 |
Zapadni Balkan da ponudi svoje potencijale, a Evropa kompromis
izvor: tanjug foto: tanjug 12.11.2015.
BEOGRAD - Zemlje Zapadnog Balkana treba da proširenje EU predstave kao deo rešenja, a ne kao deo problema i da naglase svaki postignuti uspeh i resurse koje imaju, dok Evropa mora da pokaže spremnost na kompromis i konsenzus, poručili su učesnici konferencije "Izazovi spoljne politike Srbije".
Oni su se na panelu posvećenom odnosima Srbije sa EU i međunarodnim organizacijama saglasili da zemlje Zapadnog Balkana treba da maksimalno prikažu svoje mogućnosti na međunarodnim skupovima i u rešavanju međunarodnih problema.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ukazala je na više problema u kontekstu pregovora o članstvu u EU među kojima su marginalizacija politike proširenja, smanjeni fokus na Zapadni Balkan, njegov negativan imidž u EU, opadanje podrške građana u regionu evrointegracijama…c
Kada je reč o marginalizaciji, ona je primetila da se ne može govoriti o "zloj volji EU" već da se Unija suočava sa mnogo problema koji su gurnuli proširenje niže na njenoj listi prioriteta.
"Zemlje Zapadnog Balkana treba da predstave dalje proširenje kao deo rešenja, a ne problema i da rade na artikulisanju zajedničkog nastupa, kao I da se više fokusiraju na Evropski parlament i Evropski savet, a ne samo na Evropsku komisiju", objasnila je ona.
Minić je, u tom kontekstu, istakla da zemlje u regionu treba da ponude svoje komparativne prednosti, a da konkretno Srbija treba da svoj potencijal predstavi kroz glas ne samo političara već i građana, privrednika…c.
Takođe, ona je ukazala da su zemlje Višegradske grupe poručile da će se zalagati da EU ne uvodi nove uslove zemljama kandidatima za članstvo na Zapadnom Balkanu.
Profesor na Fakultetu političkih nauka i član OEBS panela eminentnih ličnosti Ivo Visković je, govoreći o odnosima Srbije sa međunarodnim organizacijama, istakao da je naša zemlja odigrala mnogo značajniju ulogu u predsedavanju OEBS-u nego što se to očekivalo.
"Svi su sa velikim odobravanjem ukazali na to", rekao je on ocenivši da je to za nas veoma bitno jer je Srbija zauzela poziciju u skladu sa svojim interesima, a ne tuđim.
Kako je naveo, Srbija je kao predsedavajuća OEBS-u pokušavala da kroz delovanje Trojke utiče na zbivanja u vezi sa ukrajinskom krizom, ali se pokazalo da je često bilo teško postići konsenzus, te da je Trojska rešavanje problema prepustila velikim silama u Normadijskoj grupi.
Ipak, smatra on, to nije umanjilo ulogu Srbije.
Najavljujući predstojeći Ministarski savet OEBS-a u decembru u Beogradu, Visković kaže da bi to trebalo da bude kruna našeg rada, ali izražava strah da će na tom sastanku doći do sukoba između Zapada i Rusije koji bi mogao da neutrališe pozitivne rezultate srpskog predsedavanja.
Kada je reč o delovanju Srbije u drugim međunarodnim organizacijama, on ističe da je ono mnogo pozitivnije nego što imamo utisak.
"Srbija igra ulogu u drugim međunarodnim organizacijama u okviru svojih mogućnosti i u skladu sa svojim interesima. Više od ovoga ne možemo jer su nam kapaciteti mali već moramo da izaberemo prioritete", rekao je Visković.
Bivši član nemačkog Bundestaga Karsten Ditrih Fogt ukazuje na potrebu da se u Evropi ostvari saradnja između velikih i malih zemalja što je, kako je primetio, pokazala izbeglička kriza kao i drugi globalni problemi.
"Pozitivno je sto Srbija učestvuje i to ne samo u rešavanju problema već u celom procesu", istakao je on i dodao da nijedna zemlja pojedinačno, čak ni Nemačka, ne može sama da reši izbegličku krizu, a ne može ni da nameće drugima rešenje već je potreban kompromis.
Kako je naveo, neki politicari i zemlje hoće da se vrate na politiku velikih sila ali, kako ističe, to nije politika ni koncept Nemačke jer je to protiv Helsinških principa i Pariske povelje.
"Francuska ne može da dominira EU, niti Nemačka…c Ta vremena su prošla", rekao je on dodavši da je potreban visok nivo spremnosti na kompromis i konsenzus i usvajanje zajedničke kulture pri čemu je "važnije da delujemo zajednički, nego korektno, ali pojedinačno".
Fogt se osvrnuo i na odnose Srbije sa Rusijom za koje kaže da mu je drago što su dobri, ali naglašava da ti odnosi moraju biti zasnovani na principima.
"Niko vas ne prisiljava da uvedete sankcije Rusiji i nisam čuo da iko u Berlinu to traži, ali je bitno poštovati Helsinške principe i Parisku povelju. To je važno za vase buduće članstvo, a taj proceš mora da krene odmah, a ne kada postanete članica EU", zaključio je Fogt.
Konferenciju "Izazovi spoljne politike Srbije" organizuju Forum za međunarodne odnose EPUS-a i Fondacija Fridrih Ebert sa ciljem da se ocene dosadašnji rezultati I preispita strateški okvir za spoljnu politiku Srbije u narednom periodu.
|
