|
Tek dva odsto evropskih preduzeća koristi sva dostupna digitalna dostignuća, a u Srbiji je proces na početku
Digitalna revolucija uveliko traje, ali trenutno svega dva odsto evropskih preduzeća u potpunosti koriste sve nove mogućnosti. U slučaju srpskih kompanija - procenat je još manji. Trendovi poput "klaud kompjutinga", mobilnih veb-servisa, pametnih mreža, radikalno su promenili način poslovanja, pa i samu prirodu posla. Digitalno poslovanje, međutim, i dalje čini svega 10 odsto ukupnog poslovanja kompanija, što znači da im prilagođavanje tek predstoji.
Digitalna ekonomija je jedan od najvažnijih pokretača inovacija, konkurentnosti i ekonomskog rasta. Ona otvara ogroman prostor i potencijal za razvoj korporativnog sektora, ne samo velikih, već posebno malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Njihov dalji rast zavisiće ponajviše od toga koliko će se brzo i uspešno uključiti u procese digitalne transformacije i iskoristiti prednosti koja ona pruža.
- Kompanije u našem regionu, kao i kompanije u celoj Evropi, zaostaju u korišćenju prednosti digitalnih tehnologija, a naročito mala i srednja preduzeća - kaže Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije. - Čak 41 odsto evropskih kompanija i više od polovine kompanija u regionu nije usvojilo nijednu naprednu digitalnu tehnologiju, uključujući mobilnost, mobilne aplikacije, socijalne mreže, klaud, big data analitiku i internet stvari. Novi digitalni trendovi više su od samih tehnoloških inovacija. Oni podstiču inovacije u poslovne modele, poslovno povezivanje i prenos znanja i pristup međunarodnim tržištima. Očekivani rast digitalnog poslovanja je oko 11 odsto na godišnjem nivou, a rast na polju softvera i IT servisa samo tri odsto.
Digitalna transformacija će srpskim kompanijama doneti, između ostalog, nov pristup kupcima. Podaci pokazuju da su mala i srednja preduzeća koja su aktivno pristupila potrošačima putem interneta u roku od tri godine zabeležila rast prodaje za 22 odsto veći nego ona preduzeća koja nisu koristila ovaj kanal za plasman svojih proizvoda i usluga.
- Ona preduzeća koja ne budu u potpunosti koristila digitalne tehnologije, propustiće šansu da prošire poslovanje i otvore nova radna mesta - dodaje Jelena Jovanović. - Sama sebe će marginalizovati. Procenjuje se da bi, ako sve zemlje EU dostignu performanse SAD ili barem prvih 15 EU članica, čak 400.000 do 1,5 miliona novih radnih mesta moglo biti otvoreno. Nove tehnologije povećavaju razvojni potencijal tradicionalne industrije. Pre svega, kroz povećavanje produktivnosti. Čak 75 odsto dodate vrednosti stvara se zahvaljujući primeni digitalnih tehnologija u svakodnevnom poslovanju. Procenjuje se da će digitalna ekonomija, koja sada u zemljama G-20 čini osam odsto BDP, dostići vrednost od 3,2 biliona evra. Misli se na vrednost proizvoda i usluga podignutih na digitalni nivo.
Privredna komora Srbije je pre dve godine donela odluku da krene u digitalizaciju sopstvenih procesa kako bi privrednicima omogućili da što lakše, brže i uz manje troškove koriste usluge i dođu do dokumenata koje ova institucija izdaje po osnovu javnih ovlašćenja.
- Dve godine kasnije PKS je lider u digitalizaciji usluga među komorama regiona. To znači 20 elektronskih servisa - kaže Jelana Jovanović. - Pokrenuli smo digitalni ledeni breg. Kroz digitalizaciju prvih servisa dobili smo nove ideje. Shvatili smo koji još procesi u okviru PKS i komorskog sistema bi trebalo da budu digitalizovani, koje nove usluge možemo da razvijamo. Za privredu je posebno važna digitalizacija servisa državne administracije. Digitalizovali smo sva javna ovlašćenja. Sva dokumenta koja prate robu pri uvozu i izvozu se izdaju elektronski. Zaista se na prste mogu prebrojati kompanije koje to već nisu iskoristile. Nesporne su uštede za privredu, merene i novcem i vremenom. Više neko iz Subotice ili Vranja ne mora da dolazi u Beograd čime štedi na putnim troškovima, radnim satima angažovanih radnika.
Za sva uvozna i izvozna dokumenta procedura je nekada umela da potraje i po sedam dana, a danas kompanije to elektronskim putem završavaju u toku jednog radnog dana. A da bi rast privrede bio još veći, neophodno je da kompanije usvoje nove tehnologije i poslovne modele, da digitalizuje i modernizuje svoje poslovanje.
- Kompanije koje su završile digitalnu transformaciju postale su 26 odsto profitabilnije od konkurencije - ističe Jelena Jovanović. - Privreda i Evropa i ovog regiona mora maksimalno da iskoristi mogućnosti koje nudi digitalna transformacija da bi postala konkurentnija i da bismo bili bolje mesto za nove investicije i poslovanje. Transformacija postojećih industrija i preduzeća je veliki posao i veliki izazov koji stoji pred svima.
PREPORUKE
GRADOVI i regioni su glavni pokretač digitalne transformacije - oni spajaju lokalne resurse kao što su kompanije, akademski sektor i donosioci političkih odluka i na taj način podstiču stvaranje moderne, konkurentne, resursno efikasne i održive ekonomije.
DIGITALNE platforme i podaci radikalno transformišu tradicionalnu industriju kao što su auto-indistrija, farmacija i kompletan zdravstveni sektor. Velika količina podataka koja je generisana obezbeđuje značajne mogućnosti za razvoj novih poslovnih modela, poboljšanju proizvoda i usluga.
PREKVALIFIKACIJA i dokvalifikacija radne snage - pojava digitalizacije čini mnoge poslove zastarelim, što stvara potražnju za novim veštinama, a samim tim i potrebu za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju postojeće radne snage.
novosti.rs
|
