|
Vitalni, neodoljivi pedesetogodišnjak kakav je bez sumnje “Alan Ford”, koji će ove godine navršiti okruglo pola veka, i dalje je, i iz ove perspektive, posle silnih revolucionarnih prevrata u svetu stripa - čudo! Ne toliko čudo devete umetnosti, koliko neponovljivi fenomen, i to “najjugoslovenskiji” koji se može zamisliti, iako i Magnus, i Bunker, i komedija del arte i svi ostali izvori inspiracije ovoga dvojca, nesumnjivo potiču sa Apeninskog poluostrva. Neponovljiv je sam način na koji je produkt ovog genijalnog autorskog tandema “uvezen” u SFRJ, i tokom tog prelaska preko Jadranskog mora “preliven” sa bezbroj sočnih lokalnih začina, da bi u genijalnom hrvatskom prevodu ne samo nasmeja(va)o već doslovno formirao nebrojene generacije čitalaca. “Alan Ford” je, naprosto, kod nas ne samo sjajno prihvaćen, ne samo čitan i citiran do iznemoglosti, ne samo hvaljen i obožavan... Nije čak ni samo “asimilovan” - on je praktično “jugoslovenizovan”.
Naime, taj italijanski satirični, “crni”, špijunsko-parodični serijal crtača Magnusa i scenariste Maksa Bunkera stekao je (i zadržao) kultni status u SFRJ - i gotovo nigde drugde! Ne samo da “u ostatku sveta” tj. “na drugim zapadnim tržištima” (osim rodne mu Italije), strip nikada nije zaživeo, već je mahom svuda neslavno propao. No istovremeno je u bivšim jugoslovenskim republikama narastao do pop-kulturnog fenomena, čije razmere i dometi su davno nadrasli sve ono o čemu govorimo kada govorimo (samo) o stripu.
Upravo je ta činjenica, da se o “Alanu Fordu” može i mora (pro)govoriti iz drugačije, “samo naše”, ovdašnje perspektive, ono od čega je marketinški stručnjak i pisac Lazar Džamić pošao ispisujući knjigu “Cvjećarnica u Kući cveća” (čije je dopunjeno, peto izdanje nedavno objavila kuća “Heliks”).
Podnaslov “Kako smo usvojili i živeli Alana Forda” jasno predočava (ostvarenu) nameru autora da “u formi studije jednog stripovnog slučaja prošvercuje oštroumnu i duhovitu početnicu za razumevanje simboličkog imaginarijuma bivše države i mentaliteta njenih posvađanih naroda”, kako je to opisao Ivica Ivanišević.
U knjizi o neodoljivim članovima grupe TNT prepoznajemo se svi, hteli mi to ili ne, prepoznajemo i svoju prošlost, i svoje savremenike, verovatno i svoju budućnost. Jer, svi smo tu, i sve je tu, u oblačićima sa nezaboravnim rečenicama ispisanim Bunkerovom rukom, koje izgovaraju obožavani (anti)junaci nacrtani Magnusovim perom..
PREVOD ZA SVA VREMENA
Jedini prevod koji ortodoksni “alanfordovci” priznaju ostaje onaj hrvatski, iz pera virtuoza Nenada Briksija, koji nedvosmisleno daje dodatni naboj apsurdnom humoru stripa. Džamić ovaj prevod opisuje kao “pojačivač farsičnog naboja”, a peto izdanje “Cvjećarnice” ima i dodatak o tajni Briksijevih prevoda, ali i intervju sa Slobodanom Šijanom o vezi “Maratonci - Alan Ford”.
"Zašto smo voleli SFRJ": A od kuma televizor "ambasador"!
Visokoobrazovani ne razmišljaju o povratku u Srbiju
Blok 18 – novi siti nalik na Njujork, Pariz ili Singapur
Na „Ikeinim” računima ni slova na srpskom
"Zašto smo voleli SFRJ": Kad nismo bili goli i bosi
U Srbiji penziju prima 2.154 sveštenika
Društvene mreže 2018. izgubile poverenje korisnika
Srbiji potencijalno prete stotine radioaktivnih gromobrana
"Zašto smo voleli SFRJ": Kad nismo bili goli i bosi
Galup: Srbiju bi moglo da napusti 25 odsto školovane mladje populacije
Prvi poljoprivrednici u centralnu Evropu došli sa Balkana
Srbija zaštitila samo ćilim, damast, peškire i „sirogojno” odeću
|
