 |
EK: Izbeglice neće trajno ostajati na Balkanu
izvor: euractiv foto: 29.10.2015.
Izbeglice će kroz Srbiju i Makedoniju i dalje samo prolaziti i neće trajno ostajati u prihvatnim centrima za 50.000 lica koji će do kraja godine biti izgrađeni na Zapadnom Balkanu, saopštila je 29. oktobra Evropska komisija. U Briselu je takođe stavljeno do znanja da izbeglice koje pokrenu postupak za azil neće biti prebacivane iz Srbije i Makedonije u zemlje Evropske unije.
"Jedino će izbeglice iz ratova i progona kojima na budućim 'vrućim ulaznim tačkama' u Grčkoj bude odobren postupak za azil, biti prebacivane u druge članice EU, a isti postupak važi i za 'vruće ulazne tačke' na spoljnoj granici EU u Italiji", rekla je portparolka u EK Nataša Berto.
Berto je dodala da će danas popodne visoki zvaničnici zemalja na "zapadnobalkanskom putu izbeglica" i funkcioneri EK video-konferencijom usaglasiti koliko su smeštajnih kapaciteta u stanju da obezbede te zemlje, na šta su se i obavezale na samitu EU-Zapadni Balkan, u prošlu nedelju.
Reč je pre svega o Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji. Zvaničnici u Briselu su preneli "čvrsto uverenje" Evropske komisije da će ukupno 50.000 mesta za privremeno zbrinjavanje izbeglica moći da se obezbedi, kako je i dogovoreno na nedeljnom samitu EU-Zapadni Balkan.
Nataša Berto je time odgovorila na pitanje novinara hoće li moći da se obezbedi 50.000 mesta za izbeglice, imajući u vidu da je Makedonija saopštila da može da prihvati dve hiljade, a Srbija tri hiljade izbeglica.
Zvaničnici u EK su posebno podvukli da će smeštajni kapaciteti duž zapadnobalkanskog puta izbeglica biti samo privremeni, na kraći rok. Oni su time odgovorili na pitanje novinara kakve prirode će biti ti smeštajni kapaciteti sa 50.000 mesta i da li će iz njih izbeglice biti premeštane s ciljem da dobiju boravak u nekoj od članica EU, kao što se to planira u Grčkoj, ili će u skloništima od zime u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji ostajati samo koji dan više nego dosad.
Na pitanje da li su na sastanku EU-Zapadni Balkan 23. oktobra lideri zemalja na zapadnobalkanskom putu prihvatili taj broj od ukupno 50.000 izbeglica, portparol EK Margaritis Šinas je uzvratio da su se te zemlje na to obavezale. To, po njegovim rečima, jasno stoji u završnom dokumentu samita EU-Zapadni Balkan.
"Sad upravo radimo na tome da se to obećanje sprovede u delo na terenu i s obzirom na tešku situaciju u kojoj se nalaze izbeglice po šumama i drugde, nužno je hitno delovati", dodao je Šinas.
Nataša Berto je objasnila da su se vođe na nedeljnom samitu "obavezali da do kraja godine smeštajne kapacitete samo u Grčkoj povećaju na 50.000". Ona je dodala da "to nisu prebivališta za trajni boravak lica, ali tu mogu zatražiti azil i, isto kao i u Italiji, biti prebačeni u druge članice EU".
"Ali, ako zahtevi za azil budu odbijeni, ta lica će potpasti pod postupak vraćanja u zemlje porekla", stavila je do znanja predstavnica za štampu u EK.
Prema rečima portparolke Berto, smeštajni kapaciteti biće namenjeni i izbeglicama iz ratova, poput Sirije, ali i za kraći privremeni boravak ekonomskih migranata koji nemaju pravo na azil u EU, što će se odmah utvrđivati popisom i proverom identiteta na "vrućim ulaznim tačkama" na spoljnim granicama EU u Grčkoj, kao i Italiji.
Ona je podvukla da je 50.000 mesta za izbeglice namenjeno "samo tome da se na kratki rok, dok prolaze zapadnobalkanskim putem, zbrinu od zime, kiše i teških higijenskih uslova".
"Nije cilj, niti je dogovoreno da iz Srbije, Makedonije, Hrvatske ili Slovenije ta lica bivaju prebacivana u druge članice EU gde im može biti odobren azil, kao što je to predviđeno da se čini sa onima kojima na 'vrućim punktovima' ulaznih granica EU u Grčkoj i Italiji bude odobren postupak za azil", dodala je predstavnica za štampu u EK.
|
