|
U centru pažnje konferencije koju su prošle nedelje u Beogradu organizovali "Evropa nostra" i njen ogranak u Srbiji, uz podršku EU, bila je predstojeća Evropska godina kulturnog nasleđa. U tom kontekstu, stručnjaci iz svih zemalja Jugoistočne Evrope, ali i iz Austrije, Belgije, Velike Britanije, Grčke, Estonije, Francuske, Finske, Holandije, Jermenije, Ukrajine, kao i predstavnici Evropske komisije iz Brisela, razgovarali su o potrebi integralnog, sveobuhvatnog pristupa kulturnoj baštini, kao i o strateškom resursu i kapitalu Srbije, šire regije i čitave Evrope.
- Očuvanje baštine je zajednička odgovornost organa vlasti, stručnih službi i samih građana - kaže Sneška Kvadvlih Mihailović, generalni sekretar "Evropa nostre", organizacije na čijem čelu proslavljeni Plasido Domingo. - Na tom planu Srbija i čitava regija još uvek zaostaju za ostalim delovima Evrope. Naša konferencija je međutim pokazala da je potencijal znanja i kreativne energije, posebno kod mlade generacije, ogroman. Treba to iskoristiti!
U Evropskoj godini kulturnog nasleđa, smatra naša sagovornica, Srbija ne sme da propusti zlatnu priliku da pokaže da je njena kulturna baština sastavni deo raskošne riznice baštine čitave Evrope:
- Ta riznica je naše zajedničko blago, ali i zajednička odgovornost - nastavlja Kvadvlih Mihailovićeva. - Ona je suštinski temelj čitavog procesa evropske integracije i pomaže da gradimo mostove, a ne zidove, između bližih i daljih suseda sa kojima delimo raznovrsnu ali zajedničku kulturu i uzburkanu, ali duboko isprepletanu istoriju. Dakle, treba iskoristiti narednu godinu da se kulturna baština kao vezivno tkivo između Srbije i ostatka Evrope stavi u središte pažnje, kako politike, prioriteta i investicija nove vlade Srbije, tako i najšire javnosti.
U junu 2018. "Evropa nostra" će organizovati Evropski samit posvećen kulturnoj baštini, na koji će biti pozvani budući kancelar Nemačke i novi predsednik Francuske Makron, a očekuju da će na tom velikom skupu učestvovati i predstavnici Srbije i čitave regije.
- Potencijali Srbije su ogromni - tvrdi naša sagovornica. - Kulturna, istorijska i prirodna blaga ovog prostora su neprocenjiva. To je pravi zlatni rudnik Srbije, kako u gradskim tako i u seoskim orkuženjima. Taj rudnik treba, naravno, iskoristiti, ali na pravi način, uz puno poznavanje i poštovanje suštinskog značenja, autentičnosti i duše te kulturne baštine. Baština se ne sme jeftino eksploatisati zarad kratkoročne dobiti. To se posebno odnosi na kompleksne celine istorijskih gradova kojima Srbija obiluje.
Naša sagovornica napominje i da je prošle godine, na inicijativu Federike Mogerini i Tibora Navračića, evropskog komesara za kulturu, EU prvi put usvojila strategiju uključivanja kulture i u odnose sa trećim zemljama, kako sa kandidatima za učlanjenje tako i sa ostatkom sveta, što otvara nemale mogućnosti za našu zemlju.
- Nova vlada Srbije, kao i gradovi u Srbiji trebalo bi da postave projekte vezane za kulturnu baštinu na mnogo viši nivo prioriteta. Takve projekte treba videti kao izuzetno važne dugoročne investicije, kako za održivi razvoj društva i ekonomije u Srbiji, tako i za uspešniju integraciju u evropske procese. To bi bilo potpuno u skladu sa pomenutom politikom EU, a i sa zaključcima naše studije "Kulturno nasleđe vredi Evropi" koja je prezentirana na konferenciji u Beogradu - zaključuje naša sagovornica.
PIROT I BAČ
Prošle nedelje Delegacija EU je objavila da će finansirati s pola miliona evra obnovu tvrđave u Pirotu - kaže sagovornica.
- To je zaista sjajna vest! Proteklih godina je Evropska unija finansirala seriju projekata, uključujući i sjajan projekat revitalizacije izuzetne istorijske, umetničke i prirodne baštine u oblasti Bača u Vojvodini.
PRIMER GOSTUŠE
Značajna evropska nagrada koju je "Evropa nostra", zajedno sa EU, prošle godine dodelila za istraživački projekat oko revitalizacije kamenog sela Gostuša u magičnom predelu Stare planine, primer je da se naše poruke odnose i na seoske predele, kojima Srbija obiluje - tvrdi Sneška Kvadvlih Mihailović. - Treba ih prepoznati kao dragulje i sačuvati za dobrobit lokalnog stanovništva, ali i kao "magnet" za turiste. Kad se sve to poveže sa čuvenim gostoprimstvom i bogatstvom nematerijalne baštine, budućnost Srbije u Evropi izgleda mnogo svetlije nego što se to možda danas mnogima čini.
novosti.rs
|
