|
Doneto rešenje kojim se filmskim stvaraocima daje dozvola da konačno dostojno unovče svoj rad.Kablovski TV operateri neće više moći često da "vrte" hitove besplatno i da na njima zarađuju
Najpopularnije domaće filmove kablovski operatori više neće moći da emituju bez dozvole i novčane nadoknade za autore tih dela, kako je dosad bila praksa. Višedecenijska borba Udruženja filmskih umetnika Srbije i naših filmskih radnika da se zakonom zaštite njihova imovinska autorska prava, i da televizije prestanu sa pljačkom njihovog rada, konačno je dala rezultat. Zavod za intelektualnu svojinu doneo je Rešenje kojim se usvaja zahtev UFUS AFA Zaštita, Organizacije filmskih autora Srbije, za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja imovinskog prava autora i nosilaca autorskog prava na filmskim delima (kinematografskim i televizijskim).
- Konačno smo dobili ono što gotovo sve evropske zemlje odavno imaju, pa i one nekadašnje komunističke države - kaže Zoran Simjanović, predsednik Upravnog odbora UFUS AFA Zaštita, odgovarajući na pitanje šta u praksi znači taj prvi korak i koliko on realno otvara put za zakonsko rešenje problema. - Rešenje Zavoda za intelektualnu svojinu trebalo bi da omogući autorima da od emitera, kablovskih operatera i televizija dobiju svoje tantijeme, ali država mora da ih natera da ih plaćaju. Oni to, naravno, ne žele i izbegavaju, jer su već godinama navikli da filmove "vrte" besplatno i da na njima zarađuju. Država bi, dakle, morala da stane na stranu autora i njihovih imovinskih prava.
Pomenuta dozvola se izdaje za kolektivno ostvarivanje sledećih imovinskih prava: isključivog prava da drugome zabrani ili dozvoli reemitovanje filmskih dela; prava na naknadu od reemitovanja filmskih dela; prava na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje filmskih dela za lične, nekomercijalne potrebe fizičkih lica. Dozvola iz stava 1. i 2. ovog rešenja izdaje se za period od pet godina, a UFUS AFA Zaštita se upisuje u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koju vodi Zavod za intelektualnu svojinu.
Ovo rešenje objavljeno je u "Službenom glasniku" pre nekoliko dana, sa potpisom Vladimira Marića, v. d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, čime se u ovoj važnoj oblasti, u kojoj kod nas preovlađuje nedostatak regulative i potpuni haos, pravi prvi korak da se filmski autori zaštite.
Simjanović ističe još jedan veliki problem koji bi ozbiljno trebalo da se reši, a reč je o ugovorima kojima su filmski stvaraoci svoja autorska prava ustupali producentima filmova. To je bila uobičajena praksa u doba SFRJ, kada su nastajala filmska remek-dela i popularni filmovi, koji se danas najviše prikazuju na televizijama.
- UFUS AFA Zaštita sada radi zajedno sa Pravnim fakultetom, a biće uključen i Zavod za intelektualnu svojinu, jer po tim ugovorima producenti mogu da prodaju prava na prikazivanje filmova kome god hoće - objašnjava Simjanović. - I mada su bili dužni da autorima za to plaćaju tantijeme, gotovo nikome ništa nisu plaćali. Ali, zbog takvih ugovora filmski stvaraoci nisu mogli da traže svoja autorska prava od televizija. Ako se nečiji film, recimo, "vrti" na RTS-u, autor ne može da traži tantijeme, jer su oni prebačeni na producenta. On je prodao film, i autor treba da dobije novac od njega, a ne od televizije. U Evropi je i taj problem odavno rešen, pa se nadam da će se i naša zemlja pridružiti evropskim zakonima. To bi značilo da ustupanje autorskih prava ne znači da su se autori zauvek odrekli svojih imovinskih prava, i to je druga faza na kojoj ćemo raditi - kaže Simjanović.
GORDAN MIHIĆ: DOBRA VEST
Gordan Mihić, scenarist čija se dela neprekidno prikazuju, kaže da je vrlo obradovan odlukom Zavoda za intelektualnu svojinu.
- Ako se krenulo u konačno rešavanje imovinskih autorskih prava to bi moglo mnogo da znači, iako je ovde često nemoguće uraditi nešto i kad imate zakonsku osnovu, pošto nema ko da je sprovede. Veoma sam zahvalan svima iz UFUS AFA Zaštite koji su se potrudili da reše ovaj problem, jer je to izvanredna stvar, koja bi omogućila filmskim stvaraocima da bolje žive. Mnogi autori koji su stvarali srpsku kinematografiju nisu imali nikakve prihode. Sećam se pokojnog Žike Pavlovića koji je vodio sudski spor za svoja imovinska autorska prava, i na kraju mu je sud dodelio moralna prava - ističe Mihić.
DUŠAN KOVAČEVIĆ: ZAKON ŠTO PRE
Na vrhu liste oštećenih stvaralaca je Dušan Kovačević, čiji su se filmovi "vrteli"
najmanje hiljadu puta na raznim televizijama. Komentarišući taj problem , Kovačević je izjavljivao da je reč o kriminalu koji štiti država, jer nije donela zakon o autorskim imovinskim pravima:
- Neki ljudi koji su pravili antologijske filmove umrli su kao sirotinja, a na njihovom radu se obogatio neko ko nema nikakve veze sa filmom. To je mafija koja drži autorska prava. Ali, ovde se nikada ništa ne dovodi u red dok neko sa strane ne zapreti "streljanjem". Tako će Srbija, ako hoće u Evropu, morati da donese i ovaj zakon. Jer, autorsko pravo na Zapadu je svetinja.
novosti.rs
|
