Hrvatska do 2017. mora da primi 1617 izbeglica/Na Horgošu oko 120 migranata štrajkuje gladju/Orban: Granica prema Srbiji hermetički zatvorena

izvor: agencije  foto: tanjug                                                                                                                        26.07.2016

Hrvatska do 2017. mora da primi 1617 izbeglica

ZAGREB - Prema preuzetim obavezama od  EU Hrvatska do 2017. mora da preuzme 1617 izbeglica u skladu sa Evropskim programom njihvog razmeštanja i treba da im obezbedi boravak, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, besplatnu pravnu pomoć, socijanu pomoć i pomoći im da se integrišu u društvo. 

"Prva grupa migranata je već stigla i smeštena je u zagrebačkom hotelu Porin dok im država ne pronađe novi smeštaj u Zagrebu, Rijeci i Splitu, piše portal Glas Slavonije.

Napominje se da je Hrvatski zavod za zapošljavanje nosilac mera koje su usmerene na što uspešniju integraciju tih osoba na tržište rada.

"Jedna od najvećih prepreka uspešne integracije izbeglica - tražitelja azila je njihovo nepoznavanje hrvatskoga jezika. Prvi korak u pripremi za zapošljavanje je utvrđivanje nivoa poznavanja hrvatskoga jezika potrebnog nezaposlenoj osobi za radno mesto za koje ima odgovarajuće kvalifikacije",  kaže Mario Bebić, pomoćnik ministrarke rada precizirajući da je u poslednjih desetak godina u Hrvatskoj odobreno 160 azila, a samo je sedam azilanata pronašlo je posao.

“Iz evropskog budžeta za migrante u Hrvatskoj do 2020. obezbeđeno je čak 70 miliona evra", rekao je šef Delegacije Evropske komisije u Hrvatsko Branko Baričević.

On veruje da će Hrvatska taj novac znati da iskoristi.

"Kolike smo stotine hiljada izbeglica smestili pre 25 godina, u doba Domovinskoga rata. Siguran sam da će to iskustvo, znanje i srce pomoći da i sada Hrvatska bude dobar primer ne samo regiji nego i globalno”, kaže Baričević.

Otkad u Hrvatskoj postoji sistem azila, 2004. zaprimljeno je više od pet hiljada zahteva za zaštitom, od kojih su odobrena 182, podaci su MUP-a od kraja juna.

Hrvatska, kako se navodi, nije naročito zanimljiva azilantima jer oni teže ka nekoj od razvijenih evropskih zemalja. 

To pokazuje podatak da su se umesto očekivanih pedeset, za dolazak u Hrvatsku nedavno javila samo četiri stranca.

Što se tiče novog talasa izbeglica u Hrvatskoj, ovaj portal piše da on zavisi od toga hoće li Turska nastaviti da poštuje dogovor s EU o zadržavanju tih ljudi podalje od granica Unije. 

Odluči li Erdogan da pogazi dogovor Hrvatsku čeka još jedan talas izbeglica, ali ovaj put bi ih, kako se navodi, tu mogla dočekati podignuta ograda i zatvorene granice.

Na Horgošu oko 120 migranata štrajkuje gladju

• U pograničnom pojasu kod Horgoša danas se nalazi oko 120 migranata, koji i dalje štrajkuju gladju i zahtevaju od Madjarske da ih pusti da udju u zemlju, što madjarska vlada izričito odbija kao mogućnost.
  
  Dvoje migranata je, zbog zdravstvenih problema, prebačeno u bolnicu u Subotici.
  
  Oko 13.30 onesvestio se još jedan migrant, a na licu mesta nema nikoga od medicinskog osoblja koje bi moglo da pomogne, zbog čega je reporterka Bete pozvala hitnu pomoć.
  
  Tokom jučerašnjeg dana dvoje migranata je kolabiralo, a jedan je dobio epileptični napad.
  
  Migranti, uglavnom iz Pakistana i Avganistana, ne uzimaju hranu, već piju samo vodu, sede na livadi u blizini granice u kišnim kabanicama i sa plastičnim kesama na glavi, zbog kiše koja povremeno pada.
  
  Državni sekretar u ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivaniševićizjavio je ranije danas da 124 migranata štrajkuje gladju na Horgošu i ocenio da je kapija Evropske unije (EU) verovatno zatvorena za njih.
  
  "Ti ljudi nemaju nikakvu šansu da dobiju azil u Madjarskoj. To im je jasno rečeno. Oni će posle odredjenog vremena morati da podnesu ili zahtev za azil u Srbiji ili da se odluče na povratak u zemlju odakle su došli", kazao je Ivanišević novinarima u Beogradu.
  
  Ivanišević je dodao da kapija Srbije nije zatvorena ni za koga ko želi da zatraži azil.
  Glavni savetnik za unutrašnju bezbednost madjarskog premijera Viktora Orbana Djerdj Bakondi izjavio je juče da vlasti u toj zemlji neće propustiti migrante koji stoje u blizini graničnog prelaza sa Srbijom.
  
  Bakondi je za državnu M televiziju rekao da niko od 130 migranata koji su stigli na granični prelaz kod Horgoša nije predao zahtev za azil.
  
  On je ocenio da takva dešavanja često ne organizuju sami migranti, već razne nevladine organizacije, s ciljem da se madjarske vlasti uplaše i sve propuste ka Austriji i poručio da se to neće desiti, prenela je madjarska agencija MTI.
  
  Pomoćnik Komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov rekao je juče agenciji Beta da su nadležni u Srbiji spremni da i toj grupi migranata obezbede smeštaj i hranu i ukoliko žele proceduru za dobijanje azila, ali je dodao da oni to ne žele.
  
  "Migranti se obraćaju Madjarskoj a ne Srbiji. Oni su se opedelili na taj vid tihog protesta i videćemo šta će da se dogadja ubuduće", rekao je Gerginov.
  
  Migranti koji su juče stupili u štrajk gladju, nalaze se oko 400 metara od pograničnog improvizovanog kampa na Horgošu.
  
  Ministar za socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin izjavio je juče u Subotici da Srbija neće upotrebiti silu dokle god su migranti koji su započeli štrajk "mirni".

Orban: Granica prema Srbiji hermetički zatvorena

BUDIMPEŠTA – Mađarski premijer Viktor Orban izrazio je danas zadovoljstvo aktuelnom zaštitom granice prema Srbiji, ocenivši da je ona "hermetički zatvorena" za ilegalne migrante.

On je, nakon razgovora sa austrijskim kancelarom Kristijanom Kernom u Budimpešti, istakao da niko više ne može, zahvaljujući nadzoru u kojem učestvuje 8.000 vojnika i policajaca, ilegalno ući u Mađarsku.

Glavna tema razgovora dva premijera bilo je predstojeće učešće austrijske policije u zaštiti mađarsko-srpske granice.

Austrija će, kako je, na zajedničkoj konferenciji za novinare, preneo Kern, uskoro uputiti 20 policajaca.

Takođe je dodao da se razmišlja i o proširenju saradnje u ovoj oblasti uz uključenje vojske Austrije.

Austrijski vojnici, prema njegovim rečima, mogli bi preuzeti humanitarni rad, to jest pomoći u uspostavljanju infrastrukture.

Dve strane su se usaglasile da treba uključiti i nevladine organizacije.

Kern je podvukao da je podrška Austrije na mađarsko-srpskoj granici u saglasnosti sa Konvencijom o ljudskim pravima.

Orban je kritikovao Evropsku komisiju, istakavši da je zbog zahteva iz Brisela došlo do zatvaranja prihvatilišta za tražioce azila, zbog čega mnogi, odmah nakon podnošenja molbi, nestanu iz Mađarske.

To je, kako je objasnio, razlog što i dalje oko 200 migranata nedeljno iz Mađarske dospeva u Austriju.

Mađarska, prema nnjegovim rečima, na osnovu aktuelnog zakona nema sredstva koja bi zadržala te ljude.

Kern je izrazio nadu da će se stanje stabilizovati i čak smanjiti broj izbeglica kroz mere koje će biti preduzete u zajedničkom nadzoru mađarske granice.

Do kraja avgusta, početkom septembra, kako je dodao, videće se da li to donosi rezultate.

Poseta Kerna Budimpešti, međutim, nije donela nikakve novine po pitanju spora oko povratka "Dablinskih slučajeva".

Budimpešta odbija da prihvati "dablinske slučajeve" iz Austrije, pošto su ta lica, kako ističe mađarska vlada, ušli na tlo EU najpre u Grčkoj, te je ona nadležna za te osobe.

Mađarska je, međutim, kako je kazao spremna da preuzme građane sa zapadnog Balkana I da ih posle odmah vrati u zemlje porekla.