|
Bavarska traži smanjenje novčanih izdvajanja za izbeglice sa Balkana
izvor: agencije, foto: tanjug 17.08.2015.
BERLIN - Ministar unutrašnjih poslova Bavarske zatražio je da se azilantima sa Balkana drastično smanji takozvani "džeparac" od 143 evra mesečno i ocenio da su takva izdvajanja "bezobrazluk" prema nemačkim poreskim obveznicima.
Pare koje se daju tražiocima azila sa Balkana predstavljaju, kako je Herman rekao za dnevnik `Velt`, podsticaj za mnoge Balkance da dođu u Nemačku i taj novac sa sobom ponesu nazad, kući.
Herman se založio da se preispita nivo pruženih usluga za sve azilante.
`Moramo se upitati da li nemačka socijalna država tu velikodušnost još može sebi da priušti`, rekao je on.
`Prave izbeglice žele samo da budu sigurne, da imaju prenoćište, da su dnevno obezbeđeni i da imaju nešto da obuku`, rekao je Herman, iz čijeg su i političkog okruženja već tražili ukidanje 143 evra mesečne pomoći izbeglicama.
Ministar finansija Bavarske Markus Zeder, takođe, iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) založio se za ukidanje takozvanog `džeparca` za izbeglice koji iznosi 143 evra mesečno tokom trajanja procesa dobijanja azilantskog statusa i rekao da je taj novac za mnoge ljude sa Balkana motivacija da dođu u Nemačku.
`To je toliko puno kao jedna mesečna zarada u Srbiji ili na Kosovu. Za mnoge ljude sa Balkana to je motivacija da dođu kod nas`, rekao je Zeder i upozorio da aktuelni talas izbeglica u Bavarskoj mora biti smanjen.
Zeder, političar iz konzervativne bavarske CSU, `sestrinske partije` svenemačke Hrišcansko-demokratske unije (CDU) kancelara Angele Merkel je, založući se za smanjenje broja izbeglica, rekao da su sada potrebne odluke `pre svega, provera finansijskih standarda`.
Ovu ideju podržava i savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, ali i predsednik Savezne službe za migracije i izbeglice Manfred Šmit, koji je, naime, pre nekoliko dana u jednoj izjavi zahtevao da se ljudima, koji najverovatnije neće dobiti azil, mora reći da oni od prvog dana neće dobiti `džeparac` i ocenio da bi tada talas azilanata brzo presušio.
`Isplati se za tri meseca putovati u Nemačku`, rekao je Šmit i zahtevao da se i Albanija, Kosovo i Crna Gora proglase zemljama sigurnog porekla, kao što je to već učinjeno sa Makedonijom i Srbijom i Bosnom, odakle je, kako je naveo, zabeležen pad broja izbeglica.
I poslanik u pokrajinskom parlamentu Saksonije Aleksander Kraus (CDU) složio se sa Šmitovim stavom i rekao da je posebno važno sada da se podnosiocima zahteva za azil iz balkanskih zemalja brzo ukinu ta 143 evra, a takvu ideju u cilju smanjenja broja azilanata sa Balkana podržavaju i drugi nemački političari.
|
