|
Upravljanje hemikalijama u Evropskoj uniji određeno je pravnim okvirom i uredbama koje se neposredno primenjuju u svim državama članicama. „Ako pogledamo svojstva hemikalija i njihovu sveobuhvatnost u korišćenju u svakodnevnom životu, mi bez njih ne možemo ‒ sve oko nas sadrži bar jednu hemikaliju, voda je hemikalija koju pijemoˮ, rekla je za emisiju „Zeleni časovnik" Sonja Roglić iz Pregovaračke grupe 27.
Ne možemo reći da postoji bezbedna hemikalija, možemo samo reći da se hemikalije mogu bezbedno koristiti i to je globalni cilj kome se teži ‒ dodala je Roglićeva. U tom smislu, evropska legislativa je zasnovana na predostrožnosti i ima cilj da zaštiti zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Srbija je 2009. godine dobila dva moderna zakona: Zakon o hemikalijama i Zakon o biocidnim proizvodima, koji su u trenutku donošenja bili usaglašeni sa evropskim standardima. Iz tih zakona, proizašlo je i 29 podzakonskih akata.
„U kontinuitetu implementiramo osnovne zahteve uredbi ‒ kao primer mogu da navedem uspostavljanje informativnog pulta za hemikalije i biocidne proizvode koji je pre svega namenjen za informisanje i pomoć industriji pri primeni odredbi nacionalne legislative", objasnila je Roglićeva.
Godine 2016. postavljen je sajt „IPOHEMˮ, gde potrošači mogu da se informišu o najopasnijim hemikalijama sa kojima u svakodnevnom životu najčešće dolaze u kontakt.
Nadležni ukazuju na to da je neophodan i zadovoljavajući stepen obaveštenosti o svim važnim aspektima postupanja sa hemikalijama, kako kod građana i privrednih subjekata tako i u administraciji.
Internet prezentacija IPOhem pripremljena je u okviru projekta „Jačanje kapaciteta i strateškog partnerstva za bezbedno upravljanje hemikalijama u Republici Srbiji"
Ako poštujemo zahteve koji su propisani, standarde koji su određeni na osnovu naučnih istraživanja, možemo reći da smo postigli cilj, istakla je naša sagovornica, objasnivši da na taj način štetne efekte hemikalija svodimo na minimum, štitimo životnu sredinu, zdravlje ljudi i ispunjavamo komercijalni deo koji se odnosi na našu privredu.
Kako je navela, na taj način smo „napravili i komercijalnu hemikaliju ‒ konkurentnu hemikalijama na tržištu EU ‒ čime smo omogućili otvaranje velikog evropskog tržišta".
Zaštita domaćih interesa
Zahtevi koje Evropska komisija postavlja (u oblasti hemikalija i biocidnih proizvoda) odnose se na obezbeđivanje odgovarajućih resursa i kompetentnih, specifično obučenih stručnjaka koji će nakon stupanja Srbije u Uniju moći da funkcionišu ravnopravno.
Roglićeva kaže da je još jedna specifičnost naše legislative to što, na primer, RIČ uredba ‒ krovna uredba za hemikalije ‒ većinu postupaka sprovodi centralizovano kroz Evropsku agenciju za hemikalije: „Moramo biti spremni da damo odgovor i zaštitimo naše interese ili da se suprotstavimo velikim proizvođačima takozvanih velikih zemalja".
U saradnji sa Privrednom komorom organizuju se programi edukacije koji će predstavnicima privrede omogućiti da se pravovremeno informišu o obavezama koje ih u Uniji očekuju.
Sonja Roglić navodi da su veliki proizvođači već spremni za ulazak u Uniju, ali da je problem u malim i srednjim preduzećima koja, smatra, ne daju uvek adekvatne odgovore.
Politikom zaštite životne sredine u Evropskoj uniji, promoviše se održivi razvoj i čuva životna sredina za sadašnje i buduće generacije. Takva politika doprinosi poboljšanju zdravlja stanovništva, očuvanju prirodnih resursa, a uz bolji kvalitet života, obezbeđuje se konkurentna i održiva privreda.
|
