|
Učesnici ekološkog protesta, koji je danas održan na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod nazivom "Odbranimo naše reke", zatražli su da se odmah obustavi gradnja svih derivacionih mini hidroelektana u Srbiji, zbog štete koju nanose životnoj sredini i devastiraju prirodne resurse, pre svega planinske reke. Na protestu, koji je organizovao pokret "Odbranimo reke Stare planine", protiv izgranje mini hidroelektrana pozvali su i predstavnici devet lokalnih grupa okupljenih oko Gradjanskog fronta, iz isto toliko gradova Srbije.
Protest je počeo minutom ćutanja, kako je istaknuto, za sve reke Srbije koje su već uništene izgradnjom mini hidroelektrana, a nakon toga je pročitana pesma "Oda vodi" Petra Šumskog.
Predstavnici pokreta "Odbranimo reke Stare planine" naveli su da nisu politički pokret, da ne žele politizaciju protesta, ističući da su se okupili kako bi "rekli ne onima koji skrnave reke i prirodu".
"Nećemo da plaćamo da reke guraju u cevi i pozivamo vas da i vi isto učinite", poručili su iz tog pokreta.
Na skupu se mogla čuti i molba upućena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da čuje njihov apel, kao i kritike na račun ministara energetike i gradjevinarstva Aleksandra Antića i Zorane Mihajlović zbog blagonaklone politike koju su vodili i vode u vezi izgradnje mini hidroelektrana.
Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Ratko Ristić kazao je da male hidroelektrane proizvode malu količinu energije, a "nanose neprihvatljivu ekološku štetu".
"Degradiraju biodiverzitet, remete režime podzemnih voda i ometaju tradicionalan život lokalnog stanovništva", rekao je on.
Prema njegovim rečina, ukoliko bi Srbija, kako je planirano, napravila 856 malih hidroelektrana "imala bi svega dva do 3,5 odsto proizvedene energije na godišnjem nivou iz tih izvora".
Ristić je naveo da se Srbija jeste obavezala da proizvodi energiju iz obnoviljivih izvora, ali da, umesto iz mini hidroelektrana, električna energija može da se dobije iz biomase, solarne energije, energije vetra, a kako je dodao, "puno bi se učinilo i kada bi se uštedeli gubici u prenosnoj mreži Elektroprivrede Srbije, koji su sada 17 odsto, a ukoliko bi se smanjili za dva procenta, izgradnja malih hidroelektrane ne bi bila potrebna".
"Posebno zabrinjavajuće je to što svi mi gradjani Srbije kroz račune za električnu energiju subvencionišemo povlašćene proizvodjače, iako nas niko nije pitao da li to želimo. Nijma je prošle godine isplaćeno više desetina miliona evra, a bolje da je taj novac potrošen za unapredjenje tehnoloških procesa na velikim elektroenergetskim sistemima", kazao je on.
On je objasnio da je koncept malih hidroelektrana bio veoma popularan u prethodnih decenija, ali da je "potpuno prevazidjen" u proizvodnji energije.
Ristić je kazao da su od mini hidroelektrana odustale i Kina i Indija, koje nisu posvećivale puno pažnje zaštiti životne sredine, a koje sada suspenduju projekte njihove izgradnje.
"I Amerikanci su porušili oko 1.200 objekata samo od 1993. godine, a u Evropi je već porušeno oko 400 objekata, dok je kanadska provincija Ontario ukinula subvencije za povlašćene proizvodjače i tako prve godine uštedela 758 miliona dolara", kazao je Ristić.
On smatra da "Srbije ne mora da ponovi greške svih drugih zemalja da bi došla do optimalnog rešenja za našu energetsku stabilnost".
Na punom Platou ispred Filozofskog fakulteta, uz zviždajke i bibnjeve, okupljeni su nosili transparente na kojima se bili napisi poput "Brane su posao za dabrove, a ne za lopove", "Vi ste prolazni, priroda nije", "Hoću reku, neću cevovod".
Nakon obraćanja, usledila je šetnja do Predsedništva gde su učesnici protesta ispred tog zdanja ostavili izvorsku vodu, a potom i do Vlade Srbije, kako bi se njeni predstavnici podsetili čije interese treba da štite.
Srbija na začelju po korišćenju otpada kao goriva/ Joksimović: Dugoročna energetska sigurnost prioritet za Srbiju
Tri tone Teslinih eksponata krenule za Japan, u Kini 500.000 posetilaca
O trošku države još 61 lek, vantelesna oplodnja u 11 klinika
Građani EU generalno veruju u vakcine
U Beogradu i Novom Sadu predstavlja se nova revolucionarna tehnologija digitalizacije
Hidroelektrane smanjuju ekološku vrednost balkanskih reka
Evropska investiciona banka ulaže u vodni saobraćaj Srbije
Zapadni Balkan daleko od ciljeva Pariskog sporazuma o klimi
Svetska upotreba antibiotika raste, u Srbiji opala za trećinu
Na dijagnozu multiple skleroze čeka se 14 meseci
Ekologija – jedno od najskupljih poglavlja za pristupanje EU
|
