|
Dogovor EU o čvrstoj proveri na spoljnim granicama
izvor: euractiv, foto: epa 15.09.2015.
Države Evropske unije međusobno će raspodeliti 40.000 izbeglica u Grčkoj i Italiji, a odluka o kvotama za premeštaj još 120.000 ratnih izbeglica biće naknadno doneta jer to nekoliko članica EU još uvek ne prihvata, izjavio je šef diplomatije Luksemburga, predsedavajućeg EU, Žan Aselborn sumirajući rezultate zasedanja ministara pravosuđa i policije EU u Briselu 14. septembra. Ministri su međutim bili jednoglasni kada je reč o sprečavanju nekontrolisanog masovnog priliva migranata iz Azije i Afrike i odlučili su da se zavede snažan nadzor spoljnih granica EU i ojačaju snage Fronteksa. Takođe su se ministri EU složili da se dodatno pomogne zemljama Zapadnog Balkana koje su na glavnom tranzitnom putu migranata.
Aselborn je upozorio da je situacija s navalom izbeglica "dramatična i zahteva zajedničko rešenje".
Konačnu odluku o preraspodeli 120.000 izbeglica treba da donesu ministri i to mogu učiniti “kvalifikovanom većinom”, bez obaveze jednoglasnosti, na novom sastanku 8. oktobra, rekao je Aselborn i stavio do znanja da Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska ne žele da prime pre svega muslimanske izbeglice.
On je naveo da je radi sprečavanja nekontrolisanog masovnog priliva migranata iz Azije i Afrike jednoglasno odlučeno da se zavede snažan nadzor spoljnih granica Unije i veoma ojačaju snage agencije Fronteks za kontrolu spoljnih granica EU.
Takođe će na udarnim spoljnim graničnim tačkama Grčke i Italije biti uspostavljeni centri za prihvatanje, proveru identiteta, njihovog zdravstvenog stanja i popis imigranata da bi se odmah utvrdilo da li je reč o izbeglicama iz ratova i progona, koji mogu dobiti azil u EU, ili je reč o migrantima koji dolaze iz materijalnih razloga i zato će odmah biti vraćani u zemlje porekla.
Grčkoj će biti data posebna pomoć za kontrolne punktove i zbrinjavanje izbeglica.
Ministri EU su odlučili i da “gdelatno pomognu zemlje Zapadnog Balkana koje danas nalaze na glavnom tranzitnom putu imigranata”h, dodao je Aselborn i naglasio da je, pored posebnog geografskog položaja, Turska najvažnija zemlja tranzita i prijema migranata.
“Zato je važno da EU Tursku smatra prvorazrednim partnerom u ovom izazovu i mi smo rešeni da krenemo u saradnju na mnogim poljima s Turskom”, istakao je luksemburški ministar.
Šef diplomatije Luksemburga je dodao da su se ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU dogovorili da utvrde spisak “bezbednih zemalja", u kojima deluje pravna država i štite se ljudska prava, pa migranti iz tih zemalja nemaju nikakvog osnova za azil u EU.
Uoči zasedanja je rečeno da će Crna Gora, Kosovo i Albanija biti stavljeni na taj spisak, ali je Aselborn precizirao da neće biti stavljena i Turska, zbog unutrašnjeg političkog sukoba turskih vlasti s Kurdima.
EU će osetno povećati sredstva Visokom komesarijatu UN za izbeglice za zbrinjavanje sirijskih izbeglica u Turskoj, Jordanu i Libanu.
Na pitanje da li postoji bojazan da bi izbeglice, pošto se zavede nadzor spoljnih, a privremeno su zatvorene i bitne unutrašnje šengenske granice EU, mogle da krenu preko Crne Gore i Bosne ka Uniji, evropski komesar za izbeglice Dimitris Avramopulos je odgovorio da je to “potpuno nerealno".
Avramopulos je naglasio da je odluka Nemačke da zatvori granice samo privremena i da to uopšte ne znači “kraj Šengena".
Pomoć Zapadnom Balkanu
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, evropski ministri pravosuđa i policije odlučili su da se "dodatno pomogne i ojačaju kapaciteti ugroženih zemalja Zapadnog Balkana da upravljaju svojim granicama, prihvate i rešavaju pitanja priliva migranata, pruže zaštitu onima koji to zaslužuju i obezbede povratak onih kojima nije potrebna međunarodna zaštita", navedeno je u zaključcima ministarskog zasedanja EU.
Savet ministara EU je stavio do znanja da će za podršku zapadnobalkanskim zemljama biti "prioritetno izdvojena onoliko koliko je potrebno sredstava, raspoloživih u sklopu procesa proširivanja".
U zaključcima se podvlači i da se "mogu razmotriti dodatni načini i posebni finansijski mehanizmi s ciljem da se pomogne ugroženim zemljama Zapadnog Balkana da se bolje izbore s dolazećim migratornim talasima".
|
