 |
„Mere protiv azilanata sa Balkana počinju da deluju"
izvor: agencije foto: rfe 18.10.2015.
Ipak, broj podnosilaca molbi za dobijanje azila iz regiona Zapadnog Balkana i dalje je visok, prenosi Tanjug.
Iz Bosne i Hercegovine u Nemačku dolazi sada nešto manji broj izbeglica, ali je broj veći iz Albanije i sa Kosova, navodi list.
Novi zakon, koji je skoro usvojio Bundestag, mogao bi prema oceni stručnjaka da spreči hiljade migranata sa Zapadnog Balkana da iz ekonomskih razloga krene u Nemačku.
Oni nisu izloženi nikakvoj pretnji u svojim zemljama i zbog toga nemaju pravo na azil.
Izmena zakona predviđa i smanjenje podsticaja za dolazak i to tako što će dosadašnja novčana pomoć biti zamenjena pomoći u stvarima.
Proglašavanje zemalja Zapadnog Balkana bezbednim državama porekla omogućava ubrzani postupak rešavanja molbi za dobijanje azila i njihovo brže vraćanje u zemlje porekla.
Kako navodi FAC, novo je i to da nakon isteka roka za dobrovoljno napuštanje zemlje termin za proterivanje više ne mora biti najavljen.
Do sada su Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija važile za bezbedne zemlje porekla, a novim zakonom su sada obuhvaćeni i Kosovo, Crna Gora i Albanija, navodi list.
Od decembra prošle godine do juna ove godine broj molbi za dobijanje azila koje su podneli građani iz Bosne, u poređenju sa prvih 11 meseci 2014. smanjen u proseku za 2,3 odsto mesečno.
Broj je, za Srbiju, Bosnu i Makedoniju, ukupno gledano porastao za 23 odsto, ali to je daleko slabiji rast od zahteva građana iz Albanije, Kosova i Crne Gore, gde je rast iznosio čak 515 odsto, navodi FAC.
Do sada je migrantima sa Zapadnog Balkana išlo u prilog da idu u Nemačku i traže azil, jer je do kraja avgusta proces rešavanja molbi trajao više od tri meseca, a pošto se često odugovlačilo sa njihovom vraćanjem u zemlju porekla azilanti su mnogo duže ostajale u zemlji i tokom prva tri meseca dobijali su kako novac, tako i pomoć u stvarima i uslugama.
Tako je do skoro džeparac za punoletnu osobu iznosio 143 evra mesečno, a nakon napuštanja prihvatnog centra imao je pravo na 359 evra mesečno. Deca do šest godina dobijala su po 84 evra.
Ta primanja su, kako konstatuje FAZ, veoma primamljiva za lica sa Balkana gde su plate male - u Albaniji 300 evra i Crnoj Gori 720 evra.
List navodi da jednu trećinu podnosilaca molbi za dobijanje azila poreklom sa Balkana čine Romi.
FAC prenosi da broj tražilaca azila sa Balkana ostaje i dalje na zavisnom nivou - u septembru oko 12.000 molbi za dobijanje azila podneli su građani poreklom iz šest zemalja Zapadnog Balkana, čime je tako i dalje najveća grupa nakon Sirijaca.
Tokom čitave godine oni su podeli 121.000 zahteva, što je oko 40 odsto svih molbi, čime je region Balkana ispred svih drugih - Sirije, Iraka, Avganistana, Eritreje, Pakistana.
Albanija i Kosovo, kako dodaje list, su među vodećima u ovoj grupi, sa oko 100.000 ljudi koji su došli u Nemačku tokom ove godine u nameri da dobiju azil, gotovo isti broj koliko je došlo iz Avganistana i Iraka zajedno.
|
