|
Veštačka inteligencija će u drugoj polovini ovog veka preuzeti polovinu poslova koje danas obavljaju ljudi, zaključak je globalnog istraživanja Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta Oksford. Najveći preobražaj doživeće oblasti saobraćaja, finansija i zdravstva. A šta će biti s umetnošću?
Mozaiku odgovora na to pitanje doprinos će dati i stvaraoci iz Srbije, u okviru projekta Evropska laboratorija veštačke inteligencije. Naš Centar za promociju nauke (CPN) deo je internacionalnog tima od 13 partnerskih organizacija, koje realizuju ovaj višegodišnji poduhvat. Ovih dana CPN je objavio poziv stvaraocima koji žele da se okušaju u umetničkim formama čija su inspiracija i „materijali” različiti derivati veštačke inteligencije. Konkurs je otvoren do 25. februara, a o svim detaljima poziva zainteresovani mogu da se informišu na sajtu CPN-a.
„Naš cilj je da umetnost otkrije nova polja delovanja i nove, primamljive teme, a da nauka iskaže svoju kreativnu stranu. I umetnike i naučnike pokreće radoznalost, sa istom strašću i posvećenošću ispituju nepoznato i stvaraju novo”, kaže Dobrivoje Erić, rukovodilac projekta u Srbiji.
Centar za promociju nauke još od 2014. podstiče i povezuje umetnike koji nadahnuće nalaze u dodiru s vrhunskim tehnologijama današnjice. Naš sagovornik ne krije da su početak pratile kritike da će u pokušaju fuzije na gubitku biti i nauka i umetnost.
„Sada imamo kreativnu zajednicu na nacionalnom nivou, trudimo se da održavamo i širimo mrežu saradnje, uključujući ljude iz naučnih institucija i učenike i studente umetničkih škola i fakulteta”, kaže Erić.
Najpoznatiji brak iz strasti između nauke i umetnosti u Srbiji je sklopljen između kvantne fizike i muzike. Ovekovečen je i trijumfalnom svetskom turnejom, na kojoj su pijanisti Sonja Lončar i Andrija Pavlović, poznatiji kao „LP duo”, promovisali sazvučje kvantne fizike i klasične muzike. Bio je to plod saradnje s Vlatkom Vedralom, jednim od najcitiranijih fizičara današnjice. I klaviri na kojima sviraju, nadograđeni specijalnom opremom, plod su sadejstva s naukom: konstruisao tim inženjera iz Srbije, predvođen Darkom Lazovićem i Draganom Novkovićem.
Kroz saradnju s partnerima iz Evrope, CPN je omogućio domaćim autorima da se iskažu i da izlažu, istovremeno organizujući gostovanja inostranih umetnika srodnih interesovanja, kroz čije radove su ih upoznavali s novim kreativnim postupcima i idejama.
Tako su u maju 2017. u Beogradu svoj rad „Lice na Fejsbuku” izložili italijanski autori Paolo Ćirio i Alesandro Ludoviko. Za stvaranje te instalacije poslužili su im otvoreni podaci s hiljada naloga na ovoj društvenoj mreži. Cilj im je bio da isprovociraju pažnju javnosti na temu opasnosti od nadzora i povreda privatnosti u virtuelnom svetu. I uspeli su: rad je više od hiljadu puta pomenut u svetskim medijima, autori su dobili 11 pretnji tužbom, pet pretnji smrću i desetine pisama upozorenja Fejsbukovih advokata!
Kako se veštačka inteligencija može i koristiti i kritikovati, na istoj postavci je pokazao kreativni tandem iz Seula, Šin Sungbek, inženjer informatike, i vizuelni umetnik Kim Jonghun. Izložili su dva panoa – na jednom su bile fotografije osoba koje je algoritam za prepoznavanje ljudskih lica identifikovao kao mačke, a na drugom su bile mačje glave koje je kompjuterski program prepoznao kao – ljude. Tako je, kroz umetničku formu, raskrinkana nesavršenost tehnologije koja pretenduje da bude oruđe bezbednosti. Ili je, možda, veštačka inteligencija videla nešto što je prošlo ispod radara prirodnoj inteligenciji...
„Ne sugerišemo našim stvaraocima da nužno imaju kritički odnos prema veštačkoj inteligenciji. S mogućnostima koje otvara, ta oblast je podjednako očaravajuća i zastrašujuća, prema njoj ne postoji jedinstven stav ni u nauci ni u umetnosti”, ističe Dobrivoje Erić.
Kad botovi pišu poeziju
U ofanzivi na nove tehnologije prednjače audiovizuelne umetnosti. Književnost je nekako ostala u drugom planu, iako je kroz SF žanr prva obradila dolazeću eru robota i inteligentnih mašina. Ali je zato nauka krenula u susret književnosti. Čak i na našim prostorima.
„Uroš Krčedinac, doktor nauka u oblasti softverskog inženjerstva, efektno je demonstrirao kako poeziju pišu botovi, odnosno softverski roboti, koji poseduju elemente veštačke inteligencije. „Nahranio” je bota celokupnim stvaralaštvom Miloša Crnjanskog, svim tekstovima Bajaginih pesama i kao začin dodao – Ustav Republike Srbije i vremensku prognozu. Rezultat je bio iznenađujući, bilo je tu i sasvim efektnih stihova. Ako vas njegovo pisanje gane, sami ste krivi – kaže Ljiljana Ilić iz Centra za promociju nauke:
„Nevažne stvari
ruše iznad ratnog ostrva
stoji otisak usana
i da se smeju u lice
ti prilaziš
a napolju ljudi odlaze
ljudi su poplave.”
Koliko su zaista štetne male hidroelektrane?
Pri kraju epidemija malih boginja u Srbiji
Učesnici protesta traže hitnu obustavu gradnje mini hidroelektrana u Srbiji
Srbija na začelju po korišćenju otpada kao goriva/ Joksimović: Dugoročna energetska sigurnost prioritet za Srbiju
Tri tone Teslinih eksponata krenule za Japan, u Kini 500.000 posetilaca
O trošku države još 61 lek, vantelesna oplodnja u 11 klinika
Građani EU generalno veruju u vakcine
U Beogradu i Novom Sadu predstavlja se nova revolucionarna tehnologija digitalizacije
|
