|
U zaštitu životne sredine u Srbiji bi u narednih 20 godina trebalo da bude uloženo između deset i 15 milijardi evra, rečeno je 3. jula u Beogradu na skupu o pregovaračkoj poziciji za poglavlje 27 koje je u vezi sa ekologijom i klimatskm promenama. Najveći teret obavezujućih poslova u ovoj oblasti podneće privreda i industrija.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je na skupu u Privrednoj komori Srbije da će deo tog novca uložiti država, a deo međunarodna zajednica i strani investitori.
On je istakao da je privreda glavni nosilac i investitor u oblasti zaštite zvotne sredine ali i njen najveći zagađivač.
"Privreda nema para. Svesni smo stanja u privredi ali i odgovornosti koje ona ima kada je u pitanju zaštita životne sredine", istakao je Trivan i ocenio da se ogroman novac mora uložiti kako bi se ona dovela u red i sačuvala.
Prema njegovim rečima, važno je da je prepoznat značaj osnivanja samostalnog ministarstva zaštite životne sredine jer se ta oblast desetinu godina "oseća kao 13. prase".
Šefica Pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je da se radi na pregovaračkoj poziciji, odnosno planovima i tranzicionim periodim za poglavlje 27 o ekologiji i da se to radi "pažljivo, obazrivo i bez žurbe".
Srbija je jedina država koja je otvorila poglavlje bez dodatnih uslova i istakla da je privreda važan akter u daljem procesu, dodala je ona.
Miščević nije mogla da precizira koliko će novca biti potrebno da se investira u ekologiju, ali da će za vode i reciklažu biti potrebno najviše vremena da se usklade sa evropskim standardima.
Predsednik Privedne komore Srbije Marko Čadež rekao je da su pred srpskom privredom veliki ekološki zahtevi i da predstoji veliki posao.
"Privreda i industrija podneće najveći teret u u ovj oblasti", smatra Čadež.
Kako je naveo, Srbija je podigla kapacitete i regulativu u ovoj oblasti ali da ono što piše u zakonu treba i u praksi da zaživi.
|
