljubavi prokockala svoj obećavajući kraljevski brak. Natalija je morala da se pomiri sa činjenicom da će se njen sin venčati udovicom Dragom. Sve one ipak su bile mudre i hrabre da se uhvate ukoštac s istorijskim prilikama i predrasudama, trudeći se da uspostave nova pravila igre. A prava igra mačevanja upriličena je takođe u „Cvijeti”. Osnovne lekcije trudili su se da zapamte stari i mladi.
U šetnji kroz kroz svet skrivenih dragulja, kako su domaćini ocenili sinoćnji program, stiglo se i u „Parobrod” gde su nakratko zastale „Hrabre žene koje putuju kroz vreme”. Tako se zvala postavka Aleksandre Jovanić i Čarne Manojlović. One su oživele uspomene na žene koje su ostavile dubok trag u istoriji. Među zapaženima su Danica Tomić, naša prva žena pilot, Draga Ljočić, prava lekarka kod nas, pa Jelena Dimitrijević, koja se otisnula na put oko sveta…c Oni koji su se obreli ovde, inspirisani tuđim plemenitim delima, rado su na parčetu papira napisali ko su za njih hrabre žene, ali i na koji način će se oni potruditi da ostanu upamćeni kao hrabri. Autorke postavke zaključile su da mnogi ispisuju imena svojih ukućana, prijatelja, kolega s posla i profesora, ali i da dobro poznaju istoriju, to jest po dobrom pamte one koji su svojim zaslugama zadužili čovečanstvo.
U jednoj od soba zdanja u Kapetan Mišinoj ulici pripadnice lepšeg pola raspitivale su se za fascinatore. „To su modni detalji za kosu i uvek se nose na desnoj strani”, objasnio je Dragan Smiljanić, koji ih izrađuje ručno uglavnom od vune i satena.
Muzej Srpskog lekarskog društva za ljubitelje medicine pripremio je izložbu koja se bavi terapijskim ispuštanjem krvi – od istorijskih početaka ove terapije koja je imala važnu ulogu pri lečenju pacijenata do današnjih brojnih tretmana estetske prirode.
Prvi put u okviru „Noći muzeja” svoja vrata otvorio je i Crveni krst, koji je proveo posetioce kroz više od sto godina humanosti. Premijerno, ove godine manifestaciji se pridružio i Radio Beograd 2, slaveći šezdeset godina postojanja kao naš jedini radijski program u celosti posvećen kulturi. Republički hidrometeorološki zavod obeležio je 170 godina od početka svakodnevnih meteoroloških merenja.
„Noć muzeja” održavala se uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Na ovom kulturnom spektaklu prošlo se kroz istorijsku, savremenu i dečju turu, a na maršrutama se videlo se i kako izgleda „Beograd sa stilom” i „Beograd za ljubitelje nauke, tehnologije i arhitekture”. U sinoćnjem pohodu svi su bili pobednici.
Kome su to zasmetala "Djeca Kozare" ?
Zašto je u Srbiji nemoguća predstava o Aleksandru Vučiću?
Srpskim stručnjacima evropska nagrada za kulturno nasleđe
Beldocs: Nagrađeni "Meteori" i "Četiri godine u 10 minuta"
Holivudski glumci u filmu o Jasenovcu
Božidar Zečević: Od srpske dinastije napravili parodiju
Noć muzeja: Pobednički duh osvojiće Beograd
Ejbel Ferara: Za filmove je, kao i za život, potrebna strast
Ejbel Ferara otvorio Beldoks: Lepo je u Beogradu
Ejbel Ferara otvara 11. „Beldoks“
Ništa je poslednja i prva tema svetske dokumentaristike
Milan Mile Kekin: Pravimo pjesme za običnog čovjeka
Seka Sablić: Gledala sam jednu scenu sa Glogovcem, to je bilo svetski
Marković: Postoji oružje, a ljudi se plaše crteža
Dušan Kovačević : Novi rat bi nas dokrajčio, mir je potreban kao lek
|
