|
Nakon deset godina dogovaranja, roming je 15. juna konačno ukinut na prostoru Evropske unije, ali te sreće nisu bili građani zemalja-kandidata na Zapadnom Balkanu.
Otuda su ministri Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine, zaduženi za telekomunikacije pre nedelju dana odlučili da Evropskoj komisiji upute pismo u kome traže da se odluka o ukidanju rominga u zemljama EU proširi i na te četiri države.
Ministri Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije Rasim Ljajić, Ismir Jusko, Dragica Sekulić iDamjan Mančevski pismo su adresirali na potpredsednika Evropske komisije za jedinstveno digitalno tržište Andrusa Ansipa.
Radio Slobodna Evropa se obratila njegovim saradnicima pitanjem da li je realno očekivati da se roming ukine i u regionu Zapadnog Balkana, ali odgovor nije stigao.
Obratili smo se i kompaniji Telenor da čujemo njihov pogled na ovu inicijativu regionalnih ministara, ali ni od njih nismo dobili odgovor.
Ministar Ljajić je domaćim medijima rekao da ne treba stvarati prevelika očekivanja, da je svestan da realizacija ideje o ukidanju rominga u regionu neće biti laka jer je i u samoj Evropskoj uniji trajala punih deset godina.
Podsetio je da su sličnu inicijativu pokrenuli pre dve godine, ali da ona tada nije bila prihvaćena. Ipak, dodao je da bi i građani zemalja u procesu evrointegracija trebalo da uživaju pogodnosti koje koriste građani EU. Tim pre što se odluka o ukidanju rominga odnosi i na zemlje koje nisu članice Unije, kao što su Norveška, Island i Lihtenštajn.
Eventualni neuspeh ovog zahteva ne treba da obeshrabri. Naprotiv, regionalnu inicijativu za ukidanje rominga ili bar smanjenje tarifa treba nastaviti. To za RSE kaže Irini Reljin, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za elektronske komunikacije:
„Neophodno je da se ova kampanja nastavi i neophodno je da svaki put podsetimo i da zatražimo pomoć u pogledu smanjenja roming tarifa koje se odnose na naše države, potpisnice sporazuma. To su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i naša država. U tom smislu mi očekujemo, s obzirom da su sve četiri države već uključene u proces evropskih integracija, da na taj način dobijemo neku prednost“, kaže Reljin.
Razlog što je Evropskoj uniji trebalo više od deset godina da ukine roming leži u tome što je mnogo vremena trebalo da se slome otpori u evropskim telekomunikacionim kompanijama, koje snose gubitke politike „roam like at home“ (roming kao kod kuće), kaže za RSE Milena Lazarević, ekspertkinja Centra za evropske politike (CEP) za zajedničko evropsko tržište. Upravo zato ona nije optimista u pogledu skorog ukidanja rominga u regionu:
„Proširenjem ukidanja rominga na Zapadni Balkan te evropske telekom kompanije imale bi dodatni gubitak, a već se govori o gubicima koje sada doživljavaju i već se neke od kompanija u Evropskoj uniji prijavljuju za takozvane opt-out, znači, za neka izuzeća koja su moguća pod određenim uslovima, koja onda njihovi lokalni regulatori moraju da im odobre. Dakle, u tom smislu se može očekivati još veći otpor telekomunikacionog lobija da se to sada proširi i na zemlje koje nisu u tom evropskom ekonomskom prostoru, za koji je obavezujuća primena harmonizovanih propisa“, kaže Lazarevićeva.
Irini Reljin naglašava da su operatori iz zemalja Evropske unije po ukidanju roming tarifa 15. juna, ali praktično i nekoliko meseci pre toga, intenzivno povećavali tarife rominga prema državama Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije i da je to bio razlog više da se regionalne zemlje obrate Evropskoj komisiji:
„Ne možemo učiniti nemoguće, ali treba tražiti jer je to pre svega interes svih građana. Mi smatramo da se smanjenjem roming tarifa omogućava snažniji razvoj elektronskih komunikacija, pa čak i veći broj veza koje bi, na kraju krajeva, donele i povećanje prihoda svim operatorima“, navodi Reljin.
Milena Lazarević ocenjuje takođe da ovu inicijativu treba nastaviti, tim pre što joj nekoliko stvari može ići u prilog. Pozitivna činjenica je, konkretizuje ona, to što je region Zapadnog Balkana jako mali, broji svega dvadeset miliona stanovnika, što je oko četiri posto ukupne EU populacije. Drugo, putovanja iz ovog regiona ka EU, u poređenju sa evropskim prosekom, nisu toliko frekventna da bi to predstavljalo veliki udar na evropsku telekomunikacionu industriju. Ona, međutim, upućuje na nešto što regionalne države treba da učine:
„Naše države treba jako pažljivo da definišu ka kojim zemljama treba da usmere svoja lobiranja u korist ove inicijative. Rekla bih da su to pre svega zemlje koje imaju veliki priliv turista iz našeg regiona. Tu naročito možemo da očekujemo otpore iz Hrvatske, Grčke, Italije, možda i Austrije i Mađarske, donekle, jer to su zemlje u koje se iz našeg regiona najviše putuje i praktično njihove telekom kompanije tu imaju najviše potencijalno da izgube, mnogo više nego, recimo, iz skandinavskih zemalja ili zemalja Višegrada, u koje naši građani ne putuju tako često“, kaže Lazarevićeva.
U prilog inicijativi o proširenju ukidanja rominga i van prostora EU, Zapadni Balkan bi trebalo da napravi prvi korak i roming najpre ukine u sopstvenom dvorištu, ocenjuje Lazarevićeva, ali upućuje i na probleme koji bi se tome verovatno isprečili:
„Problem je što države i vlade onda treba da budu dovoljno jake da se odupru lobiju telekom kompanija. Ovo je kod nas naročito problematično imajući u vidu da su nam institucije i regulatori tržišta još uvek slabi i da imamo jako mnogo primera takozvanog regulatornog zarobljavanja, ’regulatory captures’, kako se to zove u međunarodnoj teoriji i praksi. To praktično znači da agencije i ministarstva, koji treba da regulišu tržište, umesto za interese opšte populacije počnu da rade u interesu operatera na tržištu koje treba da regulišu“, ističe Milena Lazarević.
Evropska komisija je saopštila da je "kraj" rominga jedan od najvećih uspeha EU. Građani Zapadnog Balkana još nemaju razlog za radovanje sličnom uspehu jer ta odluka nema uticaja na njihove džepove, ali to nikako ne znači da treba da stave tačku na nadu da će u nekom trenutku u budućnosti ta odluka Brisela biti proširena i na njihove zemlje.
U prilog takvoj nadi govori i izjava evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana za Radio Slobodna Evropa o stvaranju regionalnog ekonomskog prostora na Zapadnom Balkanu, što bi u početku značilo slobodan protok roba i usluga, kao i prve korake ka regionalnom digitalnom tržištu.
slobodnaevropa.org
|
