|
Zahvaljujući vakcinaciji, koja predstavlja dokazano sredstvo za kontrolisanje i eliminisanje zaraznih bolesti koje ugrožavaju život, svake godine u svetu spreči se pojava između dva i tri miliona smrtnih slučajeva. Danas su dostupne efikasne i sigurne vakcine, a razvijaju se ili se već nalaze na tržištu mnoga nova cepiva od kojih se mnogo očekuje. Imunizacija se smatra jednom od najuspešnijih i najisplativijih preventivnih mera, jer osoba koja je vakcinisana postaje imuna ili otporna na infekciju.
Kako ističe dr Žofija Pustai, šefica Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji, uloga vakcina je da stimulišu imunski odgovor kako bi zaštitile osobu od infekcije ili bolesti.
– U 21. veku svako dete ima pravo da živi bez bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama, ali ta oboljenja i dalje predstavljaju značajnu pretnju u evropskom regionu SZO. Zbog toga je jačanje imunizacije u svim zemljama i dalje jedno od ključnih pitanja – kaže dr Pustai.
Visina kolektivnog imuniteta koja je potrebna da spreči epidemijsko širenje bolesti zavisi od tipa uzroka i načina njegovog prenosa. Za neke bolesti koje se izuzetno lagano šire, kao što je virus malih boginja, ovaj nivo kolektivnog imuniteta treba da je iznad 94 odsto da bi predstavljao barijeru za nastanak epidemije, podseća profesor dr Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog i pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. U tom slučaju, ukoliko virus dođe u kontakt sa vakcinisanim osobama, on se neće reprodukovati i njegova će sposobnost da izazove oboljenje slabiti.
– U tom smislu, „otporni domaćin” ne samo da ostaje zdrav već predstavlja i barijeru za dalje širenje zaraznih bolesti na osetljivu populaciju. Ovo jasno pokazuje da vakcina ima veliki potencijal da zaštiti ne samo vakcinisane već i nevakcinisane pojedince. To je poznato kao kolektivni imunitet, koji štiti čitavu populaciju, uključujući i one koji nisu vakcinisani od mogućeg obolevanja – pojašnjava dr Kisić Tepavčević.
Na pitanje zbog čega onda pojedinci imaju bojazan od vakcina, naša sagovornica odgovara da strah od vakcina nije ništa novo i da se smatra da je star koliko i sama vakcinacija. Naime, od samog početka postavljala su se pitanja svrhe imunizacije i njene bezbednosti, ne tako retko praćene i kroz različite teorije zavere. Ipak, veliki uspesi tokom decenija primene raznih vakcina i milioni spasenih života demantovali su ove sumnje.
– Međutim, i pored ovako velikog uspeha imunizacije i ogromnog tehnološkog napretka, 21. vek se susreo sa novim potresima poverenja u vakcinaciju. Poslednjih godina se sve više ističe značaj nedovoljnog znanja roditelja o vakcinama i imunizaciji, kao i nedostatak poverenja u imunizaciju, što značajno utiče na nivo obuhvata imunizacijom i kolektivni imunitet populacije prema određenim zaraznim bolestima – dodaje dr Kisić Tepavčević.
Možda je odbijanje vakcinacije najvidljivije u ovom trenutku na primeru malih boginja jer je upravo nepoverenje u vakcine rezultiralo većim obolevanjem od ove bolesti, za koju se smatralo da je davno iskorenjena. Tako je 82.596 osoba u 2018. godini obolelo od morbila u evropskom regionu SZO, što je najveći broj slučajeva u periodu dužem od jedne decenije. Dr Žofija Pustai podseća da je virus morbila izuzetno zarazan i da se lako širi, pa su se tako morbile proširile u većem delu Evrope, uzrokujući rekordan broj ljudi pogođenih bolešću u 2018. godini u odnosu na prethodne godine, a ujedno su bile uzrok smrti 72 osobe.
A kakva je situacija u Srbiji? Do 2012. godine obuhvat MMR vakcinom (protiv malih boginja, zauški i rubeola) u Srbiji je bio veći 95 odsto, a potom se kontinuirano smanjivao u narednim godinama do 81 odsto (na rođenju), odnosno 91,1 odsto (u sedmoj godini deteta) u 2016. godini. Tokom 2017. obuhvat MMR imunizacijom nastavio da pada, da bi krajem septembra iste godine u većini okruga bio nešto iznad 70 odsto. U najvećim gradovima obuhvat je bio najniži: u Beogradu je iznosio svega 65,2 odsto, a u Nišu 69 odsto.
– Jasno je da su u tom momentu nastali idealni uslovi kao što je nizak stepen kolektivnog imuniteta, koji su omogućili lagano širenje virusa morbila i nastanak epidemije. Početkom oktobra 2017. godine registrovan je prvi slučaj malih boginja i prijavljena je epidemija. Zaključno sa februarom 2019. godine registrovano je ukupno 5.785 slučajeva morbila i 15 smrtnih ishoda koji se dovode u vezu sa ovom infekcijom – ističe dr Kisić Tepavčević.
Tokom trajanja epidemije došlo je do porasta obuhvata imunizacijom u 2018. godini. Raspoloživi podaci o broju datih doza MMR vakcina ukazuju da je u prvih šest meseci 2018. godine upotrebljeno gotovo 22.000 doza više u odnosu na isti period prethodne godine, što je imalo značajan doprinos za kontrolu aktuelne epidemije, ali i za povećanje kolektivnog imuniteta populacije u budućnosti. Dr Kisić Tepavčević kaže da se procenjuje da se u ovom momentu nivo kolektivnog imuniteta približava željenoj vrednosti od 95 odsto koji može da nas štiti od epidemije. Tokom ove godine prijavljena su dva slučaja obolevanja od malih boginja.
Žofija Pustai podseća da je nakon nedavne epidemije u Evropi, više dece u regionu je dobilo dve doze MMR vakcine na vreme, a pokrivenost prvom dozom vakcine takođe se blago povećala na 95 odsto. Međutim, ona nije optimista. Slika iz 2018. jasno pokazuje da tempo napretka u povećanju stope imunizacije neće biti dovoljan da zaustavi širenje virusa.
– Iako podaci ukazuju na izuzetno visoku pokrivenost imunizacijom, sa druge strane imamo i rekordan broj onih koji su oboleli ili umrli. To znači da još postoje takozvani džepovi sa niskim obuhvatom vakcinacije koji nude otvorena vrata za virus. Sadašnja situacija u Evropi je zabrinjavajuća, jer potencijal za nove bolesti i smrtne ishode raste sa povećanjem broja slučajeva obolelih – zaključila je naša sagovornica.
Da bi se sprečile epidemije i eliminisale morbile, sve zemlje moraju da održaju visoku pokrivenost vakcinacijom sa dve doze MMR vakcine, kao i da identifikuju sve „džepove” u svojim populacijama, kako bi adekvatno odgovorili na njih. SZO nastavlja da radi sa zemljama u regionu na poboljšanju imunizacije i sistema za nadzor kroz izgradnju kapaciteta i pružanje smernica za osiguranje da sve grupe stanovništva imaju ravnopravan pristup uslugama vakcinacije, identifikovanje propuštenih slučajeva za imunizaciju u prošlosti i kako doći do njih sa vakcinama koje su im potrebne, osiguranje da se zdravstveni radnici vakcinišu kako bi se sprečilo prenošenje u zdravstvenim ustanovama, kao i da oni dalje preporučuju vakcinaciju svojim pacijentima, jačanje poverenja u vakcine i zdravstvene vlasti, siguran pristup pravovremenom i pristupačnom snabdevanju vakcinama, brže otkrivanje i reagovanje na epidemije i odgovor na zabrinutost ljudi na bilo koji zdravstveni događaj koji bi potencijalno mogao biti povezan sa sigurnošću vakcine.
Srbiju napusti 300 lekara godišnje
NGO: Balkanske termoelektrane ugrožavaju i građane EU
IT sektor postaje vodeća grana u srpskoj privredi
U Evropi rekordan broj obolelih od malih boginja
Zamke digitalnog sveta
Srbi u Evropskoj laboratoriji veštačke inteligencije
Koliko su zaista štetne male hidroelektrane?
Pri kraju epidemija malih boginja u Srbiji
Učesnici protesta traže hitnu obustavu gradnje mini hidroelektrana u Srbiji
Srbija na začelju po korišćenju otpada kao goriva/ Joksimović: Dugoročna energetska sigurnost prioritet za Srbiju
Tri tone Teslinih eksponata krenule za Japan, u Kini 500.000 posetilaca
O trošku države još 61 lek, vantelesna oplodnja u 11 klinika
Građani EU generalno veruju u vakcine
U Beogradu i Novom Sadu predstavlja se nova revolucionarna tehnologija digitalizacije
|
