|
Nedelja raspleta, ide li Kosovo ponovo na vanredne izbore?
U Prištini dani odluke – čini se da je Kosovo na korak od vanrednih parlamentarnih izbora. Opozicione stranke najavile su da će se oštro suprotstaviti nacrtu zakona o demarkaciji sa Crnom Gorom, ako ga vlada prosledi skupštini na razmatranje. Očekuje se da kosovska vlada to učini danas što bi moglo dodatno da iskomplikuje trenutnu političku situaciju na Kosovu, pošto se za dva dana očekuje vanredna sednica o razrešenju vlade.
Usvajanjem predloga zakona o demarkaciji otvorila bi se mogućnost da zemlje EU žiteljima Kosova odobre bezvizni režim.
Kosovska vlada računa da bi usvajanjem predloga stvorila osnovu da produži sebi mandat jer je već u sredu čeka burna sednica o opozivu koju su inicirale opozicione partije pomognute nekolicinom poslanika vladajućih stranaka, uključujući i srpske poslanike.
Nije poznato ni da li bi svih 69 albanskih poslanika iz vladajuće garniture glasalo za predlog. Ukoliko vlada prosledi skupštini predlog, po urgentnom postupku može se očekivati sazivanje sednice skupštine već za danas popodne ili za sutra, svakako pre sednice na kojoj bi se razspravljalo o opozivu vlade.
Dve najveće opozicione partije, pokret "Samoopredeljenje" i Alijansa za budućnost Kosova, najavile su da će na toj sednici skupštine, kao i u ranijim slučajevima, pružiti otpor procesuiranju predloga zakona o demarkaciji, ne najavljujući međutim metode i načine suprotstavljanja.
Poslanik pokreta "Samoopredeljenje" Redžep Seljimi rekao je da neće da otkriva forme otpora, čekajući najpre da vlada otkrije svoj plan, i zbog toga što bi vlast mogla merama zaštite da suzbije otpor opozicije.
Mogu se očekivati scene koje su već viđane, kada je skupštinskom salom i drugim prostorijama dominirao suzavac i sukob poslanika vladajućih i opozicionih stranaka. Tenzije, ako do njih dođe, bi mogle da popuste krajem nedelje, jer ako vlada padne, očekuje se i raspuštanje skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
rts.rs
Apostolova: EU očekuje brzo uspostavljenje ZSO
Natalija Apostolova je, u intervjuu prištinskom listu Jedinstvo, rekla da EU očekuje da će konstruktivna posvećenost koju je videla kod obeju strana tokom poslednjih sastanaka u okviru dijaloga biti nastavljena u nedeljama i mesecima koji dolaze.
"Strane treba da se vrate za pregovarački sto bez odlaganja i pritom ubrzaju implementaciju postignutih sporazuma. Svi napori treba da se fokusiraju na pronalaženje rešenja koja su u interesu građana. Ovo će unaprediti kako normalizaciju odnosa tako i evropsku perspektivu", izjavila je Apostolova.
Na pitanje brinu li je izjave Edija Rame i Hašima Tačija o formiranju države svih Albanaca, takozvane "Velike Albanije", ukoliko ne dođe do napretka u evropskim integracijama, Apostolova je rekla da je EU dosledno podržala principe pomirenja i regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.
"Evropski savet je ponovio svoju podršku za jasnu evropsku perspektivu regiona Zapadnog Balkana. EU će nastaviti da radi sa svim partnerima u regionu obostrano na njihovom sopstvenom evropskom putu i ka bližoj i efikasnijoj regionalnoj saradnji", rekla je specijalna predstavnica EU na Kosovu i Metohiji.
Navela je da, kao što su visoka predstavnica EU Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han rekli mnogo puta ranije, izjave koje mogu da se protumače kao političko uplitanje prema susednim zemljama nisu od pomoći u izgradnji dobrosusedskih odnosa i izlažu region rizicima od eskalirane retorike. "Umesto toga, Evropska unija očekuje od svih u regionu da nastave da grade konstruktivne i kooperativne odnose i da intenziviraju rad na odgovarajućim programima reformi, kako bi krenuli napred na evropskom putu", izjavila je Apostolova.
Prema njenom mišljenju, EU je nepristrasan posrednik u dijalogu, a Beograd i Priština određuju o čemu se raspravlja, šta je dogovoreno i kako će biti implementirano.
"Oni određuju brzinu i teme. Sporazumi su postignuti onda kada se postigne zajednički stav između dve strane", navela je Apostolova.
Dodala je da je EU svesna da je povratak raseljenih lica i dalje otvoreno pitanje.
"Lokalne zajednice na određenim lokacijama i dalje se odupiru procesu povratka i reintegracije raseljenih lica. Pored toga, brojni slučajevi uzurpacije imovine koja pripada raseljenim licima u sprezi sa nelegalnom gradnjom na njihovoj zemlji i bezbednosni incidenti i te kako utiču na one koji su se vratili i moglo bi da se posmatra kao glavni razlog što tempo procesa povratka značajno zaostaje i ne daje očekivane rezultate", rekla je Apostolova.
Na pitanje da li razume zabrinutost srpskog naroda i SPC za sudbinu srpskog kulturnog nasleđa, Apostolova je odgovorila da EU pažljivo prati ovo pitanje i da je aktivno uključena u rad sa kosovskim vlastima kako bi se osiguralo da srpsko versko i kulturno nasleđe ostane zaštićeno.
|
