|
Prvi televizor proizveden u Srbiji 1959. godine, nazvan "Tesla 59 TV", imao je ekran dijagonale 43 centimetra i bio težak celih 20 kilograma. Imao je 12 kanala, ali se slika videla samo na jednom. Tek trinaest godina kasnije, smisao je dobio i drugi, a ostalih deset bili su "rezerva" sve do kraja socijalizma.
U julu 1956. godine na Tehničkoj velikoj školi u Beogradu emitovan je televizijski program u okviru izložbe radio-amatera Jugoslavije. Mogao se pratiti u Beogradu i okolini na prijemnicima koji su bili postavljeni u izlozima radnji...
Dve godine kasnije, uoči Dana Republike, počelo je redovno emitovanje. Ovo "redovno", međutim, treba shvatiti uslovno: i sedamdesetih godina, kad se televizija već dobro uhodala, školski program je emitovan ujutru od osam do deset, pola jedanaest, a popodnevni i večernji posle pauze od tri, četiri sata…c tokom koje je ekran bio prazan.
Kanal, odnosno program, bio je, rekosmo, do 1972. godine samo jedan, a programska šema nije menjana decenijama: ponedeljkom u osam domaća drama, sredom sport, strana serija petkom u osam, subotom u isto vreme strani film, nedeljom domaća serija.
Mija i Čkalja, pa narednih godina "Kapelski kresovi", "U registraturi", "Kuda idu divlje svinje", "Naše malo misto", "Ljubav na seoski način", "Građani sela Luga"...
Pre dnevnika u pola osam, svake večeri crtani film, pa "Laku noć, deco"... Po završetku emitovanja, ekran je počinjao beličasto da treperi – to se zvalo "sneg", a iz zvučnika se čulo šuštanje. Bilo je prilično rasprostranjeno verovanje da se televizor od toga "kvari", pa se vodilo računa da ne ostane uključen preko noći.
Posle uključivanja, televizor se, dok se ne pojavi slika, gotovo ceo minut "zagrevao", a posle "gašenja", slika se sužavala u belu tačku pre nego što se ekran sasvim zacrni...
Prvi domaći televizor napravljen je u fabrici "Nikola Tesla" u Beogradu, a onda je političkom odlukom, proizvodnja prebačena Niš. Najprodavaniji aparat Elektronske industrije iz ovog grada bio je "ambasador", a tv-prijemnici pravljeni su i u Zagrebu (RIZ), Kranju ("Iskra"), i Banjaluci ("Čajavec").
Kad je počela proizvodnja kolor televizora, u prvi plan je izbilo "Gorenje".
Uvozni su bili retki: "filips" i "grundig" za diplomate i funkcionere, mađarski "orion" tu i tamo… Jedino su veći proboj na tržište napravili – Rusi! Njihov portabl televizor (crno-beli, naravno) marke "junost", prekraćivao je duge sate dežurstva portira, policajaca i radnika na benzinskim pumpama.
Poslednjeg dana u 1971. godini počelo je emitovanje Drugog programa RTB. Bio je namenjen slici u koloru, a "TV Revija" je 24. decembra 1971. objavila uputstvo kako da se koristi: "Vlasnici skupih televizora u boji jednostavno će uključiti svoj aparat, pronaći kanal i finom regulacijom uskladiti boje. Vlasnici crno-belih televizora sa priključkom za Drugi program uključiće dugme sa natpisom UHF i okretanjem dugmeta za finu regulaciju pronaći sliku i zvuk Drugog programa. Oni koji su kupili televizor pre 1967. godine u Drugi program mogu da se uključe kupovinom tzv. konvertora (ulaganja su oko 350 dinara)..."
Neuporedivo jeftinije od pomenutog konvertora bilo je šareno ravno staklo (boje duge bile su poređane vodoravno) koje se jednostavno montiralo ispred crno-belih ekrana, i davalo utešnu iluziju kolor slike…
Za prijem programa bila je neophodna antena, spoljna ili sobna. Ovi drugi bili su pošteđeni penjanja na krov i eventualnog lomljenja vrata tokom povremenog, ali neizbežnog podešavanja…
Sve do pojave kolor televizora, u javnosti se raspravljalo o štetnosti gledanja tv-programa u mraku. Ni stručnjaci nisu mogli da se slože da li ono lepo i opčinjujuće titranje senki kvari oči. Zato su neki modeli sobnih antena imali i malu svetiljku, kao da razbije mrak, ali koja uistinu ničemu nije služila osim što je kvarila uživanje.
Još je jedan, govoreći današnjim rečnikom, "gedžet" išao uz televizore - osim heklane šustikle čiji se kraj pažljivo podizao sa ekrana pre uključivanja. Stabilizator. Veliki kao cigla, a pet puta teži transformator neutralisao je promene napona i sprečavao istinsko kvarenje aparata.
Za današnje futurističke LCD prijemnike, nekadašnji televizori bili su barokno dizajnirani: mutno-zeleni ekran bio je uokviren kutijom od furnira, a neki tipovi imali su rolo-vratanca preko tastera za biranje kanala i za uključivanje koja su se - zaključavala!
Daljinski upravljači ući će u kuće Jugoslovena prekasno da bi uživali u njima – tada su već u njihovim životima najvažnje postale vesti...
Visokoobrazovani ne razmišljaju o povratku u Srbiju
Blok 18 – novi siti nalik na Njujork, Pariz ili Singapur
Na „Ikeinim” računima ni slova na srpskom
"Zašto smo voleli SFRJ": Kad nismo bili goli i bosi
U Srbiji penziju prima 2.154 sveštenika
Društvene mreže 2018. izgubile poverenje korisnika
Srbiji potencijalno prete stotine radioaktivnih gromobrana
"Zašto smo voleli SFRJ": Kad nismo bili goli i bosi
Galup: Srbiju bi moglo da napusti 25 odsto školovane mladje populacije
Prvi poljoprivrednici u centralnu Evropu došli sa Balkana
Srbija zaštitila samo ćilim, damast, peškire i „sirogojno” odeću
|
