|
Banjaluka – Ako se neko u Republici Srpskoj nameri da se besa zbog potencijalno neprijatnog iskustva sa državnim institucijama reši tako što će da prijavi uočenu korupciju, to ubuduće neće moći da uradi kucajući na vrata nekoj od novinskih redakcija.
To jest, oni koji prijavljuju korupciju takvu mogućnost nemaju među ponuđenim opcijama za prijavljivanje korupcije, a koja je iz zakonskog predloga o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju izbačena u poslednji čas.
Jer vlasti u RS procenile su kako je sasvim primereno da se ta rabota obavi posredstvom neke od organizacija civilnog društva, bez obraćanja javnosti.
Za odabir tog rešenja pozivaju na sugestije dobijene tokom javne rasprave, što je vlastima poslužilo kao zgodno utemeljenje da se nevladine organizacije uvedu kao obavezan „posrednik” između građana i novinara.
Učesnici javne rasprave upozorili su, naime, kreatore zakona na mnoge zloupotrebe prilikom prijavljivanja korupcije, koje se dešavaju zbog slobode izražavanja koju mediji dozvoljavaju a društvene mreže ne ograničavaju.
Pa je u skladu sa time i napisan Zakon o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju, koji su poslanici Skupštine RS juče i usvojili, a koji kao način prijave korupcije predviđa obraćanje građana neposrednom šefu, policiji, tužiocima ili nekoj organizaciji za ljudska prava. Vlasti cene da je to sasvim primeren filter u nameri pojedinca da se obračuna sa pošasti koja je zahvatila društvo.
Poučene verovatno iskustvima iz ranijeg perioda vlasti cene da je dovoljno da se korupcija prijavljuje interno (nadređenom) ili eksterno (istražnim organima), kako to usvojeni zakon predviđa. Ipak, prvobitna verzija nacrta ovog zakona podrazumevala je i treću mogućnost – obaveštavanje javnosti, ali je izbačena, na šta Anton Kasipović, ministar pravde RS, kaže: „Smatramo da je prijava organizacijama civilnog društva sasvim dovoljan odnos javnosti prema ovom pitanju.”
Mediji u RS navode da nije prihvaćeno kompromisno rešenje da se obaveštavanje javnosti ostavi kao zakonska mogućnost, ako drugi načini borbe ne daju rezultate, a nisu prihvaćeni ni amandmanski predlozi da se javnost eventualno sme uključiti ako se smatra da će uzbunjivač biti izložen štetnim merama ili da odgovorno lice neće preduzeti adekvatnu radnju ili da će dokazi biti uništeni. Pred novinare se neće moći ni ako u zakonskom roku nije preduzeta adekvatna mera.
Izbačena je i mogućnost da prijava korupcije bude anonimna, s tim što uzbunjivač i dalje ima pravo na zaštitu ličnih podataka od strane odgovornog lica kom se obraća. Za nevladinu organizaciju Transparensi internešenel ova rešenja su „korak unazad”, dok opozicija napominje da se u borbi protiv korupcije ne treba oslanjati preterano na uzbunjivače, već da to treba da se radi snažnim institucijama uz napomenu da je „za to bitnija politička volja koje nema”.
Tokom skupštinske rasprave mogle su se čuti ocene da javnost ne treba da bude isključena iz prijave korupcije, jer su mediji u proteklom periodu uradili više od opozicije, sudija i tužilaca u otkrivanju nekih afera koje su dobile epilog.
Predlogom zakona značajno su povećane prekršajne kazne pa, umesto od 250 do 2.500 evra, odgovornom licu preti kazna od 2.500 do 7.500 evra ukoliko, na primer, ne prihvati prijavu za korupciju, ili ukoliko ne postupi po njoj. Iste kazne prete i onom ko lažno prijavi korupciju.
Ovim zakonom uređuje se zaštita osoba koja prijavljuju korupciju, postupak prijave korupcije, obaveze postupanja odgovornog lica i nadležnih organa u vezi sa prijavom, a Branislav Borenović, predsednik PDP-a, kaže: „Vrlo brzo nakon usvajanja ovog zakona će biti poznato da li je bilo prijava i postupaka za zaštitu ovih lica.”
politika.rs
|
